BIOLOGIJA-GLJIVA

Red Peronosporales obuhvata akvatiĉne i terestriĉne vrste koje ţive
kao paraziti na algama i vaskularnim biljkama, a neke su i patogeni ţivotinja.
Samo mali broj vrsta su saprotrofi, a nedavno su otkrivene i neke vrste koje
naseljavaju marinske ekosisteme. Neke od njih su izazivaĉi bolesti na
ekonomski znaĉajnim vrstama i stvaraju znatnu štetu. Obuhvata tri porodice:
Albuginaceae, Peronosporaceae i Pythiaceae.
Porodica Albuginaceae obuhvata obligatne biljne patogene.
Najpoznatiji predstavnik je Albugo candida koja uzrokuje bijelu rĊu na
nadzemnim dijelovima kopnenih biljaka. Na gornjoj površini zaraţenih listova
se javljaju ţute lezije, dok se na donjoj strani nalaze bijele, mjehuraste
nakupine sporangija. Izazivaju oboljenja kupusa, karfiola, zelene salate,
špinata i drugih poljoprivrednih kultura, najĉešće iz porodice kupušnjaĉa
(Brassicaceae). Prezimljuju u obliku debelozidnih oospora (Slika 156) koje u
proljeće klijaju i obrazuju zoosporangije na kratkim sporangioforima.
Zoospore plivaju kroz tanki film vode do stominog otvora na površini lista,
gdje klijaju i prodiru i tkivo lista u kom dalje rastu i reprodukuju se bilo
polnim ili bespolnim putem.
Porodica Peronosporaceae obuhvata preko 600 vrsta obligatnih biljnih
patogena od kojih mnogi nanose znatne štete poljoprivrednim kulturama. U
tkivu domaćina se u intercelularnim prostorima obrazuje konĉasti talus koji
pomoću haustorija crpi ćelijski sadrţaj. Na donjoj strani inficiranih listova se
obrazuju nakupine bijelih sporangiofora sa sporangijama pa se ove oomikote
još nazivaju i pauĉinasta buĊ (eng. downy mildew).
Plasmopara viticola poznata kao plamenjaĉa vinove loze ili
peronospora napada direktno zrna groţĊa, ali i listove vinove loze, samnjujući
im na taj naĉin fotosintetsku površinu što znatno utiĉe na smanjenje prinosa.
Ovo je takoĊe heterotalusna vrsta koja prezimljava u zemljištu i opalim
listovima u formi oospore. U proljeće sa porastom temperature i u uslovima
povišene vlaţnosti oospore klijaju formirajući sporangiofor sa
makrozoosporangijom. U svakoj makrozoosporangiji se obrazuje 8 do 50
zoospora koje kišne kapljice prenose na listove. Zahvaljujući biĉevima
zoospore se kreću dok ne doĊu do bobica groţĊa, a zatim odbacuju biĉeve i
klijaju. Mogu prodrijeti i u listove kroz stomin aparat. Pritom nastaje cijev
koja prodire kroz meĊućelijske prostore u tkivo domaćina gdje se formira
micelija sa haustorijama pomoću kojih uzimaju hranljivu materiju iz ćelija. U
zavisnosti od vremenskih uslova nekoliko puta u toku godine mogu formirati
zoosporangije dovodeći do sekundarnih infekcija, da bi u jesen obrazovali
oospore koje će omogućiti širenje oomikote i u narednoj sezoni. Bespolno se
razmnoţava konidijama koje se obrazuju na granatim konidioforima (Slika
157).
202