BIOLOGIJA-GLJIVA

Slika 154. Ţivotni ciklus vodenih plijesni
Zoospore plivaju neko vrijeme, a zatim se spuštaju na supstrat za koji
se priĉvrste mukoznim sluzavim sekretom. Njihovim klijanjem nastaje
konĉasti talus. Pored bespolnog razmnoţavanja zoosporama, vodene plijesni
se razmnoţavaju i polno oogamijom. Pritom se formiraju gametangije
razliĉitih polova: anteridije, u kojima se ne diferenciraju gameti, već ulogu
spermatozoida preuzimaju jedra anteridije, i krupna okrugla oogonija unutar
koje se obrazuje jedna ili nekoliko ţenskih polnih ćelija oosfera. Po ovoj
strukturi je ĉitava grupa dobila naziv oomycota (oo – jaje). Anteridije i
oogonija se obrazuju na istoj jedinci, tj. većina vrsta je homotaliĉna. Nakon
oploĊenja oogonija se razvija u debelozidnu oosporu koja moţe opstati i
nekoliko godina dok se ne naĊe u povoljnim uslovima za klijanje. Po
završetku perioda mirovanja oospora klija obrazujući hife na kojima će se
razviti sporangije sa zoosporama.
Oomikote ţive kao saprotrofi ili kao paraziti preteţno u vodenoj
sredini. MeĊutim, postoje i terestriĉne vrste, naroĉito meĊu patogenima, koje
za svoj razvoj ipak zahtijevaju visoku vlaţnost. MeĊu oomikotama se nalaze i
brojni izazivaĉi oboljenja biljaka, kao što su plamenjaĉa krompira
Phytophthora infestans, plamenjaĉa vinove loze Plasmopara viticola,
Phytophthora ramorum, koja dovodi do iznenadnog sušenja hrastova
(oboljenje SOD – eng. sudden oak death), plamenjaĉa soje Peronospora
manshurica i druge.
200