BIOLOGIJA-GLJIVA

Dictyostelium purpureum predstavlja model organizam koji se koristi
za ispitivanje molekularnih principa komunikacije izmeĊu ćelija i
programirane ćelijske smrti (Slika 153).
Slika 153. Dictyostelium sp. – formiranje sporangije
7.2. Oomycota – vodene plijesni
Oomikote, vodene plijesni ili algašice obuhvataju oko 600 vrsta koje
imaju konĉast, cenocitiĉan talus izgraĊen iz neseptiranih, razgranatih
filamenata. Formiraju spore i hrane se apsorpcijom kao i gljive pa su dugo
vremena svrstavane u carstvo gljiva. MeĊutim, nova filogenetska istraţivanja
su jasno pokazala da se ova grupa organizama razvila potpuno nezavisno od
pravih gljiva. Naprotiv, filogenetski su mnogo bliţe mrkim i silikatnim
algama i biljkama, dok su gljive znatno bliţe ţivotinjama. Oomikote se
razlikuju od pravih gljiva po tome što se septe javljaju veoma rijetko i to
uglavnom prilikom formiranja reproduktivnih struktura, jedro im je diploidno,
a ćelijski zid sadrţi glukane i celulozu. Bespolne spore koje obrazuju unutar
sporangija se razlikuju od spora kod tipiĉnih gljiva po tome što sadrţe dva
razliĉito graĊena biĉa koja polaze sa ventralnog ţlijeba. Ove pokretne spore sa
nazivaju zoospore, a sporangije u kojima se obrazuju zoosporangije (Slika
154). Zoospore imaju nepromjenljiv, fiksan oblik, iako ne sadrţe ćelijski zid.
Jedan biĉ je pritom usmjeren naprijed i perasto je razgranat, dok je drugi biĉ
gladak i usmjeren unazad. Za ovako graĊene biĉeve se kaţe da su
heterokontni (ako ćelija ima dva jednako graĊena biĉa nazivaju se izokontni).
Svi organizmi koji u svom ţivotnom ciklusu imaju jednoćelijski pokretni
stadijum sa dva razliĉita biĉa se ubrajaju u podcarstvo Heterokonta. Pored
oomikota ovde spada još jedna grupa pseudogljiva Hyphochytriomycetes, kao
i silikatne, mrke, zlatne i ţutozelene alge.
199