BIOLOGIJA-GLJIVA

nakon ĉega ove ćelije odumiru. Svaka spora ima debeo ćelijski zid koji joj
omogućava da preţivi nepovoljne uslove. Klijanjem spore nastaje nova
miksameba.
Polno se razmnoţavaju tako što miksamebe na mraĉnim i vlaţnim
mjestima kada iscrpe sve bakterije kojima se hrane i poĉnu gladovati u
procesu gametogeneze obrazuju sitne, pokretne gamete. Neke vrste su
homotalusne, tj. gameti suprotnih polova se obrazuju na istoj jedinci, dok su
neke heterotalusne: gameti razliĉitih polova se obrazuju na razliĉitim
jedinkama. Spajanjem gameta nastaje dvojedarna ćelija koja prvo raste
formirajući gigantsku ćeliju, a tek onda dolazi do kariogamije i formiranja
diploidnog zigota. Novonastali zigot hemotaksijom privlaĉi druge miksamebe
koje ga okruţuju formirajući agregat ćelija sa krupnim zigotom u centru. Zigot
fagocitozom ingestira amebe i obrazuje makrocistu sa celuloznim zaštitnim
omotaĉem. Nakon perioda mirovanja diploidno jedro makrociste se prvo dijeli
mejozom, a zatim poslije brojnih mitotiĉkih dioba klija i oslobaĊa veliki broj
haploidnih ameboidnih ćelija.
Slika 152. Ţivotni ciklus celularnih sluzavih gljiva
198