BIOLOGIJA-GLJIVA

Fuligo septica (ţuta sluznjaĉa, puzajuća gljiva) je kosmopolitska vrsta
koja obrazuje karakteristiĉnu bijelu do jarko ţutu sluzavu plazmodiju veliĉine
i preko 20 cm, debljine 1-3 cm (Slika 149B). Najĉešće se pojavljuje nakon
obilnih padavina na kori drveća ili na površini zemljišta. Spore za
razmnoţavanje se obrazuju u sjedećim etalijama jastuĉastog oblika. Zrele
spore su mrke, sa bodljama na površini, i rasijavaju se pomoću insekata.
Lycogala epidendrum (krvotoĉna puhara, vuĉje mlijeko) je takoĊe
kosmopolitska vrsta koja obrazuje sitnu crvenu plazmodiju. MeĊutim,
plazmodije se rijetko mogu naći u prirodi. Uglavnom se uoĉavaju sporogene
strukture – grupe sjedećih etalija preĉnika oko pola centimetra (Slika 151A).
Boja etalija moţe biti razliĉita: najĉešće je prljavo roza, ali moţe biti i
ţutosmeĊa ili mrkozelena. Mlade etalije su ispunjene ruţiĉastom teĉnošću,
dok su zrele pune sivih, okruglih spora sa mreţastom strukturom na površini.
Klasa Protostelia obuhvata sluzave gljive koje imaju plazmodiju sa
diploidnim jedrima. Jednoćelijski, haploidni stadijum im je karakteristiĉan po
tome što nije ameboidan već sadrţi dva biĉa. Kod većine vrsta jedan biĉ je
kratak, a drugi dugaĉak, a postoje i takve vrste kod kojih se nalaze oba
dugaĉka biĉa. Biĉevi se mogu nalaziti na istoj, ili na suprotnim stranama
ćelije. Kompatibilne ćelije sa biĉevima se mogu spojiti i dati diploidan zigot,
a mogu i izgubiti biĉeve i obrazovati miksamebu koja se dalje razmnoţava
bespolno prostom diobom.
Vrsta Ceratiomyxa fruticulosa obrazuje mreţastu ili kompaktnu,
tankoslojnu, diploidnu plazmodiju koja se kreće po zemljištu ili raspadajućem
biljnom materijalu. Plazmodija moţe biti providna, bijela, ţuta, roza ili
ljubiĉasta. Na njoj se formiraju sporangije u obliku prstastih ili razgranatih
stubića. Unutar sporangija se obrazuju spore tankih, obiĉno providnih zidova.
Nakon dvije mejotiĉke i jedne mitotiĉke diobe iz spore se formira
protoplazmatiĉna masa u obliku tetraedra koja sadrţi 8 haploidnih jedara. Oko
svakog jedra se formira pokretna ćelija sa dva biĉa. Ove ćelije ili ulaze u polni
proces i spajanjem daju diploidni zigot ili gube biĉeve i postaju miksamebe.
Klasa Dictyiostelia obuhvata celularne sluzave gljive koje se još nazivaju
i socijalne amebe. U uslovima kada je u sredini dostupna dovoljna koliĉina
hrane, nalaze se u obliku jednoćelijskih miksameba. MeĊutim, kada se rezerve
hranjivih materija iscrpe, amebe meĊusobno agregiraju i obrazuju
pseudoplazmodiju – sluzavu masu u kojoj svaka miksameba zadrţava svoju
individualnost. Pseudoplazmodija ima izraţenu prednju i zadnju stranu i kreće
se: sklanja se sa svjetla i ide prema sredini sa više organske materije. Pod
odreĊenim uslovima sredine pseudoplazmodija obrazuje sporokarp – plodno
tijelo karakteristiĉno za gljive unutar kog se obrazuju spore (Slika 152).
Sporokarp moţe biti sjedeći ili na dršci formiranoj od ameboidnih ćelija.
Najveći broj ameboidnih ćelija pseudoplazmodije upravo obrazuje dršku,
197