BIOLOGIJA-GLJIVA

Prave plazmodijalne sluzave gljive pripadaju klasi Myxomycetes ili
Myxogastria koja sadrţi oko 900 do danas opisanih vrsta. Sve vrste prolaze
kroz nekoliko morfološki veoma razliĉitih stadijuma, od jednoćelijskog
ameboidnog, preko sluzavog plazmodijalnog stadijuma koji moţe biti veliĉine
i nekoliko desetina centimetara, do kompaktnih plodnih sporogenih tijela
(Slika 150). Naseljavaju preteţno šumska staništa, ali se mogu naći i pod
snjeţnim pokrivaĉem, u pustinjama i u slatkovodnim ekosistemima.
Slika 150. Ţivotni ciklus acelularnih sluzavih gljiva.
Plodna tijela obrazuju jednoćelijske, haploidne spore obiĉno sferiĉnog
oblika sa bradaviĉastom, mreţastom ili bodljikavom površinom. Spore su
trajne i mogu klijati i nakon nekoliko godina kada se naĊu u povoljnim
uslovima. Klijanjem iz svake spore se oslobaĊa jedna do ĉetiri miksamebe.
One se javljaju obiĉno u sredinama bez puno vlage, kreću se po podlozi i
hrane se bakterijama i sporama gljiva. Bespolno se razmnoţavaju prostom
ćelijskom diobom. U uslovima suše, visoke temperature ili nedostatka
hranljivih materija miksamebe mogu formirati tanki ćelijski zid i obrazovati
trajnu mikrocistu. Kada proĊu nepovoljni uslovi iz mikrociste se ponovo
obrazuje miksameba. Polno razmnoţavanje je tipa izogamije i do njega dolazi
195