BIOLOGIJA-GLJIVA

gljiva se naziva agregatna plazmodija ili pseudoplazmodija, a sluzave
gljive koje ih obrazuju se nazivaju celularne sluzave gljive.
A B C
Slika 149. Sluzave gljive: A) miksameba; B) plazmodija; C) sporangije
Plazmodija se kreće po podlozi zahvaljujući kontrakcijama proteina
miksomiozina koji je sliĉan miozinu u mišićnim vlaknima ţivotinja. Fuziona
plazmodija sadrţi i mreţu razgranatih kanala koji se zovu venule. Kroz njih
struji citoplazma i na taj naĉin se takoĊe omogućava kretanje. Plazmodija ima
negativan fototaksis, a pozitivan hidrotaksis što znaĉi da traţi vlaţna i mraĉna
staništa. Hrani se uglavnom bakterijama i organskom materijom u raspadanju.
Manje plazmodije se mogu meĊusobno spajati i dati veću plazmodiju. Kada se
za to stvore povoljni uslovi plazmodija obrazuje sporangije sa sporama (Slika
149 C).
Prema savremenoj sistematici sve sluzave gljive, kako one sa fuzionom,
tako i sa agregatnom plazmodijom, pripadaju podrazdjelu Mycetozoa koji se
dijele na tri klase:
domen
(nerangiran takson)
podrazdio
Eukaryota
Amebozoa
Mycetozoa
Myxogastria
klasa
Protostelia
Dictyostelia
194