BIOLOGIJA-GLJIVA

mesnatog dijela peĉurke koji nosi listast himenofor. Na dršci se moţe nalaziti
membranozan, jasno ili slabo izraţen prsten. Spore su glatke, crvenosmeĊe ili
tamne. Veoma ĉest rod u našim krajevima je Hypholoma koja raste u grupama
na panjevima i trulom drveću. Najpoznatiji predstavnik je otrovna vrsta
sumporaĉa Hypholoma fasciculare. Najveći broj vrsta iz ove porodice (oko
100) pripada rodu Pholiota. Razlikuju se od ostalih rodova po tome što su im
spore uvijek mrke, a nikad nisu crvenosmeĊe, i na dršci imaju jasno izraţen
prsten. Najpoznatiji predstavnik ovog roda je nameko gljiva Pholiota nameko
koja predstavlja najpopularniju gajenu vrstu u Japanu. Rod Stropharia
obuhvata srednje i krupne peĉurke sa membranoznim prstenom na dršci. Ĉesta
vrsta u našim krajevima je Stropharia aeruginosa.
Porodica Tricholomataceae je velika grupa gljiva koja obuhvata oko
1000 vrsta u okviru 78 rodova. To su saprotrofne ili ektomikorizne gljive koje
formiraju peĉurke sa slobodnim, listastim himenoforom na kom se obrazuju
bijele, ţute ili ruţiĉaste spore. Neki predstavnici imaju maljave ivice po ĉemu
je familija i dobila naziv (grĉ. trichos – kosa; loma – ivica, rub). Gljive iz roda
Tricholoma su poznate pod nazivom vitezovke. MeĊu njima su brojne otrovne
vrste, kao što je tigrasta vitezovka Tricholoma pardinum, ali i jestive kao što
su mišja vitezovka Tricholoma terreum, siva vitezovka Tricholoma
portentosum i ĊurĊevaĉa Calocybe gambosa.
Pored opisanih porodica red Agaricales sadrţi i porodice sa malim
brojem predstavnika ili sa vrstama koje nisu ĉeste na našim prostorima:
Bolbitiaceae, Broomeiaceae, Chromocyphellaceae, Cyphellaceae,
Hemigasteraceae, Hydnangiaceae, Limnoperdaceae, Niaceae, Phelloriniaceae,
Physalacriaceae, Porotheleaceae, Pterulaceae, Stephanosporaceae i
Typhulaceae.
Red Amylocorticiales sadrţi samo jednu familiju Amylocorticiaceae
sa ukupno 14 rodova. Ovo su koritikoidne gljive sa resupinantnim plodnim
tijelima koja poput kore nalijeţu na supstrat. Ovako su graĊene npr.
Anomoloma myceliosum (Slika 137) i predstavici roda Amylocorticium. Neki
predstavnici imaju formu peĉurke, sa ili bez izraţene drške. Himenofor je
gladak, nazubljen ili u obliku pora. Rijetko se javljaju cjevaste cistidije koje
razdvajaju grupe bazidija. Bazidiospore su glatke, elipsoidnog ili cilindriĉnog
oblika. Uglavnom su saprotrofi koji razlaţu uginulu drvnu masu ili su paraziti
na biljkama. Predstavnik je Podoserpula pusio (Slika 138) koja ima neobiĉan
bazidiokarp koji se razlikuje od plodnih tijela ostalih gljiva. Sastoji se od
većeg broja bubreţastih klobuka koji polaze jedan iznad drugog sa zajedniĉke
centralne drške za koju su priĉvršćeni kratkom boĉnom drškom. Bazidije sa
sporama su ruţiĉaste i bez cistidija.
183