BIOLOGIJA-GLJIVA

Podrazdio Ustilaginomycotina sadrţi ĉetiri klase: Ustilaginomycetes,
Exobasidiomycetes, Malasseziomycetes i Moniliellomycetes.
Klasa Ustilaginomycetes sadrţi oko 1400 vrsta biljnih patogena u
okviru 2 reda. Red Ustilaginales sadrţi vrste koje izazivaju oboljenja
ekonomski znaĉajnih biljaka. Najpoznatija je Ustilago maydis ili mjehurasta
gar koja napada nadzemne dijelove biljke kukuruza i veoma je ĉesta na našim
prostorima. Napada klip kukuruza, ali i stablo, listove i metlicu gdje dovodi
do nekontrolisane proliferacije biljnih ćelija. Inficirano tkivo obrazuje
mjehuraste guke ili tumore sunĊeraste konzistencije koji predstavljaju
mješavinu micelije gljive i uvećanih ćelija kukuruza. Ove guke se u nekim
dijelovima svijeta, naroĉito na podruĉju Latinske Amerike, smatraju za
delikates. U poĉetku su svijetle boje, a sazrijevanjem pocrne, pucaju i
oslobaĊaju masu teliospora gljiva. Na listu se bolest javlja duţ glavnog nerva,
zbog ĉega se list uvija, deformiše i suši. I druge vrste iz ovog roda izazivaju
oboljenja ekonomski znaĉajnih biljaka: Ustilago tritici izaziva oboljenje gar
pšenice, Ustilago nuda – gar jeĉma, Ustilago avenae – gar ovsa itd.
Drugi red u okviru klase Ustilaginomycetes je Urocystales. Sadrţi
biljne patogene koji izazivaju oboljenja trava i drugih biljaka. Urocystis
agropyri uzrokuje lisnu snijet koja inficira biljke iz porodice Poaceae (trave),
a najveću ekonomsku štetu pravi na pšenici.
Klasa Exobasidiomycetes takoĊe obuhvata biljne patogene ĉije se mrke
teliospore uoĉavaju kao gareţ na listovima i stabljikama domaćina. Kao i
Ustilaginomycetes dovode do proliferacije tkiva i obrazovanja tumorskih
izraslina ili guka. Kao što je već reĉeno, razlikuju se po lokalnoj kontaktnoj
zoni hifa i ćelija domaćina.
Slika 126. Smrdljiva snijet pšenice.
174