BIOLOGIJA-GLJIVA

Klasa Mixiomycetes obuhvata samo jednu vrstu Mixia osmundae koja
je prvobitno opisana kao Ascomycota Taphrina osmundae zbog velike
sliĉnosti njenih sporogenih ćelija sa askusom. Ovo je vrlo rijetka vrsta koja
ţivi kao intracelularni parazit listova paprati iz roda Osmunda. Unutar
domaćina obrazuje hife koje na površini lista formiraju neseptirane, vrećaste,
sporogene ćelije jedinstvene u carstvu gljiva. Posjedovanje cenocitiĉnih hifa je
takoĊe veoma rijetko za bazidiomikote. Kada se gaji u kulturi ima formu
kvasca i razmnoţava se pupljenjem.
Klasa Tritirachiomycetes obuhvata samo jedan rod Tritirachium sa 6
do danas opisanih vrsta. I one su dugo svrstavane u Ascomycota zbog
sliĉnosti konidiofora sa gljivama iz podrazdjela Pezizomycotina. Sve vrste su
anamorfne plijesni bez poznatog polnog stadijuma. Vrsta T. dependens je
parazit na gljivama iz roda Penicillium, kao i na nekim drugim askomikotama.
Vrste T. oryzae i T. roseum izazivaju oboljenja vlasišta kose i roţnjaĉe oka
ĉovjeka.
6.8.2. Ustilaginomycotina
Podrazdio Ustilaginomycotina obuhvata oko 1700 vrsta gljiva koje
uglavnom ţive kao patogeni na vaskularnim biljkama. Nazivaju se još i garke
(eng. smut fungi) jer na zaraţenim biljkama obrazuju mrku praškastu masu
teliospora. Mogu se naći u svim regionima, od hladnih arktiĉkih, preko
umjereno-kontinentalnih gdje su i najzastupljenije jer im tu ţivi i najveći broj
biljaka domaćina, pa sve do tropskih podruĉja. Veliki broj vrsta je usko
specijalizovan, tj. parazitira samo na odreĊenoj vrsti ili odreĊenom rodu
biljaka. Rodovi Ustilago i Tilletia sadrţe vrste koje parazitiraju na ekonomski
vaţnim vrstama kao što su pšenica, jeĉam i kukuruz i izazivaju ogromne štete.
Neke vrste, kao što je Malassezia ovale, su oportunistiĉki patogeni ĉovjeka i
ţivotinja. Ovaj kvasac predstavlja dio normalne mikroflore koţe ĉovjeka, ali u
sluĉaju pada imunog sistema moţe dovesti do oboljenja koţe.
Što se morfološke graĊe tiĉe, anamorfni stadijum je u formi kvasca, a
teleomorf se sastoji iz septiranih hifa. Nekada je veoma teško dovesti u vezu
ova dva morfološki potpuno razliĉita stadijuma pa je još uvijek ĉesta pojava
da jedna te ista vrsta ima dva razliĉita latinska naziva. Imaju specifiĉnu graĊu
ćelijskog zida u kom dominira glukoza, dok ksilozu uopšte ne sadrţe. Upravo
po graĊi ćelijskog zida se razlikuju od Pucciniomycotina i Agaricomycotina.
Za razliku od Agaricomycotina nemaju doliporne septe već sadrţe septalnu
poru sa membranskom kapom, a neki predstavnici uopšte nemaju pore na
septama. Veoma bitnu karakteristiku predstavlja ultrastrukura zone kontakta
hifa gljive i ćelija biljke domaćina. Gljive iz klase Ustilaginomycetes imaju
172