BIOLOGIJA-GLJIVA

razvojnog ciklusa mijenja dva domaćina pa spada u tzv. heteretske,
makrocikliĉne vrste. Prvi domaćin je šimširika Berberis vulgaris, dok drugi
domaćin mogu biti ţitarice (pšenica, jeĉam) ili druge biljke iz porodice trava
(Slika 124).
Slika 124. Ţivotni ciklus Puccinia graminis.
U rano proljeće haploidne bazidiospore koje su dospjele na list šimširike
klijaju obrazujući primarnu miceliju. Primarna haploidna micelija se razvija u
intercelularnim prostorima šimširike. Apsorpciju vode i hranjivih materija
gljiva vrši pomoću specijalizovanih hifa haustorija. U proljeće se na
inficiranim listovima šimširike na licu lista formiraju ţuto-narandţaste mrlje
na kojima se nalaze brojni otvori piknidija. Unutar piknidija se obrazuju
piknidiospore uronjene u sluzavu masu i receptivne hife. Iako se i muške i
ţenske reproduktivne strukture obrazuju na istoj haploidnoj miceliji, ne dolazi
do samooploĊenja. Sluzava masa u koju su uronjenje piknidiospore ili
spermacije je prijatnog mirisa i slatkastog okusa pa privlaĉi insekte koji
prenose spermacije do drugih micelija. Spajanjem spermacije jedne micelije i
receptivne hife druge micelije nastaje zaĉetak sekundarne dikarionske
micelije. Sekundrana micelija raste i na naliĉju lista šimširike obrazuje
169