BIOLOGIJA-GLJIVA

grupe Basidiomycota koje imaju sloţene doliporne septe. Od ostalih
Basidiomycota se razlikuju i po tome što u njihovom ćelijskom zidu dominira
šećer manoza, dok je hitin zastupljen u manjem procentu. Kod velikog broja
predstavnika poznat je samo anamorfni stadijum, tj. polno se razmnoţavaju
veoma rijetko ili polni proces još uvijek nije dokazan. Neke vrste koje su
patogeni biljaka imaju veoma sloţene ţivotne cikluse koji ukljuĉuju smjenu
nekoliko razliĉitih bespolnih i polnih faza i to na razliĉitim domaćinima. Tako
gljive iz roda Puccinia koje su poznate kao rĊe zbog specifiĉne crvenosmeĊe
prevlake na listovima i stabljikama biljaka obrazuju pet razliĉitih tipova spora
na dva domaćina. Razliĉiti tipovi spora se oznaĉavaju rimskim brojevima:
0 – piknidiospore ili spermacije su sitne, loptaste haploidne ćelije koje
imaju funkciju gameta, a obrazuju se u kruškastim ili loptastim leţištima
piknidijama sa otvorom ostiolumom na vrhu;
I – ecidiospore (proljećne spore) su dikarionske, jednoćelijske, bespolne
spore koje se formiraju u peharastim ecidijama, a nakon oslobaĊanja inficiraju
primarnog domaćina;
II – urediospore (ljetne spore) nastaju u leţištima uredijama koje
predstavljaju splet hifa nepravilnog oblika bez posebnog omotaĉa peridije, a
formiraju se neposredno ispod epidermisa domaćina. Ovo su takoĊe
vegetativne, jednoćelijske, dikarionske spore koje mogu izazvati reinfekciju
sekundarnog domaćina;
III – teliospore nastaju u mrkim leţištima koja se zovu telije. Kod vrsta
iz roda Puccinia su dvoćelijske, sa debelozidnim omotaĉem koji im
omogućava prezimljavanje. Teliospore su u poĉetku u stadijumu dikariona, a
zatim dolazi do fuzije jedara i formiranja diploidne spore;
IV - bazidiospore ili sporidije su haploidne polne spore koje nastaju na
fragmobazidiji. One u proljeće inficiraju primarnog domaćina.
Ne obrazuju sve vrste Pucciniomycotina svih pet stadijuma u svom
ciklusu razvića. U zavisnosti koliko razliĉitih stadijuma obrazuju razlikuju se
makrocikliĉni, demicikliĉni i mikrocikliĉni ţivotni ciklus. Makrocikliĉne
vrste obrazuju svih pet tipova spora. Demicikliĉne vrste ne obrazuju
urediospore, dok mikrocikliĉne vrste ne obrazuju spermacije, bazidiospore ni
ecidiospore. U zavisnosti da li se razliĉiti razvojni stadijumi formiraju na
istom ili na razliĉitim domaćinima postoje heteretske vrste koje zahtijevaju
dva potpuno razliĉitia domaćina, i autetske vrste kojima se kompletan ţivotni
ciklus odvija na jednom domaćinu. Pored Pucciniomycotina heteretske vrste
se javljaju još samo kod hitrida (Blastocladiomycetes).
Najbolje je prouĉen ţivotni ciklus ţitne rĊe Puccinia graminis koja
predstavlja model organizam. To je obligatni parazit koji u toku svog
168