BIOLOGIJA-GLJIVA

se sekundarna micelija formira spajanjem ćelija razliĉitih kompatibilnih
primarnih micelija. Primarna micelija se obrazuje klijanjem haploidnih
bazidiospora koje mogu dati hife „+“ ili „-“ pola.
Osnovna karakteristika Basidiomycota jeste da u polnom procesu
dolazi do obrazovanja specijalizovane mješkolike strukture bazidije na kojoj
se formiraju najĉešće ĉetiri egzogene mejotiĉke spore – bazidiospore. Polni
proces je somatogamija, tj. kao i kod Ascomycota, ne dolazi do obrazovanja
posebnih reproduktivnih struktura već se spaja sadrţaj dvije haploidne ćelije.
Pritom su plazmogamija i kariogamija vremenski distancirane. Dijeljenjem 2
jedra dikariona nastaju 4 haploidna jedra od kojih jedno prelazi u kljunasti
izraštaj, jedno ostaje u bazalnom dijelu ćelije, a dva jedra suprotnih polova
prelaze u vršni dio hife. Bazalni dio i kljunasti izraštaj se odvoje septama, a od
vršnog dijela se formira bazidija. Unutar bazidije dolazi do kariogamije nakon
ĉega se novonostali zigot dijeli mejozom pa zatim mitozom. Na ovaj naĉin se
forimiraju 4 haploidna jedra koja prelaze u sterigme – izraštaje na bazidiji.
Vrh sterigmi je proširen i kada jedro dospije u prošireni dio formirane su
bazidiospore.
Slika 123. Ţivotni ciklus Basidiomycota.
166