BIOLOGIJA-GLJIVA

Podklasa Xylariomycetidae predstavlja najmanju podklasu u okviru
klase Sordariomycetes. Sadrţi samo jedan red Xylariales sa 7 porodica i oko
2000 vrsta od kojih 1300 pripada porodici Xylariaceae. Obuhvata vrste koje
razlaţu drvnu masu, a znatan broj vrsta su endofite i biljni patogeni.
Karakteristiĉne su po tome što formiraju krupne mrke ili crne strome na trulim
stablima, ali ima i predstavnika iskljuĉivo mikroskopskih dimenzija. Većinom
produkuju tamnu periteciju sa tamnosmeĊim, jednoćelijskim askosporama i
pravim parafizama u himenijalnom sloju (Slika 122).
A
B
Slika 122. Xylaria polymorpha: A – stroma; B – peritecije
Xylaria polymorpha (mrtvaĉki prsti ili Ċavolji prsti) je saprotrof koji se
javlja na panjevima i stablima, najĉešće bukve i hrasta. Naziv je dobila po
tamnim, bradaviĉastim, klavaroidnim stromama koje vire iz zemlje.
Bradaviĉasta ispupĉenja predstavljaju otvore peritecija koje su utisnute u
stromu. Bespolno se razmnoţava konidijama.
6.8. Basidiomycota
Razdio Basidiomycota obuhvata oko 31600 do sada opisanih vrsta.
Talus im je dobro razvijena, konĉasta, septirana micelija sa sloţeno graĊenim
dolipornim septama. Hife su razgranate sa dobro razvijenim anastomozama i
obrazuju gustu mreţastu strukturu. Samo mali broj predstavnika je u formi
kvasca. Micelarne forme obrazuju dva tipa micelije: primarnu haploidnu, koja
je kratkotrajna, i dominantnu sekundarnu dikariontnu miceliju. Hife
sekundarne micelije karakteriše prisustvo kljunastog izraštaja koji predstavlja
mehanizam za odrţavanje dikarionskog stanja prilikom rasta hife. One su i
šire, razgranatije i brţe rastu u odnosu na hife primarne micelije. Kod
parazitskih vrsta infekcija moţe biti izazvana iskljuĉivo sekundarnom
micelijom. Sekundarna micelija homotalusnih vrsta nastaje prelaskom jedra iz
jedne haploidne ćelije u drugu. Znatno ĉešće su heterotalusne vrste i kod njih
165