BIOLOGIJA-GLJIVA

miceliju izgraĊenu iz jednojedarnih ćelija. Infekcija zdravih biljaka se vrši i
konidijama tokom ĉitave vegetacione sezone pa pepelnice u kratkom
vremenskom periodu mogu nanijeti velike štete poljoprivrednim kulturama.
MeĊu ekonomski najznaĉajnijim vrstama su Erysiphe cruciferarum koja
napada biljke iz porodice kupušnjaĉa kao što su kupus, karfiol, brokuli,
prokelj i druge. Erysiphe betae je pepelnica šećerne repe i cvekle koja je
odgovorna i za 30% gubitka ukupnog prinosa. Microsphaera alphitoides je
najĉešći uzroĉnik oboljenja hrastova na podruĉju Evrope. Karakterišu je
kleistotecije sa razgranatim apendiksima. Uncinula necator je pepelnica
vinove loze koja inficira listove i zelene bobice smanjujući prinos i kvalitet
groţĊa.
Slika 114. Ţivotni ciklus pepelnica.
Red Helotiales obuhvata oko 4000 vrsta gljiva koje obrazuju ĉašoliku
ili tanjirastu apoteciju sa inoperkulatnim askusima. Za razliku od ostalih
predstavnika klase Leotiomycetes, askusi im imaju blago zadebljale zidove.
Većina su saprotrofi na zemljištu, trulim panjevima ili izmetu ţivotinja. Neke
vrste kao što je Rhizoscyphus ericae obrazuju mikorizu. Ovde spadaju i neki
veoma destruktivni biljni patogeni kao što je Monilinia fructicola (Slika 115)
koja izaziva truljenje breskvi, nektarina, trešanja i drugog voća. Siva plijesan
napada cvjetove koji se suše i otpadaju tako da se iz inficiranih cvjetova
uopšte ne obrazuju plodovi. Drugi veoma znaĉajan patogen iz ovog reda je
Sclerotinia sclerotiorum koja je naziv dobila zbog karakteristiĉnih crnih,
dormantnih sklerocija koje obrazuje u jesen. Na površini biljke se obrazuje
159