BIOLOGIJA-GLJIVA

Slika 113. Geoglossum glutinosum
Klasa Laboulbeniomycetes obuhvata jedinstvenu grupu gljiva koje
ţive kao obligatni ektoparaziti na insektima i drugim artropodama. Do danas
je opisano oko 2000 vrsta koje se mogu naći i na kopnu i u vodenoj sredini.
Ne obrazuju hife već im je talus celularan i priĉvršćen je za egzoskelet
domaćina pomoću tamne, stopalaste ćelije. Plodna tijela su tipa peritecije
veoma malih dimenzija, obiĉno manja od 1 mm u preĉniku. Obrazuju
haustorije pomoću kojih se snabdijevaju hranjivim materijama, ali obiĉno ne
ubijaju svog domaćina. Herpomyces periplanetae ţivi na antenama ţohara.
Vrste iz roda Laboulbenia parazitiraju na muhama, grinjama i tvrdokrilcima.
Klasa Leotiomycetes obuhvata 510 rodova gljiva koje su morfološki i
ekološki veoma raznovrsne. MeĊu njima je veliki broj biljnih patogena, ali i
terestriĉnih i akvatiĉnih saprotrofa, mikorizalnih gljiva i mikoparazita. Plodna
tijela su im najĉešće sitne apotecije ili kleistotecije. Askusi su cilindriĉni,
unitunikatni, bez operkuluma, sa porom na vrhu kroz koju se oslobaĊaju
spore.
U ovu klasu spada red Erysiphales koji obuhvata oko 100 vrsta
obligatnih biljnih patogena. Bijela, pauĉinasta micelija se razvija na površini
biljke, obiĉno i na licu i na naliĉju listova. Hranjive materije apsorbuju
pomoću haustorija koje prodiru u epidermalne ćelije domaćina. Bespolno se
razmnoţavaju konidijama koje se formiraju u jednom nizu na kratkim
uspravnim konidioforima (Slika 114). Konidije kao fini puder ili pepeo
prekrivaju površinu listova pa se ove gljive nazivaju još i pepelnice. U jesen
obrazuju sitne kleistotecije, obiĉno manje od 0,1 mm u preĉniku. Na
kleistotecijama se nalaze izraštaji apendiksi pomoću kojih se zakaĉe za
ţivotinje koje ih rasijavaju. Nakon perioda mirovanja ili dormancije tokom
zime, u proljeće askusi unutar kleistotecije rastu i cijepaju peridiju
oslobaĊajući na taj naĉin askospore u spoljašnju sredinu. Kada askospora
dospije na površinu odgovarajućeg domaćina klija obrazujući septiranu
158