BIOLOGIJA-GLJIVA

‣ Pleosporomycetidae u svojim lokulama sadrţe pseudoparafize, tj.
sterilne hife koje su priĉvršćene sa oba kraja unutar pseudotecije ili je
gornji kraj slobodan. Najveći broj vrsta (4700) pripada redu
Pleosporales. Većinom su saprobi u terestiĉnim ili akvatiĉnim
ekosistemima, ali ima i parazitskih vrsta. Najbolje su prouĉene vrste
koje priĉinjavaju znatne štete na poljoprivrednim kulturama:
Cochliobolus heterostrophus koja parazitira na kukuruzu,
Phaeosphaeria nodorum koja napada pšenicu i Leptosphaeria
maculans koja izaziva oboljenje „crna noga” na biljkama iz porodica
kupušnjaĉa (Brassicaceae). Vrsta Venturia inaequalis je parazit na
jabukama koji uzrokuje znaĉajne štete.
Klasa Eurotiomycetes obuhvata 3 podklase gljiva koje obrazuju
zatvorena plodna tijela kleistotecije:
‣ Podklasa Chaetothyriomycetidae sadrţi većinom lihenizovane gljive
kao što je Verrucaria nigrescens.
‣ Podklasa Eurotiomycetidae obuhvata preko 1000 vrsta gljiva.
Predstavnici reda Onygenales sadrţe enzime koji razgraĊuju keratin
pa su ĉeste na roţnim tvorevinama ţivotinja. Ovde spadaju i neki
patogeni ĉovjeka kao što su Trichophyton rubrum, uzroĉnik atletskog
stopala, i Coccidioides immitis koji uzrokuje kokcidiodomikozu.
Najveći broj vrsta iz ove podklase pripada redu Eurotiales. Rijeĉ je o
kosmopolitski rasprostranjenim saprotrofima koji se razvijaju u
zemljištu ili na raspadajućem biljnom materijalu. Neki od njih mogu
izazvati i oboljenja ĉovjeka i ţivotinja. Ovde spadaju neki za ĉovjeka
veoma znaĉajni rodovi gljiva meĊu kojima su svakako najpoznatiji
Penicillium i Aspergillus. Rod Penicillium obuhvata oko 300 vrsta
plavih plijesni meĊu kojima su najznaĉajnije P. chrysogenum i P.
notatum koje sintetišu antibiotik penicilin. Prema nekim shvatanjima,
ova dva naziva odnose se na jednu vrstu penicilijuma. U prehrambenoj
industriji su znaĉajni P. candidum, P. camemberti, P. glaucum i P.
roqueforti koji se koriste u proizvodnji razliĉitih vrsta sira. Nisu sve
vrste penicilijuma korisne za ĉovjeka: Penicillium verrucosum je
psihrofilna gljiva koja moţe izazvati kvaranje hrane u friţideru, a ĉesta
je na ţitaricama (naroĉito na jeĉmu, kukuruzu, ovsu i pšenici).
Sintetiše mikotoksin ohratoksin A koji ima teratogeno i kancerogeno
dejstvo. Penicillium expansum je biljni patogen koji se javlja na
jabukama, kruškama, kukuruzu, riţi, jagodama i paradajzu. TakoĊe
sintetiše neurotoksin patulin i kancerogeni nefro i hepatotoksin
155