BIOLOGIJA-GLJIVA

pseudotecije. Razvoj askostrome poĉinje prije oplodnje ţenske gametangije
askogonije, dok razvoj ostala tri tipa askokarpa poĉinje tek nakon fertilizacije.
U zavisnosti od debljine i broja slojeva ćelijskog zida, kao i naĉina na
koji se otvaraju kako bi oslobodili spore, askusi kod Pezizomycotina mogu
biti operkulatni, inoperkulatni, prototunikatni, unitunikatni i bitunikatni.
Operkulatni askusi kod kojih se spore oslobaĊaju preko otvora operkuluma na
vrhu askusa se javljaju kod vrsta koje imaju plodno tijelo tipa apotecije.
Inoperkulatni askusi imaju tanak zid i kod njih se spore oslobaĊaju nakon
dezintegracije zida askusa ili formiranjem pukotine na vrhu. Javljaju se kod
gljiva koje obrazuju apoteciju (Lecanoromycetes, Leotiomycetes,
Orbiliomycetes), periteciju (Sordariomycetes) i kleistoteciju (Sordariomycetes
i Leotiomycetes). Prototunikatni askusi su ovalni ili blago batinasti, tankih
zidova, nakon ĉije dezintegracije se spore pasivno oslobaĊaju. Posjeduju ih
gljive koje obrazuju apoteciju (Lecanoromycetes), periteciju
(Sordariomycetes) i kleistoteciju (Eurotiomycetes). Tankozidni operkulatni,
inoperkulatni i prototunikatni askusi se jednim imenom nazivaju unitunikatni.
Bitunikatni askusi imaju dva zasebna omotaĉa askusa: spoljašnji egzotuniku i
unutrašni endotuniku. Produkuju ih askostrome lihenizovanih i
nelihenizovanih vrsta iz klasa Dothideomycetes, Arthoniomycetes i
Eurotiomycetes.
Podrazdio Pezizomycotina se dijeli na 13 klasa meĊu kojima se
izdvajaju sledeće:
Klasa Pezizomycetes obuhvata gljive koje obrazuju askokarpe tipa
apotecije. Askusi se formiraju na unutrašnjoj površini diskolikih ili ĉašolikih
otvorenih plodnih tijela, a askospore se aktivno izbacuju. To su saprotrofne
gljive koje rastu na zemljištu, trulim stablima ili izmetu ţivotinja. Neki
predstavnici ţive u mikorizi ili su biljni patogeni. Klasa sadrţi samo jedan red
Pezizales sa 16 porodica i skoro 1700 vrsta. Neke vrste, kao što su Peziza sp.,
ili Sarcoscypha coccinea (crvena ĉašica – vijesnik proljeća) obrazuju jarko
obojena plodna tijela veliĉine nekoliko centimetara. MeĊu pezizama,
meĊutim, ima i predstavnika ĉiji je preĉnik apotecije manji od jednog
milimetra. Apotecija moţe biti sa posebno diferenciranom drškom ili sjedeća,
bez izraţene drške. U red Pezizales spadaju i jestive epigeiĉne gljive iz roda
Morchella (smrĉci) i hipogeiĉne gljive iz roda Tuber (tartufi). TakoĊe, ovde
spadaju i neke otrovne vrste iz rodova Gyromitra i Helvella (hrĉci) (Slika
106). Najveći broj vrsta, njih oko 500, pripada porodici Pyronemataceae.
Njihova ĉašolika ili diskoidna apotecija moţe biti sesilna ili na kratkoj dršci,
preĉnika od 1 mm do 12 cm. Zbog prisustva karotenoidnih pigmenata ĉesto su
narandţasto ili crveno obojena, kao što je to sluĉaj sa vrstom Aleuria aurantia
(narandţasta zdjeliĉarka) (Slika 107).
153