BIOLOGIJA-GLJIVA

aktivne supstance znaĉajne za medicinu i farmaceutsku industriju. Neke vrste,
kao što su smrĉak i tartuf su cijenjene jestive gljive.
Ascomycota su jednoćelijske ili višećelijske konĉaste gljive. Talus je
predstavljen haploidnom, razgranatom, septiranom micelijom. Ćelije su tankih
zidova saĉinjenih od hitina i β-glukana uronjenih u glikoproteinski matriks u
kom dominiraju šećeri galaktoza i manoza. Hife su uske, septirane, sa
centralno postavljenom porom koju zatvara granularno Woroninovo tjelašce.
Kod nekih vrsta na septi se nalazi veći broj manjih pora. U svakom segmentu
se moţe nalaziti jedno jedro, što je rjeĊi sluĉaj, ili veći broj jedara, što je
daleko ĉešća pojava. Ako je u segmentu prisutan veći broj jedara oni nisu
grupisani u dikarione. Dikarionska faza se javlja u procesu polnog
razmnoţavanja i relativno je kratkotrajna. Hife mogu obrazovati boĉne grane
koje se meĊusobno spajaju obrazujući anastomoze ĉime se olakšava transport
ćelijskog sadrţaja i hranjivih materija izmeĊu razliĉitih dijelova micelije.
Jednoćelijski predstavnici imaju formu kvasca i ne obrazuju pravu miceliju.
Gljive iz ovog razdjela se razmnoţavaju bespolnim i polnim putem.
Prema savremenoj sistematici ovde su uvrštene i gljive koje su se ranije
svrstavale u Fungi imperfecti, odnosno gljive kod kojih nije poznato
postojanje polnog procesa. To što je za neke predstavnike poznat samo
anamorfni stadijum, ne mora da znaĉi da ne posjeduju polni – teleomorfni
stadijum u svom razvoju.
Bespolno razmnoţavanje se javlja mnogo ĉešće od polnog i upravo
zahvaljujući njemu ove gljive se veoma brzo šire. Bespolno se razmnoţavaju
pupljenjem i bespolnim mitosporama tipa konidija i hlamidospora. Pupljenje
se javlja kod kvasaca, pri ĉemu se na majci ćeliji formira pupoljak –
blastospora koji raste do svoje pune veliĉine i zatim se odvoji. U nekim
sluĉajevima se obrazuju pseudohife tako što novonastali pupoljci ostanu
povezani sa majkom ćelijom. Kod konĉastih gljiva najĉešći oblik bespolnog
razmnoţavanja jeste obrazovanjem konidija. Oblik i graĊa konidija, da li je
rijeĉ o jednoćelijskim ili višećelijskim konidijama, kako su konidije
rasporeĊene, kao i to da li su konidiofori grupisani u koremije, da li se nalaze
u sporodohijama, acervulama ili piknidijama, sve su to vaţne taksonomske
karakteristike prilikom determinacije vrste. Konidije rasijava vjetar, voda ili ih
raznose ţivotinje.
Polni proces askomycota je tipa gametangiogamije i karakteriše ga
obrazovanje vrećastih struktura askuksa. Unutar askusa se najprije mejozom
formiraju dva haploidna jedra, a zatim dvjema uzastopnim mitozama ukupno
8 haploidnih askospora ĉiji se genetiĉki materijal razlikuje od genetiĉkog
materijala vegetativnih hifa. Kod primitivnijih predstavnika kao što su kvasci,
dolazi do spajanja ĉitavih gametangija - polno diferenciranih vegetativnih
ćelija. Znatno sloţeniji proces je formiranje posebnih polnih struktura
148