BIOLOGIJA-GLJIVA

Zoopagomycotina obuhvata 215 vrsta svrstanih u 1 red Zoopagales, 5
porodica i 20 rodova. Ovde pripada Rhopalomyces elegans koja je parazit jaja
nematoda. Spore se nalaze u zemljištu i na izmetu ţivotinja. Kad dospiju na
površinu jajeta klijaju obrazujući infektivnu cijev koja probija omotaĉ jajeta.
U unutrašnjosti se infektivna cijev grana ispunjavajući ĉitavo jaje i apsorbuje
hranjive materije koje se nalaze unutra. Ova vrsta je znaĉajna jer je i sama
domaćin za superparazita Verticillium psalliotae koja osim na njoj parazitira i
na gajenim šampinjonima pa predstavlja rezervoar patogena. Predstavnici
roda Piptocephalis su obligatni paraziti na drugim gljivama.
6.7. Ascomycota
Ascomycota (sac fungi - eng. vrećaste gljive) predstavlja najveći
razdio gljiva koji obuhvata oko 64000 do sada opisanih vrsta. Zajedno sa
gljivama iz razdjela Basidiomycota ĉine podcarstvo Dikarya za ĉije je
predstavnike karakteristiĉno da u odreĊenoj fazi ţivotnog ciklusa imaju dva
haploidna jedra unutar ćelije, odnosno dikarion. Predstavnici ovog podcarstva
se ĉesto oznaĉavaju kao više gljive. Ovo je monofiletska grupa gljiva, tj.
pretpostavlja se da su se sve razvile iz jednog zajedniĉkog pretka.
Najveći broj predstavnika su saprotrofne gljive koje imaju znaĉajnu
ulogu u razlaganju organske materije. Uglavom su terikolne vrste, ali ima i
vodenih predstavnika, kako u slatkovodnim, tako i u marinskim ekosistemima.
Neke ţive kao koprofili na ekskrementima ţivotinja, a ima i vrsta koje razlaţu
teško razgradljiva jedinjenja kao što je keratin. MeĊu njima su i brojne
parazitske vrste koje prave ogromne štete u šumarstvu i na poljoprivrednim
kulturama izazivajući oboljenja na voću, povrću i ţitaricama kao što je
kovrdţavost listova, krastavost, pepeljavost itd. Neke vrste kao što su Candida
albicans, Trichophyton rubrum i Hastoplasma capsulatum mogu inficirati
ţivotinje i ĉovjeka. Predstavnici rodova Aspergillus, Fusarium, Acremonium
itd. produkuju mikotoksine koji kontaminiraju namirnice. Saprotrofne vrste
mogu uništiti ĉitava skladišta hrane koja usljed njihove metaboliĉke aktivnosti
mijenja ukus i miris i gubi svoju nutritivnu vrijednost. Ovde spadaju i gljive
koje grade simbiontske zajednice sa drugim organizmima – gljive iz razdjela
Ascomycota ĉine dominantnu komponentu u sastavu najvećeg broja lišajeva, a
obrazuju i mikorize sa vaskularnim biljkama. Brojni predstavnici imaju
izuzetan znaĉaj za ĉovjeka budući da se produkti njihovog metabolizma
koriste u razliĉitim industrijskim granama. U Ascomycota spadaju kvasci iz
roda Saccharomyces i plijesni iz roda Penicillium, koji su izuzetno znaĉajni za
prehrambenu industriju, kao i gljive koje sintetišu antibiotike i druge biološki
147