BIOLOGIJA-GLJIVA

Kod predstavnika koji imaju polno razmnoţavanje polni porces je
oznaĉen kao zigogamija (Slika 98). Zigogamija predstavlja specifiĉan oblik
gametangiogamije, tj. ne obrazuju se posebno diferencirani gameti već se
spajaju ĉitave gametangije. Kod homotalusnih vrsta se od hifa iste micelije, a
kod heterotalusnih od hifa razliĉitih micelija, obrazuju kratki vazdušni
izraštaju zigofori. Na njihovim vrhovima se formiranjem popreĉnog zida
obrazuje po jedna gametangija. Gametangije najvećeg broja predstavnika se
ne razlikuju po izgledu i veliĉini, a mogu biti jednojedarne ili višejedarne. U
gametangijama ne dolazi do obrazovanja gameta. Privlaĉenje kompatibilnih
hifa suprotnih polova je regulisano sintezom specifiĉnih hormona. Na mjestu
kontakta dvije gametangije dolazi do liziranja ćelijskih zidova i do fuzije
njihovog sadrţaja. Spajanjem sadrţaja muške i ţenske gametangije obrazuje
se zigot koji je predstavljen specifiĉnom sporom – zigosporom. To je trajna
spora ţute ili mrke boje, koja moţe imati izraštaje apendikse na površini.
Zigospore su mirujuće spore, tj. one moraju da proĊu kroz period dormancije
da bi mogle da proklijaju. Period dormancije traje od nekoliko nedelja do
nekoliko meseci. Nakon perioda mirovanja spora klija i obrazuje sporangiju.
Unutar sporangije se mejozom obrazuju haploidne polne spore ĉijim klijanjem
nastaje haploidna micelija i ciklus se ponavlja.
Podrazdio Mucoromycotina obuhvata oko 600 vrsta svrstanih u 2
klase: Mortierellomycetes i Mucoromycetes.
Klasa Mortierellomycetes sadrţi samo jedan red Mortierellales sa
oko 100 predstavnika. To su saprotrofne gljive koje ţive u zemljištu na
raspadajućem biljnom materijalu i na ţivotinjskom izmetu. Razlikuju se od
Mucoromycetes po tome što ĉesto formiraju septe, a bespolne sporangije su
im sitnije i nemaju proširenje kolumelu na vrhu sporangiofora. Samo mali broj
vrsta se razmnoţava i polno. Vrste iz roda Mortierella su znaĉajni razlagaĉi
hitina i hemiceluloze. Mortierella isabellina se koristi u prehrambenoj i
farmaceutskoj industriji za sintezu poli-nezasićenih masnih kiselina.
Predstavnici klase Mucoromycetes su široko rasprostranjene gljive
koje ţive u zemljištu, na vlaţnim mjestima, na izmetu biljojednih ţivotinja, na
raspadajućem biljnom materijalu, a ima i parazitskih vrsta, kao i vrsta koje
ţive u mikorizi sa korijenom viših biljaka. Obuhvata oko 500 vrsta
klasifikovanih u dva reda: Mucorales i Endogonales.
Red Mucorales obuhvata najveći broj vrsta u okviru podrazdjela
Mucoromycotina. Sadrţi oko 450 vrsta klasifikovanih u 13 porodica i 56
rodova. Talus je jako razgranata, neseptirana micelija koju karakteriše veoma
brz rast. Septe se formiraju iskljuĉivo na sporangioforima i prilikom
obrazovanja gametangija. Na vrhu sporangiofora se obrazuje vrećasta
142