BIOLOGIJA-GLJIVA

sada opisanih vrsta. Tipiĉni predstavnici su Neocallimastix frontalis i
Anaeromyces elegans.
6.4. Blastocladiomycota
Kao što je sluĉaj kod razdjela Neocallimastigomycota i predstavnici
razdjela Blastocladiomycota su ranije svrstavani u razdio Chytridiomycota
dok molekularne analize i graĊa zoospora nisu ukazale da se filogenetski
razlikuju. Vegetativno tijelo je kod predstavnika familije Coelomycetaceae
plazmodijalne prirode i nema razvijen ćelijski zid. Ostali predstavnici imaju
dobro razvijenu miceliju acelularne graĊe. Vrste iz roda Allomyces imaju
rizoide kojima je talus priĉvršćen za podlogu, a na površini obrazuju razgranat
talus na kom se formiraju reproduktivne strukture (Slika 94).
Kod ove grupe gljiva je prisutna smjena polne i bespolne generacije
(Slika 95). Bespolno se razmnoţavaju zoosporama koje imaju jedan gladak
biĉ na zadnjem dijelu. Polno razmnoţavanje je tipa izogamije ili heterogamije.
Neki predstavnici su monocentriĉni, tj. obrazuju samo jednu reproduktivnu
sporangiju na talusu, dok su drugi policentriĉni, tj. na talusu se obrazuje veći
broj sporangija. Na haploidnom talusu se formiraju muške i ţenske
gametangije iz kojih se oslobaĊaju pokretni gameti. Njihovim spajanjem
nastaje diploidni zigot koji klija u diploidni talus (sporofit). Na njemu se
obrazuju tankozidne zoosporangije sa diploidnim zoosporama.
A
B
Slika 94. Allomyces sp.: A) sporofit; B) gametofit
Drugi tip spora koje nastaju na diplodinom talusu su debelozidne
trajne spore koje mogu opstati u nepovoljnim uslovima i po nekoliko godina.
Kada se naĊu u povoljnoj sredini mejotiĉkom diobom se unutar njih formiraju
haploidne zoospore koje se oslobaĊaju i klijaju u haploidan talus (gametofit).
136