BIOLOGIJA-GLJIVA

Unutar spore se nalaze dva usko povezana jedra koja ĉine diplokarion, a
neke vrste imaju samo jedno jedro. Na prednjoj strani je smješten polarni
filament u obliku harpuna. Okruţen je sistemom membrana koji se naziva
polaroplast. U zadnjem dijelu spore polarni filament je uvijen u obliku navoja
koji se pruţaju uz ćelijsku membranu pa se pod elektronskim mikroskopom
uoĉava kao pravilan sistem kruţnica. Na zadnjem kraju ćelije je smještena
polarna vakuola za koju se pretpostavlja da obavlja funkciju Goldţijevog
aparata (Slika 91).
Slika 91. Struktura spore mikrosporidija – elektronska mikrografija
Microsporidia u organizam domaćina dospijevaju sa hranom, a zatim
kroz crijevni epitel preko krvotoka dolaze do ciljnih tkiva. U ćelijama
domaćina spora klija i razvija se zreli parazit u formi višejedarne mase koja se
oznaĉava kao trofozoit. Neki predstavnici obrazuju iskljuĉivo bespolne spore,
a neki imaju sloţen ţivotni ciklus kod kog se smjenjuju bespolni i polni
stadijum na razliĉitim domaćinima. Obiĉno su specifiĉni paraziti, tj. napadaju
samo jednu vrstu domaćina, ili nekoliko srodnih vrsta.
Ćelije kod Microsporidia su specifiĉne po tome što sadrţe najmanji
genom u odnosu na sve poznate eukariote, ne posjeduju Goldţijev aparat ni
mitohondrije, ali sadrţe specifiĉne strukture koje su nazvane mitozomi ili
hidrogenozomi. Mitozomi su karatkeristiĉni za anaerobne ili mikroaerofilne
organizme, a naĊeni su i kod nekih parazita ĉovjeka kao što su protozoa
Entamoeba histolytica i biĉar Giardia intestinalis. U poĉetku se smatralo da
mitozomi obavljaju istu funkciju kao i mitohondrije. Kasnije se pokazalo da
sadrţe enzime neophodne za procese respiracije, ali se razlikuju od
mitohondrija po tome što nemaju sopstvenu DNK i nemaju mogućnost vršenja
130