BIOLOGIJA-GLJIVA

Muskarin je prvi put izolovan iz peĉurke Amanita muscaria, a sadrţe
ga i vrste iz rodova Inocybe, Clitocybe, Mycena i Entoloma. Djeluje tako što
blokira receptore acetilholina-neurotransmitera koji prenosi signal izmeĊu
nervnih ćelija. Izaziva snaţnu aktivaciju perifernog nervnog sistema što
dovodi do konvulzija, a u zavisnosti od koncentracije moţe imati i letalno
dejstvo. A. muscaria sadrţi nisku koncentraciju muskarina, dok Clitocybe
dealbata zbog visokog sadrţaja ovog toksina spada u smrtonosne gljive.
Orelanin je mikotoksin koji sintetišu gljive iz familije Cortinariaceae
(koprenke). Prvi put je izolovana iz peĉurke Cortinarius orellanus. Izaziva
oštećenje bubrega (nefrotoksin) i u zavisnosti od koncentracije moţe dovesti
do smrtnog ishoda.
Giromitrin je mikotoksin izolovan iz gljive Gyromitra esculenta
(hrĉak). Izaziva oštećenja bubrega i jetre i dovodi do neurološke disfunkcije,
kome i prestanka disanja. Letalna doza za ĉovjeka iznosi 20-50 mg/kg.
Ibotenska kiselina je drugi mikotoksin koji sintetiše Amanita
muscaria. Ona je analog neurotransmitera glutamata pa djeluje kao
neurotoksin i ima halucinogeno dejstvo.
Psilocibin je alkaloid koji sintetišu gljive iz rodova Psilocybe i
Panaeolus. Rijeĉ je o neurotoksinu koji ima halucinogeno dejstvo pa se gljive
koje ga sadrţe zovu još i „magiĉne gljive”. Toksiĉnost mu je niska i letalna
doza za ĉovjeka je nepoznata.
Faloidin je izolovan iz A. phalloides. To je heptapeptid (sastoji se iz 7
aminokiselina) koji je izrazito toksiĉan za ćelije jetre (hepatotoksin).
Koprin sintetišu gljive iz rodova Coprinus i Coprinopsis. Nalazi se i u
nekim cijenjenim jestivim gljivama kao što je Coprinus comatus (velika
gnojištarka). Toksiĉnost mu je niska, ali kad se konzumira sa alkoholom
nastaje tzv. „koprinski sindrom”, tj. dovodi do gastrointestinalnih problema pa
se koristi za lijeĉenje alkoholizma.
128