BIOLOGIJA-GLJIVA

Hypholoma fasciculare – sumporaĉa
Raste busjenasto na trulom drveću i
panjevima listopadnog, rjeĊe
ĉetinarskog drveća, od aprila do
decembra. Klobuk je gladak,
narandţastoţut sa smeĊkastim, blago
ispupĉenim središtem i bijelim
rubovima, u mladosti zvonast,
kasnije raširen, širine 2-8 cm. Listići
su gusti, uski, razliĉitih duţina, ravno
ili ulegnuto prirasli. U poĉetku
sumporastoţuti,
kasnije
maslinastozeleni i ljubiĉastocrni.
Drška je šuplja, valjkasta, savijena,
lomljiva, srasla sa drugim drškama.
Duţine do 10 cm, sumporastoţute
boje sa smeĊkastim vlaknima, sa
uskim prstenom koji brzo nestaje.
Meso je ţuto, tanko, vrlo gorkog
okusa. Moguća zamjena sa jestivom
medenjaĉom Armillaria mellea, koja
ima bjeliĉasto meso i crvenosmeĊe
listiće.
Inocybe patouillardi (I. erubescens) – crvenkasta cjepaĉa
Smrtonosno otrovna gljiva zbog
velike koliĉine muskarina! Raste u
velikim grupama, uglavnom u
listopadnim šumama, u parkovima,
najĉešće uz bukvu i lipu, od maja do
septembra. Klobuk je bjeliĉast,
kasnije boje slame, na pritisak crveni.
119