BIOLOGIJA-GLJIVA

podruĉju Balkanskog poluostrva sadrţe veću koliĉinu toksina nego primjerci
iste vrste koje rastu u Sibiru. U Rusiji se koristi kao opojno sredstvo, a na
našim podruĉjima su zabiljeţeni i smrtni sluĉajevi izazvani trovanjem ovom
vrstom.
Na našim prostorima postoji veliki broj otrovnih gljiva, od kojih neke
izgledom veoma liĉe na jestive vrste. MeĊu njima se nalaze vrste koje
izazivaju blaga trovanja, do onih ĉije je dejstvo smrtonosno:
Agaricus xanthoderma – otrovna peĉurka, karbolna peĉurka
Raste na livadama, rubovima šuma,
pašnjacima,
parkovima,
voćnjacima, od juna do oktobra.
Klobuk je preĉnika 6 do 14 cm,
bijele ili sivobijele boje, na pritisak
poţuti. U poĉetku poluloptast,
kasnije raširen i ravan. Listići su
slobodni, mladi sivkastobijeli,
kasnije su roza i na kraju potpuno
smeĊi ili crni. Drška je bijela,
valjkasta, u poĉetku puna, kasnije
šuplja, cjevasta, 8-10 cm duţine, na
presjeku jako poţuti. Prsten viseći u
gornjem dijelu drške, ţućkasto
obrubljen. Meso je bijelo, na
presjeku gljiva blago poţuti, miris
neprijatan na karbol i mastilo, ukus
neprijatan. Mogućnost zamjene sa
Amanita virosa i jestivim vrstama
roda Agaricus. Osnovna razlika je
izrazito ţut presjek drške. Izaziva
lakša trovanja.
109