BIOLOGIJA-GLJIVA

Gljiva Cryphonectria parasitica je poĉetkom XX vijeka uništila šume
pitomog kestena na podruĉju SAD-a. Gljivica je sluĉajno unesena iz Japana i
za vrlo kratko vrijeme je izazvala sušenje preko ĉetiri milijarde stabala
nanoseći ogromnu ekonomsku i ekološku štetu pogoĊenom podruĉju. Stabla
kestena na podruĉju Azije gdje je C. parasitica autohtona, imaju razvijenu
rezistenciju na ovu gljivicu.
Oboljenje mjehurasta gar kukuruza uzrokuje gljiva Ustilago maydis.
Ona je autohtona u Sjevernoj Americi odakle je prenesena u sve dijelove
svijeta izuzev Australije. Napada cvast kukuruza dovodeći do hipertrofije i
obrazovanja sunĊerastih zadebljanja ili guka (Slika 78). Te tumorske izrasline
predstavljaju mješavinu gljive i uvećanih ćelija kukuruza ĉijim pucanjem se
oslobaĊa crna praškasta masa spora po ĉemu je oboljenje i dobilo naziv. Ne
postoji fungicid koji potpuno moţe sprijeĉiti razvoj infekcije.
Pepelnicu vinove loze izaziva gljivica Plasmopara viticola poznata
pod nazivomo peronospora. I ova gljivica je unesena u Evropu iz Sjeverne
Amerike, a moţe smanjiti prinos groţĊa i za 80-90%. Na listovima zaraţenih
biljaka se obrazuju konidiofori sa tamnim konidijama koje izgledaju kao fina
siva prašina (Slika 79), po ĉemu je oboljenje i dobilo naziv. Gljivica izaziva
nekrozu, uvijanje listova, krţljavost i smanjenje kvaliteta groţĊa. Širenje
infekcije se spreĉava upotrebom fungicida. Pepelnice se mogu javiti i na
drugim poljoprivrednim kulturama. Tako Erysiphe graminis izaziva pepelnicu
pšenice, Erysiphe betae napada šećernu repu, Oidium lycopersicum je
uzroĉnik pepelnice paradajza, Leveillula taurica dovodi do pepelnice paprike,
Sphaerotheca pannosa var. persicae inficira breskve i nektarine itd. Neke
pepelnice, kao što je Microsphaera alphitoides koja napada hrast, nanose štete
u šumarstvu i drvnoj industriji.
Slika 78. Gar kukuruza
Slika 79. Pepelnica vinove loze
103