BIOLOGIJA-GLJIVA

Posebnu paţnju privlaĉe mikoze – oboljenja biljaka, ţivotinja i
ĉovjeka koja izazivaju razliĉite vrste gljiva. Pritom, gljive mnogo ĉešće
izazivaju oboljenja biljaka: svega oko stotinjak vrsta gljiva uzrokuje bolesti
kod ĉovjeka i ţivotinja, dok bolesti kod biljaka uzrokuje više od 10 000 vrsta
gljiva.
5.3.1. Gljive izazivaĉi bolesti biljaka
Pretpostavlja se da je oko 75% od svih oboljenja biljaka izazvano
upravo gljivama. Za razliku od bakterija koje su uglavnom neutrofilni
organizmi (najviše im odgovara neutralna pH sredina oko 7 kakva je u
animalnoj ćeliji), gljivice se odliĉno razvijaju i u nešto kiselijim sredinama
kao što je unutrašnjost biljne ćelije. Za gljive koje uzrokuju oboljenja biljaka
se kaţe da su fitopatogene i njima se bavi posebna nauĉna disciplina
fitopatologija.
Uništavanjem poljoprivrednih kultura neke gljive su kroz istoriju
posredno uticale na brojnost stanovništva i na razvoj industrije u pojedinim
drţavama. Plamenjaĉa krompira Phytophthora infestans je u XIX vijeku
uništila nasade krompira u Irskoj što je izazvalo „veliku glad“ i rezultovalo
najvećom emigracijom u istoriji Irske: skoro milion Iraca se preselilo na
podruĉje Amerike. Plamenjaĉa se manifestuje u vidu ţućkastih pjega na
listovima, u okviru kojih dolazi do nekroze i konaĉno do sušenja ĉitave biljke
(Slika 77). Za samo nekoliko dana moţe zahvatiti ĉitava polja koja izgledaju
kao da su spaljena po ĉemu je bolest i dobila naziv. Javlja se u uslovima
visoke vlaţnosti (preko 90%) i umjerene temperature (18-22 °C) kada se
intenzivno razvijaju konidije koje se lako raznose vjetrom. U svrhu suzbijanja
širenja plamenjaĉe koriste se fungicidi.
Slika 77. Plamenjaĉa krompira
102