BIOLOGIJA-GLJIVA

U Bosni i Hercegovini rastu i druge vrste jestivih gljiva, ali su
navedene karakteristike samo onih koje se najĉešće skupljaju.
5.3. Negativno dejsto gljiva
Budući da su gljive heterotrofni organizmi koji posjeduju enzime za
razgradnju svih tipova organske materije ĉesto dovode do razgradnje razliĉitih
supstrata koji su ĉovjeku potrebni i na taj naĉin nanose štetu razliĉitim
privrednim granama. Parazitske gljive koje izazivaju oboljenja biljaka nanose
ogromne štete u poljoprivrednoj proizvodnji. Pored direktnog dejstva na
poljoprivredne kulture, gljive se ĉesto javljaju i na nepravilno uskladištenim
poljoprivrednim proizvodima uništavajući ĉitave silose. Ako je npr. prisutna
vlaga u silosima gdje se ĉuvaju klipovi kukuraza ili zrna pšenice vrlo brzo će
se na njima razviti gljivice, naroĉito iz rodova Rhisopus i Mucor. One ĉesto
izazivaju i kvarenje gotovih proizvoda prehrambene industrije. Pored njih na
hljebu, dţemovima, ajvaru, mlijeĉnim i suhomesnatim proizvodima se
razvijaju razliĉite gljivice iz roda Penicillium, Aspergillus i Cladosporium.
Glavni uzroĉnik kvarenja voća i proizvoda od voća je Penicillium digitatum.
Pretpostavlja se da gljivice unište svake godine oko 5% uskladištenih
prehrambenih proizvoda.
Gljivice nanose štetu i uništavanjem uskladištenih tekstilnih, koţnih i
gumenih proizvoda koji gube svoju ĉvrstinu i otpornost. Chaetomium,
Penicillium i Aspergillus mogu uništiti tekstil, papir, gumu, pluto, lak, koţu, a
mogu dovesti i do korozije metala. Tako npr. vrsta Aspergillus terreus napada
plastiĉne materijale, a Scopulariopsis glabra izaziva truljenje gume. U
šumarstvu i drvnoj industriji naroĉito velike štete prouzrokuju razliĉite vrste iz
rodova Polyporus, Lentinus, Fusarium i Penicillium, koje izazivaju truljenje
drveta, propadanje stabala i drvne graĊe i dovode do stvaranja mrlja na
proizvodima od drveta. Nakupljanje gljivica u industrijskim otpadnim vodama
dovodi do stvaranja sluzave mase što oteţava njeno kretanje kroz industrijski
pogon. Plijesni koje se razvijaju na elektriĉnim instalacijama i elektronskim
instrumentima mogu dovesti do prestanka njihovog funkcionisanja. Mogu
uništiti kompakt diskove, fotografske filmove, šatorska krila, dvoglede, oruţje
itd.
O negativnom djelovanju gljiva se moţe govoriti iskljuĉivo sa
antropocentriĉne taĉke gledišta, pošto one kao razlagaĉi organske materije
samo obavljaju svoju funkciju „ĉistaĉa prirode“ i vraćaju organsku materiju u
ciklus kruţenja.
101