Биологија 7, радна свеска, старо издање, Нови Логос

Имре Кризманић 

Зорица Лазић 

Албина Холод 

Радна свеска из биологије 

за седми разред основне школе 

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј 

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј 

ући 

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој 

и омогућујуј 

е пој 

единцу индивидуални приступ делу 

са места и у време кој 

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.



ући 



е пој 







Биологија 7 

Раднa свеска из биологије 




ући 



е пој 





Радна свеска из биологије за седми разред основне школе 

Др Имре Кризманић, Зорица Лазић, Албина Холод 

Предметни уредник 

Др Славиша Станковић 

Извршна уредница 

Емилија Ковачевић 

Рецензенти 

Др Саша Марић, ванредни професор, Универзитет у Београду, Биолошки факултет 

Др Небојша Јаснић, доцент, Универзитет у Београду, Биолошки факултет 

Весна Стевуљевић, професор биологије у ОШ „Коста Абрашевић”, Београд 

Евалуатори 

Драган Чобић, професор биологије у ОШ „Жарко Зрењанин”, Кикинда 

Соња Ивањић, професор биологије у ОШ „Милоје Симовић”, Драгобраћа 

Ирена Петровић Костић, професор биологије у ОШ „Иво Андрић”, Ниш 

Лектура и коректура 

Споменка Трипковић 

Графичко обликовање 

Наташа Павлов 

Дизајн 

Студио Логос 

Илустрације 

Олга Анђелковић, Миленко Стевановић, Лука Веселиновић, Иван Матејић 

Фотографије 

Getty images, Science Photo Library, Shutterstock images, архива Логоса 

Издавач 

Нови Логос 

Маршала Бирјузова 3-5, Београд 

Тел.: 011/2636-520; факс: 011/2620-365 

e-mail: office@logos-edu.rs 

www.logos-edu.rs 

Главни уредник 

Александар Рајковић 

За издавача 

Небојша Орлић 

Тираж 3.000 

Штампа 

Службени гласник, Београд 

3. издање, 2019. године 

инисарсво росвее Реблике рбије одобрило 

је овај беник за ореб школама решеем број 

650- 02- 471/ 2015- 06 

CIP - Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, Београд 

ISBN 978-86-6109-246-6 

COBISS. SR-ID 274276620 



ући 



е пој 








Раднa свеска из биологије 




ући 



е пој 




Садржај 

4 

1 

2 

3 

4 

5 

6 

7 

8 

Наука о човеку – антропологија 

Наука о човеку – антропологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 

Нивои организације биолошких система 

Нивои организације биолошких система . . . . . . . . . . . . . . . 15 

Ћелија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 

Кожни систем човека 

Кратак преглед еволутивне разноврсности 

кожног система животиња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 

Кожни систем човека. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 

Скелетни систем човека 


скелетног система животиња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 

Коштана ћелија и коштано ткиво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 

Скелет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 

Правилно држање тела и деформације . . . . . . . . . . . . . . . . 38 

Мишићни систем човека 


мишићног система животиња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 

Мишићни систем човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 

Обољења и оштећења мишића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 

Нервни систем човека 


нервног система животиња. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 

Нервни систем човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 

Централни нервни систем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 

Периферни и аутономни нервни систем. . . . . . . . . . . . . . . . 56 

Обољења нервног система . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 

Систем жлезда са унутрашњим лучењем 


система жлезда са унутрашњим лучењем животиња . . . . . . 58 

Жлезде са унутрашњим лучењем. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 

Поремећаји у раду жлезда са унутрашњим лучењем . . . . . . . . 61 

Систем чулних органа човека 


система чулних органа животиња. . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 

Чулне ћелије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 

Грађа и функција чула вида . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 

Чуло слуха и равнотеже . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 



ући 



е пој 




9 

10 

11 

12 

13 

14 

Систем органа за варење човека 


система органа за варење животиња . . . . . . . . . . . . . . . . 71 

Грађа органа за варење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 

Обољења органа за варење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 

Правилна исхрана и последице неправилне исхране . . . . . . . . 74 

Систем органа за дисање човека 


система органа за дисање животиња . . . . . . . . . . . . . . . . 77 

Грађа и функција органа за дисање . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 

Обољења органа за дисање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 

Систем органа за циркулацију човека 


система органа за циркулацију животиња . . . . . . . . . . . . . 84 

Крв и лимфа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 

Срце и крвни судови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 

Одбрамбене способности организма. . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 

Обољења и повреде срца и крвних судова . . . . . . . . . . . . . . 90 

Систем органа за излучивање човека 


система органа за излучивање животиња . . . . . . . . . . . . . 93 

Грађа и функција органа за излучивање . . . . . . . . . . . . . . . 93 

Обољења органа за излучивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 

Систем органа за размножавање човека 


система органа за размножавање животиња . . . . . . . . . . . 98 

Грађа и функција органа за размножавање човека . . . . . . . . . 98 

Физиологија репродукције човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 

Наслеђивање пола код човека. 

Наследне болести везане за пол. . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 

Обољења органа за размножавање човека. 

Хигијена полних органа човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 

Репродуктивно здравље човека 

Дефиниција здравља човека. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 

Проблеми везани за период одрастања . . . . . . . . . . . . . . . 105 

Почетак полног живота. Односи међу половима. 

Контрацепција. Ризично понашање и сексуално 

преносиве болести. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 

Значај планирања породице. Наталитет . . . . . . . . . . . . . . 106 

Решења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 

Закључци практичних радова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 

5 



ући 



е пој 




Кра так во дич 

кроз радну 

свеску 

Наслов поглавља 

Мишићни 

систем човека 

Драги ученици, 

Пред вама је нова радна 

свеска из биологије за 

седми разред основне 

школе. 

Трудили смо се да на 

једноставан и занимљив 

начин представимо 

задатке о грађи и 

функционисању људског 

тела. Надамо се да ћете 

решавајући ове задатке 

одшкринути врата у 

свет анатомије човека 

и упознати и разумети 

начин рада његових 

појединих органских 

система. Практичне 

вежбе и стечена знања 

могу вам користити и у 

свакодневном животу. 

Наслов лекције 

одговара наслову 

у уџбенику. 

Поља за уписивање одговора 

Практичан рад 

садржи 

активности 

које на забаван 

начин помажу 

у примени 

стеченог знања. 

Практични рад 

40 

Модел плућа 

Потребан материјал: 

• пластична флаша, 

• сламчица, 

• маказе, 

• оловка, 

• два балона, 

• две гумице за тегле, 

• кугла од пластелина пречника око 2 cm. 


мишићног система животиња 

1. Повежи линијама организам са структуром која му омогућава кретање. 

мишићи трепље лажне ножице 

бичеви 


2. Заокружи слово испред тачног одговора. 

Ћелије мишића имају способност да трансформишу: 

а) хемијску енергију у механички рад; 

б) механичку енергију у механички рад; 

в) механички рад у хемијску енергију; 

г) хемијску енергију у механичку енергију. 

3. У празна поља упиши одговарајуће слово. 

Обележи делове мишићног система човека по нивоима биолошке организације 

од најмањег до највећег. 

А – мишић бицепс; Б – мишићни систем; В – попречно-пругаста мишићна 

ћелија; Г – попречно-пругасто мишићно ткиво. 

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ ЧОВЕКА 

Поступак 

Маказама исеци доњи део флаше, затим одсеци крај једног од балона. 

Пресечени балон превуци преко доњег дела флаше и причврсти га 

гумицом. Оловком пробуши куглицу од пластелина на средини. Помоћу 

гумице причврсти други балон за крај сламчице. Сламчицу провуци кроз 

отвор куглице од пластелина и заједно са балоном је убаци у флашу. Отвор 

флаше затвори пластелином тако да ваздух не може да уђе у флашу. Повуци 

балон са доње стране флаше надоле, а потом га врати у првобитно стање. 

Посматрај шта се дешава са балоном у флаши при повлачењу другог балона. 

Радни лист 

Аутори 

6 

108 

Решења 

Напиши своја запажања. 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 


_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 


Очекивани резултати и закључци практичних радова налазе се на страни 128. 

1. г). 

2. Уписати редом одозго надоле: +; –; –, +. 

3. антропологија. 

4. г). 

5. Чарлс Дарвин. 

6. В, А, Д, Б, Г. 

7. а) Т, б) Т, в) Н, г) Т, д), Н, ђ) Н. 

8. фосилиоли/фосили; анатропалогија/антропологија; бабуна/мајмуна; 

терциата/примата; 7,4/4,4; Аустралији/Африци. 

9. А. антропологија; Б. фосили; В. У Етиопији, Африка; Г. Ardipitecus. 

10. а) Н, б) Н, в) Н, г) Т, д) Н, ђ) Т, е) Т. 

11. А. 

7 

4 

6 

1 

2 

5 

3 

Б. а) континенту Африка, 200.000 година; б) 160.000 до 170.000 година; 

в) Балкан. 

В. а) Преко сибирског подручја Русије и Беринговог мореуза. б) Пут до 

западне Европе. 

Решења задатака, 

очекивани резултати 

и закључци 

практичних радова 

налазе се на крају 

радне свеске. 

83 



ући 



е пој 




најважнијих 

МИШИЋНИ СИСТЕМ ЧОВЕКА 

карактеристика 

4. Пажљиво посматрај слике и попуни табелу. 

Видљива попречна 

Број једара 

Тип мишићне ћелије 

пругавост 

у ћелији 

(да/не) 

Под контролом 

наше воље 

(да/не) 


5ове радне свеске 

срчана 

попречно-пругаста 

глатка 

5. У Венов дијаграм на одговарајуће место распореди слова испред датих 

особина мишића ћелије и мишићног ткива. 

А – само једно једро 

Ђ – невољни покрети 

Б – велики број једара 

Е – видљива попречна пругавост 

В – једно до два једра 

Ж – контрактилност 

Г – споре контракције 

З – надражљивост 

Д – вољни покрети 

попречно-пругасти 

мишићи 

Задаци су: 

• стандардизовани, 

• повезани с другим предметима, 

• повезани с примерима из 

свакодневног живота, 

• разноврсни, 

• одлична припрема за завршни 

испит и за друге провере знања. 

глатки 

мишићи 

срчани 

мишићи 

41 

НАУКА О ЧОВЕКУ – АНТРОПОЛОГИЈА 

13. На слици је приказана временска табла еволуције човека. Добро је 

проучи и одговори на постављена питања. 


Задаци за критичко 

размишљање – 

проблемски задаци 

Почетак развоја 

земљорадње 

и сточарства 

Т 

о 

пл 

о 

Х 

ладно 

Повећање 

величине 

мозга 

Употреба Употреба 

ватре 

оруђа 

Временске прилике 

Појава 

двоножног 

кретања 

КЛИМАТСКЕ 

ПРОМЕНЕ 

Homo sapiens 

Homo erectus 

Australopithecus africanus 

Sahelonthropus tchadensis 

Orrorin tugenensis 

Homo habilis 

Ardipithecus kadabba 

Australophitecus anamensis 

ВРСТЕ 

Главне прекретнице 

у еволуцији човека 

Данас 

1 2 3 4 5 6 7 8 

Временска скала 

МИЛИОНИ ГОДИНА 

А. Која врста је најдуже живела? 

ЧОВЕКА 

Заокружи слово испред тачног одговора. 

Кости голењача, лисњача, рамењача и бутна кост спадају у: 

а) пљоснате кости; 

б) дуге кости; 

в) кратке кости. 

Одговори на захтеве. 

А. Дата слова распореди у квадратиће тако да пронађеш скривени појам. 

Р Ц А К А С В И Х 

Б. Објасни коју улогу у организму човека има појам који си добио/-ла. 

У заграде упиши одговарајућа слова. 

Повежи кости са типом везе која их повезује. 

Кост 

А – чеона и темена кост 

Б – горња и доња вилица 

В – лакатна кост и рамењача 

келет 

Нивои 

сложености 

задатака 

озна ча вају ниво 

по стиг ну ћа по 

обра зов ним 

стан дар ди ма за 

основ ну шко лу: 

– основни Тип везе ниво 

( ) зглоб 

црном ( бојом, ) шав 

– средњи ниво 

плавом бојом, 

Заокружи слово испред тачног одговора. 

Ком типу костију припада кост означена знаком X слици? 

– напредни ниво 

а) пљоснатим костима 

б) кратким костима 

X 

в) шупљим костима 

црвеном бојом. 

г) дугим костима 

Б. Када су се наши преци усправили на две ноге (односно када је на- 

стало двоножно кретање)? 

СКЕЛЕТНИ СИСТЕМ ЧОВЕКА 

В. Која врста је прва почела да користи оруђе? 

10. Упореди број кичмених пршљенова датих делова кичменог стуба. 

У кружиће уписати одговарајући знак, > (веће), < (мање), = (једнако), 

или ≥ (веће или једнако). 

Г. Колико дуго је ова врста живела на Земљи (отприлике)? 

вратни леђни слабински крстачни репни 

11. На датој слици обој кружиће према упутству. 


Који део скелета добијаш ако спојиш голењачу и лисњачу? 

а) грудни кош 

б) натколеницу 

в) потколеницу 

г) карлицу 

плави кружић – 

ребра везана 

за грудну кост 

црвени кружић 14 – 

слободна ребра 

жути кружић – 

ребра везана за 

горње суседно 

ребро 

13. Заокружи слово испред назива кости која не припада скупу и на линији 

објасни свој избор. 

В – рамењача 

Б – бутна кост 

А – голењача 

Г – лисњача 


Д. Колико пута дуже је на Земљи живео Homo erectus од нас 

(Homo sapiens)? 

Ђ. У време када је наш предак први пут употребио оруђе, да ли је тем- 

пература на Земљи била виша или нижа (у просеку) него данас? 

Е. Који је био први наш предак који се усправио на две ноге? 

Илу стра ци је и фо то гра фи је 

прате задатак. 

35 

7 



ући 



е пој 




Наука о човеку 

– антропологија 



Једна од грана антропологије која проучава порекло људске врсте и еволутивне 

путеве нашег биолошког развоја јесте: 

а) историја; 

б) археологија; 

в) етнологија; 

г) палеоантропологија. 

2. У квадратићима знаком + означи тачне тврдње, а знаком – нетачне. 

Еволуцију човека пратимо на основу: 

поређења грађе тела човека и човеколиких мајмуна; 

поређења ембрионалног развића свих примата; 

посматрања понашања човеколиких мајмуна; 

окамењених остатака делова тела. 

3. Одговори на захтев. 

Све доле наведене науке баве се и проучавањем човека, али само једна 

искључиво проучава људски род и његову културу. Подвуци је. 

археологија историја анатомија антропологија 

8 


Главни узрок одвајања човека од човеколиких мајмуна јесте: 

а) изражајна мимика лица; 

б) способност покретања палца руке; 

в) појава голог лица без длака; 

г) двоножно кретање и способност говора. 



ући 



е пој 





5. Међу помешаним именима и презименима познатих природњака издвој 

име и презиме оног природњакa који је поставио прве научно утемељене 

доказе о пореклу човека. 


Карл 

Дарвин 

Александар 

Чарлс 

Роберт 

Хук 

Лине 

Флеминг 

Име и презиме траженог природњака јесте: . 

6. У заграде упиши одговарајућа слова. 

Повежи појам са његовим објашњењем. 

Појам 

Објашњење 

А – фосили 

Б – Арди 

В – усправан човек 

Г – неандерталац 

Д – антропологија 

( ) Појавио се пре око два милиона година. 

( ) Окамењени остаци делова тела. 

( ) Наука која проучава људски род. 

( ) Најстарији предак човека. 

( ) Користио ватру и оруђе пре око 40.000 

година. 

7. Утврди који су искази тачни (Т) односно нетачни (Н). Заокружи одговарајуће 

слово. 

а) Човек и шимпанза припадају реду примата (Primates). Т Н 

б) Човек припада типу хордата јер у току ембрионалног 

развића има хорду. Т Н 

в) Мозак човеколиких мајмуна већи је од човековог. Т Н 

г) Антропологија је наука која проучава људски род 

и његову културу. Т Н 

д) Главна прекретница у еволуцији човека био је 

само усправан ход. Т Н 

ђ) Употреба оруђа и ватре довели су до промене 

у начину говора. Т Н 

9 



ући 



е пој 






8. Пронађи грешке у тексту. 

Пред тобом је део новинског чланка. Пажљиво га прочитај, пронађи погрешно 

написане појмове и подвуци их. На празне линије испод текста 

напиши правилно појмове истим редоследом. 

О пореклу човека као врсте до 

сада је сакупљено много доказа. 

Ови докази се називају 

фо силиоли и представљају окамењене 

остатке делова тела. 

Наука која се бави проучавањем 

човека и његовог порекла 

назива се анатропалогија. 

Најсличније човеку су животиње 

из групе човеколиких 

бабуна које спадају, заједно са 

човеком, у групу терцијата. Најстарији 

човеков предак живео 

је пре око 7,4 милиона година у 

Аустралији. 

9. Пажљиво прочитај текст и одговори на питања. 

Научник сам који проучава људски род и његову културу, као и 

сличности и разлике које постоје између појединих група људи. 

Пре неколико година отишао сам у једну далеку земљу да истражим 

окамењене остатке животиња који су пронађени приликом 

неких ископавања. Ова земља се налази на истоку афричког 

континента, у региону који се назива Рог Африке. Чим сам стигао, 

домаћини су ме одвезли на место ископина. Током пута, прво 

смо прешли велику реку Плави Нил. Кад сам стигао на место ископина, 

утврдио сам да кости потичу од људског претка жен ског 

пола и да је старост ових костију између четири и четири и по милиона 

година. 

Такође, утврдио сам да је та женска особа била висока око 120 cm, 

тешка око 50 kg и да је ходала усправно. 

А. Како се зове наука којом се бави научник из ове приче? 

Б. Како се зову окамењени остаци делова тела? 

В. У којој су држави и на ком континенту пронађене те кости? 

10 

Г. Како се зове овај наш предак (напиши научни назив)? 



ући 



е пој 






слово. 

а) Еволуција људског рода текла је тако што су се 

врсте смењивале једна за другом на тај начин да је 

из једне врсте увек настајала друга, нова врста. Т Н 

б) Нагли развој мозга био је неопходан за развој 

двоножног кретања. Т Н 

в) Први који је користио оруђе био је припадник рода Homo. Т Н 

г) Двоножно кретање се развило два пута у току еволуције. Т Н 

д) Већ су први припадници рода Australopitecus 

користили ватру. Т Н 

ђ) Између почетка коришћења оруђа и употребе 

ватре прошло је више времена него од почетка 

употребе ватре до развоја пољопривреде. Т Н 

е) Већ су припадници рода Ardipithecus ходали усправно. Т Н 


11. Пажљиво прочитај текст и одговори на захтеве. 

Савремени човек (Homo sapiens) и његова путовања кроз време 

Наша врста Homo sapiens (савремени човек) данас је једина људска 

врста која насељава планету Земљу. 

Сматра се да смо као врста настали пре око 200.000 година негде 

у огромним пространствима источне Африке, можда баш и на територији 

данашње Етиопије где су пронађени фосилни остаци нашег 

најстаријег претка у долини реке Омо. 

Из тог подручја, једна мања група одмах се упутила ка југу да би 

пре око 120.000 година стигла на сам југ афричког континента. Друга 

мања група, у исто време, истражује и насељава централне и западне 

делове Африке. 

Највећа миграција је била у правцу североистока. Обухватала је 

велико подручје источно од реке Нил, преко и око Црвеног мора, 

настављајући даље преко југозападне Азије и Арабијског полуострва, 

где стиже пре око 50.000 до 70.000 година, скреће на север 

и након 100.000 година од настанка стиже до простора данашњег 

Израела, где се задржавају у пећинама Кафзе и Ес Скул, које и данас 

постоје у близини града Хаифе. 

Ова група креће даље заобилазећи источне обале Средоземног 

мора и преко Мале Азије стиже на границе Европе. Настављају 

преко југозападне Румуније (где се задржавају пре око 35.000 година 

у „Пећини са костима”). Овим пролазом се насељавају централни 

делови eвропског континента пре око 30.000 до 40.000 година. 

Остатак друштва које смо оставили негде на подручју данашњег 

Ирана наставља своје путовање у два правца. 

11 



ући 



е пој 






Једна група скреће, преко Индијског потконтинента, оштро на 

југ и стиже до југоисточне Азије, односно простора данашње 

Малезије. Након тога, пре око 50.000 година, стижу на Малакунанџи, 

најсеверније подручје Аустралије, преко кога се шире на 

цео континент. 

Други део „иранског” друштва креће се преко Азије на север 

и кратко застаје (пре око 40.000 година) у близини данашњег 

Пекинга (Кина) на месту препуном пећина данас знаном као 

Чоукотијен. 

Након тога, пре око 30.000 година, преко крајњих северних (сибирских) 

подручја Русије стижу до залеђених подручја Беринговог 

мореуза – уског мореуза између Азије и Северне Америке. То 

се десио пре око 15.000 до 20.000 година. 

Након преласка на северноамерички континент, преко полуострва 

Аљаска, путујући претежно западном обалом Канаде и САД, 

релативно брзо, прешли су на територију Јужне Америке. 

Завршетак овог „кратког” путовања дешава се пре око 15.000 

година када неки наши преци стижу до крајњих јужних про стора 

Јужне Америке, где у јужном делу Чилеа остављају своје трагове 

пре око 14.800 година. 

А. Означи на карти главне тачке кретања врсте Homo sapiens тако што 

ћеш у кружиће уписати одговарајући број. 

12 

Кретање врсте Homo sapiens 



ући 



е пој 





Бројем 1 означи место где се сматра да су, пре 200.000 година, настали 

први припадници врсте Homo sapiens. 

Бројем 2 означи место где су били пре 50.000 до 70.000 година. 

Бројем 3 обележи место које се налази јужно од Малакунанџија, а било 

је насељено пре око 50.000 година. 

Бројем 4 означи место где су наши преци били пре око 30.000 до 40.000 

година, а ту су доспели путујући са јутарњим сунцем иза леђа. 

Бројем 5 означи место где су били пре око 40.000 година, а налази се у 

центру највећег континента наше планете. 

Бројем 6 обележи место на ком су пре око 15.000 до 20.000 година наши 

преци закорачили на амерички континент. 

Бројем 7 обележи место најјужније тачке до које су дошли наши преци 

пре око 15.000 година. 


Б. Допуни реченице. 

а) На ком континенту и кад је пронађен најстарији фосил нашег директног 

претка (савремени човек)? На . 

Када смо ми настали као врста? . 

б) Колико времена је требало савременом човеку да стигне до данашњих 

подручја централне и западне Европе? Око . 

в) Који део Европе је прво насељен? Полуострво . 

В. Одговори на питања. 

а) Којим путем је савремени човек доспео до Северне Америке? 

б) Ако упоредимо путовања савременог човека (Homo sapiens) од ме ста 

настанка до западне Европе и од места настанка до Аустралије, који је 

пут дуже трајао? 

12. На временској ленти заокружи век у ком је дошло до наглог развоја 

људског рода услед развоја трговине и технологије. 

XVIII XIX XX XXI 

13 



ући 



е пој 






13. На слици је приказана временска табла еволуције човека. Добро је 

проучи и одговори на постављена питања. 

Почетак развоја 

земљорадње 

и сточарства 

Повећање 

величине 

мозга 

Употреба 

ватре 

Употреба 

оруђа 

Појава 

двоножног 

кретања 

Т 

о 

п 

л 

о 

Х 

ладно 

Временске прилике 

КЛИМАТСКЕ 

ПРОМЕНЕ 

Homo sapiens 

Homo erectus 

Sahelonthropus tchadensis 

Australopithecus africanus 

Orrorin tugenensis 

Ardipithecus kadabba 

Homo habilis 

Australophitecus anamensis 

ВРСТЕ 

Главне прекретнице 

у еволуцији човека 

Данас 

1 2 3 4 5 6 7 8 

МИЛИОНИ ГОДИНА 

Временска скала 

А. Која врста је најдуже живела? 

Б. Када су се наши преци усправили на две ноге (односно када је настало 

двоножно кретање)? 

В. Која врста је прва почела да користи оруђе? 

Г. Колико дуго је ова врста живела на Земљи (отприлике)? 

Д. Колико пута дуже је на Земљи живео Homo erectus од нас 

(Homo sapiens)? 

Ђ. У време када је наш предак први пут употребио оруђе, да ли је температура 

на Земљи била виша или нижа (у просеку) него данас? 

Е. Који је био први наш предак који се усправио на две ноге? 

14 



ући 



е пој 




Нивои организације 

биолошких система 



Који је редослед нивоа организације биолошких система правилан? 

а) организам, молекул, атом, систем органа, орган, ћелија, ткиво 

б) ткиво, систем органа, молекул, атом, орган, ћелија, организам 

в) атом, молекул, ћелија, ткиво, орган, систем органа, организам 

г) атом, молекул, ћелија, ткиво, систем органа, орган, организам 

2. Обележи слику тако што ћеш обојити правоугаоник који означава 

тачан одговор. 

На који степеник девојчица треба да стане да би стигла до нивоа органа? 

ДНК 

крв 

јетра 

човек 

15 



ући 



е пој 




НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БИОЛОШКИХ СИСТЕМА 


3. У кружиће упиши одговaрајуће слово да би низ имао правилан след. 

Сложи нивое биолошких система почев од најсложенијих до најједноставнијих. 

А – желудац; Б – скелетни систем; В – вода; Г – водоник; Д – крв; 

Ђ – црвено крвно зрнце; Е – човек. 

4. Посматрај пажљиво слике и одговори на захтеве. 

А. На линије испод слика упиши нивое биолошке организације живих 

бића. 

Б. Који је ниво биолошке организације живог света овде изостављен? 


Ткиво X може бити једнослојно и вишеслојно. Ћелије овог ткива могу 

бити различитих геометријских облика: коцка, цилиндар, квадар. О ком 

ткиву је реч? 

а) покровном 

б) потпорном 

в) мишићном 

г) нервном 

16 



ући 



е пој 






Пред тобом је део научног чланка. Пажљиво га прочитај, пронађи погрешно 




Као и све остало у природи, и жива бића су грађена од атома физичких 

елемената. Најзаступљенији физички елементи у ћелијама 

живих бића јесу: опал (О), цинобер (С), вода (Н). Атоми се хемијским 

везама повезују у атоме. Основна градивна и функционална 

јединица сваког живог бића јесте мозак. 

Групе ових јединица, сличних по облику, величини, грађи и функцији, 

граде целине које се називају молекули. 

Наше тело граде четири основне групе ткива. То су: прекривно, 

месно, нервозно и подупрто. 

7. На сликама су приказана четири основна типа људског ткива. На празне 

линије упиши њихове називе. 

а) 

б) 

в) 

г) 

17 



ући 



е пој 






8. На линијe упиши слова која одговарају врсти потпорног ткива. 

крвно 

коштано 

А 

хрскавичаво 

Б 

В 

9. Пажљиво прочитај текст, а затим одговори на питања тако што ћеш 

заокружити слово испод тачног одговора. 

Крвни систем је одговоран за транспорт материја по читавом организму. 

Допрема хранљиве супстанце, воду и кисеоник у милијарде 

ћелија, а преузима угљен-диоксид који производе ћелије 

тела. То је задивљујући пут који пролази кроз организам и повезује 

све ћелије тела. 

А. Колико се нивоа биолошких система спомиње у тексту? 

а) један 

б) два 

в) три 

г) четири 

Б. Који ниво организације биолошких система представља крвни систем? 

а) ткиво 

б) систем органа 

в) организам 

г) молекул 

18 

В. Који је најједноставнији ниво биолошке организације поменут у 

тексту? 

а) орган 

б) ћелија 

в) ткиво 

г) молекул 



ући 



е пој 






Повежи врсту ткива са одговарајућим описом. 

Врста ткива 

Опис 


А – покровно ткиво 

Б – мишићно ткиво 

В – нервно ткиво 

( ) Може бити глатко, попречнопругасто и 

срчано. 

( ) Чине га ћелије звездастог облика. 

( ) Основна улога је заштитна. 

( ) Гради мозак, кичмену мождину и нерве. 

( ) Ћелије су вретенасте или цилиндричне. 

( ) Ћелије могу бити плочасте, цилиндричне, 

коцкасте. 

( ) Гради кожу и облаже телесне шупљине 

изнутра. 

Ћелија 

11. Обележи слику. На линије напиши називе означених делова ћелије. 

12. Допуни реченицу. 

Ћелија је основна јединица 

сваког живог организма. 

и 

19 



ући 



е пој 






13. Утврди који су искази тачни (Т) односно нетачни (Н). Заокружи 

одговарајуће слово. 

а) Жива бића су грађена од ћелија. Т Н 

б) Основна јединица грађе живог света јесте организам. Т Н 

в) Гени су делови ДНК молекула. Т Н 

г) Гени су основне јединице наслеђивања. Т Н 

д) Органски системи у човечјем организму повезани су 

у целину. Т Н 

ђ) Ћелијска мембрана у потпуности спречава пролазак 

молекула у ћелију и из ње. Т Н 

14. Пронађи уљеза. 

Један од наведених делова ћелија не припада скупу. Подвуци га и на 

лини ји објасни свој избор. 

лизозом ген једро Голџијев апарат 

ендоплазматични ретикулум митохондрије 

15. Пажљиво прочитај кратку причу и одговори на питање. 

Да вам мало олакшам посао, ја сам најважнија ћелијска органела. 

Моје колегинице, друге органеле, сматрају ме уображеном, али 

то није истина. Ја само знам да без мене ћелија не би могла 

да дише нити би те остале завидне органеле имале довољно 

енергије за обављање својих обавеза. У мени се удахнути ваздух 

користи за разградњу сварене хране која је дошла из црева. 

Ко сам ја? Ја сам . 

16. Начини правилан низ дешавања у току ћелијског циклуса. 

Залепи слике из Прилога (на крају радне свеске) на одговарајућа ме ста 

тако да прикажеш временски правилан низ дешавања у току ћелијског 

циклуса. Испод сваког стикера на линије упиши назив фазе ћелијског 

циклуса коју представља. 

20 



ући 



е пој 





17. Реши укрштеницу. 

1 

2 


3 

4 

5 

6 

7 

Водоравно 

1. Контролни центар ћелије и налази се, најчешће, у средини цитоплазме. 

2. Ћелијска органела која брани ћелије од микроорганизама. 

3. Гранична опна између унутрашњости ћелије и околног простора. 

4. Место ћелијског дисања. 

5. Провидни, полутечни, унутрашњи део ћелије у који су уроњене 

органеле. 

6. Ћелијска органела која преноси и складишти унете супстанце. 

7. Дугачке нити изграђене од молекула ДНК и налазе се у једру. 

Коначно решење: . 

18. Реши биоматематичку једначину. 

Aко 3 представља зигот, одреди шта представљају А и Б. 

А + Б = 3 

А = 

Б = 


слово. 

a) Митоза је ћелијска деоба полних ћелија. Т Н 

б) Мејоза је ћелијска деоба телесних ћелија. Т Н 

в) Мејоза је ћелијска деоба полних ћелија. Т Н 

г) Митоза је ћелијска деоба телесних ћелија. Т Н 

д) Зигот је оплођена јајна ћелија. Т Н 

ђ) Гени су заслужни за то што личимо на своје родитеље. Т Н 

е) Гени су делови хромозома и управљају свим 

процесима у ћелији. Т Н 

21 



ући 



е пој 






20. Пажљиво посматрај слику и одговори на захтеве. 

А. Обележи слику тако што ћеш у кружиће уписати одговарајуће слово. 

А – хромозом 

Б – цитоплазма 

В – деобно вретено 

Б. Заокружи слово испред фазе митозе која је приказана на слици. 

а) телофаза 

б) профаза 

в) анафаза 

г) метафаза 

В. Објасни по чему то закључујеш. 

Г. Заокружи слово испред тачног одговора. 

Шта се дешава у следећој фази митотичке деобе? 

а) Око хромозома се образује једрова мембрана. 

б) Хромозоми се деле уздужно. 

в) Нестаје деобно вретено. 

21. Одговори на питање. 

Колико хромозома имају ћелије коже човека ако његове полне ћелије 

имају 23 хромозома? 

22. Попуни табелу. 

Знаком > (веће) или < (мање) упореди однос између појединих делова 

ћелије. 

> или < 

ген 

хромозом 

хромозом 

ДНК 

ДНК 

једро 

22 



ући 



е пој 






На слици су представљене ћелије у различитим фазама ћелијске деобе. 

Заокружи и обележи: 

бројем 1 – профазу, бројем 2 – метафазу, бројем 3 – анафазу. 



Пред тобом је део контролног задатка из биологије. Пажљиво га прочитај, 

пронађи погрешно написане појмове и подвуци их. На празне линије 

испод текста напиши правилно појмове истим редоследом. 

За разлику од мејозе којом се деле све телесне ћелије, у процесу 

митозе настају само полне ћелије човека. Женске полне ћелије 

називају се сперматозоиди, а мушке – јајне ћелије. Ове ћелије 

садрже дупло више хромозома (46) од осталих наших телесних 

ћелија (46). Спајањем ове две врсте полних ћелија настаје зигот 

који има 23 хромозома. 

23 



ући 



е пој 







Издвајање ДНК 


• мала прозирна чаша, 

• течност за прање судова, 

• 90% алкохол, 

• мало соли, 

• кашичица. 


Рукама протрљај образе притискајући их на зубе како би се у пљувачки 

нашле ћелије слузокоже. У току тридесетак секунди, избацуј своју пљувачку 

у чашицу тако да накупиш око пола центиметра до једног центиметра 

пљувачке. Затим у чашу сипај око 0,5 до 1 cm детерџента за прање судова. 

Додај једну кашичицу соли и све заједно полако промешај дршком кашичице. 

Чашу нагни под углом од 45º и сипај 1 cm 90% алкохола. 

Дршком кашичице врло пажљиво мешај смесу само три секунде. Остави 

смесу да мирује. После неколико минута видећеш како плута нешто слично 

медузи – твоја ДНК. 



24 



ући 



е пој 




Кожни систем 

човека 

Кратак преглед еволутивне 

разноврсности кожног система животиња 

1. Повежи стрелицама дате структуре са одговарајућим организмом као 

што је започето. 

кутикула 

перје 

длака 

рожна 

плоча 

кречњачка 

љуштура 

крљушт 

Кожни систем човека 


Једна од наведених функција коже човека не припада скупу. Подвуци је 

и објасни свој избор. 

делимично дисање заштитна стварање Д-витамина 

регулисање телесне температуре 

примање дражи 

25 



ући 



е пој 




КОЖНИ СИСТЕМ ЧОВЕКА 



Који део коже остварује комуникацију са спољашњом средином? 

а) стабло длаке 

б) лојна жлезда 

в) знојна жлезда 

г) рецептори 


Поред крвних судова у процесу одржавања сталне телесне температуре 

учествују и: 

а) лојне жлезде; 

б) знојне жлезде; 

в) корен длаке; 

г) стабло длаке. 

5. Одговори на захтеве. 

Обележи слику тако што ћеш у кружиће уписати одговарајуће слово 

које се налази испред датих појмова. 

А – рецептор; Б – крвни судови; В – покожица; Г – знојна жлезда; 

Д – лојна жлезда; Ђ – поткожно ткиво; Е – знојна пора; Ж – корен длаке; 

З – крзно. 

26 



ући 



е пој 






У одговарајућа поља у табели знаком обележи особине делова коже. 

Особине појединих 

делова коже 

покожица 

Делови кожног система 

крзно 

поткожно 

ткиво 

слузокожа 


Богата крвним судовима. 

Садржи органе коже. 

Облаже унутрашњост 

појединих органа. 

Састоји се од масног и 

растреситог везивног ткива. 



а) Кожа се састоји из четири слоја. Т Н 

б) Површински слој коже назива се крзно. Т Н 

в) Најдубљи слој коже назива се поткожни. Т Н 

г) Испод крзна се налази покожица. Т Н 

д) У кожи се налазе чулне ћелије за топло и хладно. Т Н 

ђ) Површински слојеви коже повремено се одбацују. Т Н 

е) У крзну се налазе масне ћелије. Т Н 

ж) Знојне жлезде учествују у одржавању сталне 

телесне температуре. Т Н 


Повежи делове/органе кожног система са њиховом улогом. 

Делови/органи коже 

А – слузокожа 

Б – знојна жлезда 

В – пигментне ћелије 

Г – масне наслаге 

Д – лојна жлезда 

Ђ – пријемници коже 

Улога 

( ) топлотни изолатор 

( ) заштита од UV зрака 

( ) подмазује длаку 

( ) регистровање осећаја 

( ) облаже телесне дупље 

и унутрашње органе 

( ) избацивање непотребних 

продуката, расхлађивање 

27 



ући 



е пој 







На боју коже код људи не утиче: 

а) количина пигмената у кожи; 

б) наследни материјал – гени; 

в) географско порекло; 

г) често прање коже. 


Која се од наведених тврдњи не односи на длаку? 

а) Највећим делом је грађена од мртвих ћелија. 

б) Настаје деобом живих ћелија крзна. 

в) Састоји се од корена длаке и стабла длаке. 

г) Боја длаке зависи од боје зрнаца пигмената у ћелијама стабла 

длаке. 

11. У Венов дијаграм на одговарајуће место упиши слова која означавају 

особине лојних и знојних жлезда. 

А – гроздасти облик 

Б – отвара се пором 

на површини коже 

В – учествује у терморегулацији 

Г – налази се у крзну 

Д – налази се уз длаку 

лојна 

жлезда 

знојна 

жлезда 


Која се од наведених тврдњи не односи на слузокожу? 

а) Облаже природне телесне отворе. 

б) Облаже унутрашње органе. 

в) Облаже унутрашњост телесних дупљи. 

г) Прекрива тело споља. 

28 



ући 



е пој 






Пред тобом је део писменог задатка. Пажљиво га прочитај, пронађи погрешно 




„... и због тога наша кожа је веома значајан део тела. Састоји се 

из поткожице која се налази на површини, а испод ње налази се 

поткожно. Најдубљи део је крзнено ткиво. У покожици се налазе 

знојне и лојне жлезде. Уз корен длаке налазе се знојне жле зде. 

У кожи се налазе и чудне ћелије које су пријемници за додир и 

бол. Кожа учествује и у одржавању променљиве температуре 

нашег тела...” 


1 

2 

4 

5 

3 


1. Орган коже који је специфичан само за сисаре и учествује у регулисању 

телесне температуре. 

2. Одбацивање спољашњег слоја мртвих ћелија са коже. 

3. Једна од основних улога коже. 

4. Врста кожне жлезде која има изглед клупка. 

5. Спољашњи слој коже. 


15. У одговарајуће поље у табели упиши слово испред врсте изазивача 

наведених кожних болести човека. 

А – бактерија; Б – паразит; В – вирус. 

шуга псоријаза инфекције коже вашљивост 

29 



ући 



е пој 







Један од појмова не припада скупу. Подвуци га и на линији објасни свој 

избор. 

промрзлине опекотине посекотине псоријаза 


Повежи узроке (утицаје) са повредом или обољењем коже. 

Узрок 

А – Прекомерно вештачко сунчање 

у соларијуму. 

Б – Дејство јаких хемијских средстава. 

В – Дужа излагања веома ниским 

температурама. 

Г – Дејство оштрим предметима 

на површину коже. 

Последице 

( ) опекотине 

( ) карцином 

( ) посекотине 

( ) промрзлине 


Честа појава акни и бубуљица на лицу деце у пубертету последица је: 

а) свакодневог прања лица сапуном и млаком водом; 

б) појачаног лучења знојних жлезда коже лица; 

в) појачаног лучења лојних жлезда коже лица; 

г) смањеног уноса слаткиша и газираних пића. 


слово. 

а) Повећан ризик за настанак рака (карцинома) коже услед 

директног деловања UV зрачења постоји код особа светле 

пути и светлих очију. Т Н 

б) Повећан ризик за настанак рака (карцинома) коже услед 

директног деловања UV зрачења постоји код особа тамне 

пути и тамних очију. Т Н 

в) Лекар специјалиста за кожне болести јесте офталмолог. Т Н 

г) Опасно је излагати се дуготрајном утицају сунца без 

одговарајуће заштите. Т Н 

30 



ући 



е пој 






Одређивање отисака прстију 



• папир или картон, 

• темпере. 


На парче папира или картона исцеди неколико капи боје (темпере). Размажи 

боју по површини папира или картона. 

Врховима прстију овлаш додирни површину с бојом и унеси своје отиске у 

идентификациону табелу. 

ОТИСЦИ ПРСТИЈУ ЛЕВЕ РУКЕ 

палац кажипрст средњи прст домали мали 

ОТИСЦИ ПРСТИЈУ ДЕСНЕ РУКЕ 

палац кажипрст средњи прст домали мали 

1. Упореди своје отиске прстију са отисцима својих другова и другарица. 

Замоли родитеље да и они учине исто и упореди њихове отиске са својима. 

2. Користи лупу. Покушај да поређењем отисака својих другова и својих 

родитеља утврдиш сличности и разлике међу њима. 


_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 


31 



ући 



е пој 




Скелетни 



скелетног система животиња 


Упиши знак + испод типа скелета који је присутан код наведене групе 

животиња. 

Група животиња Спољашњи скелет Унутрашњи скелет 

мекушци 

инсекти 

бодљокошци 

кичмењаци 

Коштана ћелија и коштано ткиво 


Која од наведених функција није улога костију? 

а) заштита унутрашњих органа 

б) стварање крвних ћелија 

в) стварање хормона 

г) пружање ослонца телу 

д) пружање чврстине телу 


У међућелијској коштаној маси налази се: 

а) супстанца осеин; 

б) пигмент меланин; 

в) влакна целулозе. 

32 



ући 



е пој 





4. Повежи линијама делове коштаног ткивa са њиховим одликама. 

Део коштаног ткива Одлика 

коштани 

канал 

Састоји се од живих коштаних ћелија. 


покосница 

Чине кост осетљивом. 

нерви 

Садржи крвне судове и нерве. 

коштана 

ћелија 

Звездастог облика, учествујe у образовању 

међућелијске коштане масе. 

5. Обележи делове дуге кости. 

У кружиће упиши одговарајућа слова. 

А – покосница 

Б – коштана срж 

В – чврсто коштано ткиво 

Г – крвни судови 

Д – сунђерасто коштано ткиво 

Ђ – јабучица 

Е – чашица 

33 



ући 



е пој 







Кости голењача, лисњача, рамењача и бутна кост спадају у: 

а) пљоснате кости; 

б) дуге кости; 

в) кратке кости. 


А. Дата слова распореди у квадратиће тако да пронађеш скривени појам. 

Р Ц А К А С В И Х 

Б. Објасни коју улогу у организму човека има појам који си добио/-ла. 


Повежи кости са типом везе која их повезује. 

Кост 

А – чеона и темена кост 

Б – горња и доња вилица 

В – лакатна кост и рамењача 

Тип везе 

( ) зглоб 

( ) шав 

Скелет 


Ком типу костију припада кост означена знаком X на слици? 

а) пљоснатим костима 

б) кратким костима 

в) шупљим костима 

г) дугим костима 

X 

34 



ући 



е пој 





10. Упореди број кичмених пршљенова датих делова кичменог стуба. 

У кружиће уписати одговарајући знак, > (веће), < (мање), = (једнако), 

или ≥ (веће или једнако). 

вратни леђни слабински крстачни репни 


11. На датој слици обој кружиће према упутству. 

плави кружић – 

ребра везана 

за грудну кост 

црвени кружић – 

слободна ребра 

жути кружић – 

ребра везана за 

горње суседно 

ребро 


Који део скелета добијаш ако спојиш голењачу и лисњачу? 

а) грудни кош 

б) натколеницу 

в) потколеницу 

г) карлицу 

13. Заокружи слово испред назива кости која не припада скупу и на линији 

објасни свој избор. 

В – рамењача 

А – голењача 

Б – бутна кост 

Г – лисњача 

35 



ући 



е пој 






14. Обележи слику скелета човека. 

У кружиће упиши одговарајуће слово. 

А – карлична кост; Б – лопатица; В – бутна кост; Г – кичмени пршљен; 

Д – ребро; Ђ – кости стопала; Е – рамењача. 


Знаком > (веће), < (мање) или = (једнако) означи однос између броја 

костију датих делова тела. 

>, < или = 

Број костију шаке 

Број ребара 

Број костију лица 

Број костију стопала 

Број кичмених пршљенова 

Број костију лобање 

36 



ући 



е пој 






слово. 

а) У коштаној сржи дугих костију читавог живота 

стварају се крвне ћелије. Т Н 

б) Укупан број ребара у нашем телу јесте 24. Т Н 

в) Ребра припадају костима удова. Т Н 

г) Лопатица и лисњача припадају костима горњих удова. Т Н 

д) Сунђерасто коштано ткиво повећава масу костима. Т Н 

ђ) Вилица припада костима главе. Т Н 



На одговарајуће место у табели упиши знак + у зависности од дела скелета 

коме припадају наведене кости. 

Кости 

грудна кост 

бутна кост 

ребро 

чеона кост 

рамењача 

кичмени пршљен 

Део скелета 

Кости главе Кости трупа Кости удова 


А. Реши осмосмерку, а од преосталих слова сложи назив једног типа 

костију. 

К Д Н З А 

О А И Г У Н 

С К Е Л Е Т 

Т А С О Г У 

Појмови: 

БУТНА, ЗГЛОБ, КОСТИ, ОСЕИН, 

СКЕЛЕТ, ШАКА. 

Решење: 

И Ш О Б Е Б 

Б. Од датих костију подвуци оне које припадају типу костију које си добио/-ла 

у решењу осмосмерке. 

рамењача лопатица ребро бутна кост грудна кост 

37 



ући 



е пој 






Правилно држање тела и деформације 


Поступак при којем се приликом прелома повређени део тела ставља у 

положај мировања назива се . 


Које од наведених обољења не представља деформитет кичме? 

а) сколиоза 

б) остеопороза 

в) лордоза 

г) кифоза 


Место прелома брзо зараста захваљујући: 

а) ћелијама покоснице; 

б) ћелијама коштаног ткива; 

в) међућелијској коштаној маси; 

г) многобројним крвним судовима. 


На одговарајуће место у табели упиши знак + у зависности од тога да ли 

је деформација скелета обољење или повреда. 

Деформација Повреда Обољење 

угануће 

артритис 

прелом 

рахитис 

23. Пронађи пар. 

На предавању о значају исхране за правилан раст и развој костију, које 

је одржано у једној основној школи, предавач је поцепао папире из којих 

се припремао. Твој задатак је да пронађеш онај пар који одговара теми 

предавања. 

реба јести 

оове мора 


ие и орен 

еруна 

јер су богати 

аијумом. 


аијумом. 


баеме и 

орае 


мене роивое 


витамином Ц. 


витамоном . 

38 

На линији напиши потпун одговор. 

. 



ући 



е пој 






Одређивање чврстине костију 


Твојим костима чврстину дају минералне соли (калцијум-карбонат и 

калцијум-фосфат). Испробај следећи експеримент и видећеш шта се дешава 

са костима када остану без ових минерала. 


• две пилеће или ћуреће кости, 

• две чаше, 

• вода, 

• сирће. 


Кости добро очисти, опери и остави преко ноћи да се осуше. Једну кост 

потопи у чашу са водом, а другу у чашу са сирћетом. Потопљене кости 

остави три дана да стоје у чаши. Након тога кости добро испери под млазом 

воде и уочи шта се са њима дешава. 


_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 


39 



ући 



е пој 




Мишићни 



мишићног система животиња 

1. Повежи линијама организам са структуром која му омогућава кретање. 

мишићи трепље лажне ножице 

бичеви 



Ћелије мишића имају способност да трансформишу: 

а) хемијску енергију у механички рад; 

б) механичку енергију у механички рад; 

в) механички рад у хемијску енергију; 

г) хемијску енергију у механичку енергију. 


Обележи делове мишићног система човека по нивоима биолошке организације 

од најмањег до највећег. 

А – мишић бицепс; Б – мишићни систем; В – попречно-пругаста мишићна 

ћелија; Г – попречно-пругасто мишићно ткиво. 

40 



ући 



е пој 





4. Пажљиво посматрај слике и попуни табелу. 






(да/не) 



(да/не) 


срчана 

попречно-пругаста 

глатка 

5. У Венов дијаграм на одговарајуће место распореди слова испред датих 

особина мишића ћелије и мишићног ткива. 

А – само једно једро 

Б – велики број једара 

В – једно до два једра 

Г – споре контракције 

Д – вољни покрети 

Ђ – невољни покрети 

Е – видљива попречна пругавост 

Ж – контрактилност 

З – надражљивост 


мишићи 

глатки 

мишићи 

срчани 

мишићи 



ући 



е пој 



е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима. 

41



6. Упореди особине мишићних ћелија тако што ћеш у кружиће уписати 

знак: > (веће), < (мање) или ≤ (мање или једнако). 

брзина контракција 

број једара у ћелији 

Глатка мишићна 

ћелија 

број органа у чији састав улази 

Срчана мишићна 

ћелија 


А. На линије испод слике упиши тип мишићног ткива. 

1. 2. 3. 

Б. Повежи органе приказане на слици са одговарајућим типом мишић - 

ног ткива тако што ћеш у кружиће уписати одговарајући број из 

претходног захтева. 

42 



ући 



е пој 






Повежи мишићна ткива са њиховим особинама. 

Врста мишићног ткива 

Особина мишићног ткива 


А – глатко 

Б – попречно-пругасто 

В – срчано 

( ) Ћелије имају једно до два једра. 

( ) Грчи се и опушта непрекидно 

целог живота. 

( ) Ћелије имају вретенаст облик. 

( ) Ради под утицајем воље. 

( ) Гради зид танког црева. 

9. Попуни празна поља у табели како је започето. 

Скелетни мишић Глатки мишић Срчани мишић 

Део нервног система 

који га контролише 

аутономни/вегетативни 

нервни систем 

Омогућавају покрете 

скелетних 

елемената 

Врста контракција 

брзе и ритмичке 


Повежи облике скелетних мишића са покретима које обављају. 

Облици скелетних мишића 

А − кружни мишићи 

Б − тракасти мишићи 

В − плочасти мишићи 

Г – вретенасти мишићи 

Покрети мишића 

( ) при подизању и спуштању 

терета рукама 

( ) главе при гледању тениског 

меча 

( ) при шутирању лопте 

( ) при пољупцу 

( ) при вежбању трбушњака 


Особина коју не поседује мишићна ћелија јесте: 

а) надражљивост; 

б) контрактилност; 

в) еластичност; 

г) кртост. 

43 



ући 



е пој 






12. Обележи облике скелетних мишића на слици. 

А – кружни; Б – тракасти; В – лепезасти; Г – плочасти; Д – вретенасти. 


слово. 

а) Сви мишићи се контрахују под утицајем наше воље. Т Н 

б) Што је већа активност ћелије, то је и број 

митохондрија у ћелијама мишића мањи. Т Н 

в) Мишићи се лигаментима причвршћују за кости. Т Н 

г) При сваком грчењу мишић се скраћује, а дебљина 

му се повећава. Т Н 

д) Када се троши кисеоник, ослобађа се енергија. Т Н 

44 



ући 



е пој 






Када имаш упалу мишића, то значи: 

а) да је дошло до смањења мишићне масе; 

б) да се у мишићима налази млечна киселина; 

в) да мишићи немају способност надражљивости; 

г) да је дошло до повећања мишићне масе. 


15. Пажљиво проучи графиконе, а затим одговори на питања. 

концентрација млечне киселине у крви 

10 

5 

2,5 

1 

0 1 2 3 4 5 

трајање физичке активности (мин.) 

узимање кисеоника (l/мин.) 

4 

3 

2 

1 

0 0 1 2 3 4 5 

трајање физичке активности (мин.) 

А. Шта се дешава са млечном киселином током физичке активности? 

Б. Шта се још поред млечне киселине повећава у мишићима током 

физичке активности? 

В. Како се мишићи снабдевају потребном енергијом током физичке 

активности? 

45 



ући 



е пој 







Човек се креће захваљујући усклађеном дејству два система: 

__________________________ и __________________________, који су под 

контролом __________________________ система. 

Обољења и оштећења мишића 


Наведи неколико физичких активности којима би требало да се бавиш 

да би твоје тело било здраво и правилно обликовано. 


У одговарајућа поља у табели упиши слово О ако је реч о обољењу или 

слово П ако је реч о повреди. У последњу колону упиши слово под којим 

је наведено објашњење за одговарајућу повреду или обољење. 

А. Спуштени мишићи свода стопала. 

Б. Рак мишићног ткива. 

В. Тумор који граде мишићне ћелије. 

Г. Наследни поремећај у функционисању мишића. 

Д. Смањење мишићне масе. 

Ђ. Проузроковано јаким ударцем или падом. 

Е. Настало истезањем тетива и праћено јаким болом. 

миом 

Назив обољења или 

повреде 

мишићна дистрофија 

мишићна атрофија 

миосарком 

нагњечење 

равни табани 

истегнуће 

О/П 

Слово 

46 



ући 



е пој 






Како раде мишићи 



• три картонске или пластичне тубе (једна већа и две мање, 

једнаке дужине), 


• парче танке жице, 

• маркер, 


• једна већа гумица, 

• конац. 


Обележи маркером тубе. На великој туби напиши рамењача, а на краћим, 

лакатне кости. Краће тубе постави паралелно једну поред друге, а између 

њих постави већу тубу. Маркером обележи место кроз које ћеш провући 

жицу и спојити цеви. Краће тубе које представљају лакатне кости спој 

гумицом. Надувај балоне и један вежи са спољашње стране тубе, а други са 

унутрашње. Балон са унутрашње стране обележи маркером као бицепс, а 

балон са спољашње стране као трицепс. 

бицепс 

трицепс 

бицепс 

трицепс 


_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 


47 



ући 



е пој 




Нервни 



нервног система животиња 

1. Допуни шему тако што ћеш у празна поља уписати одговарајући тип 

нервног система. 


централизован 


2. Обој зеленом бојом кружиће испод слика на којима су приказани делови 

нервног система. 


Један од појмова не припада скупу. Подвуци га и на линији објасни свој 

избор. 

меланин аксон дендрити мијелин 

48 



ући 



е пој 




НЕРВНИ СИСТЕМ ЧОВЕКА 

4. У празна поља упиши слово да би низ имао правилан след. 

Поређај нивое биолошке организације датих делова нервног система од 

најсложенијих до најједноставнијих. 

А – сива маса; Б – нервни систем; В – неурон; Г – кичмена мождина. 


5. Допуни реченице. 

а) Информације које нервни систем прима из спољашње средине и из 

унутрашњости тела називају се . 

б) Нервно ткиво граде нервне ћелије које се зову . 

в) Основни делови нервне ћелије јесу ћелије и 

. 

г) Основне особине нервне ћелије јесу и 

. 


А. Фигура скакач (коњ) креће се по шаховској табли скоковима у облику 

ћириличног слова „Г”. Користећи његову врсту кретања, крени од 

слова Н и пронађи шта се крије међу словима на табли. 

Решење: Н __ __ __ __ __ 

Н О Н М 

И Е Е А 

А В С И 

Т С О Р 

__ __ __ __ __ __ 

Б. Допуни реченицу. 

Главни делови појма који си добио/-ла решавањем претходног задатка 

јесу: и . 


слово. 

а) Мозак је део централног нервног система. Т Н 

б) Нервна ћелија је део нервног система. Т Н 

в) Нервни систем може да прима надражаје. Т Н 

г) Нервни систем нема утицаја на вољне покрете. Т Н 

д) Надражљивост је особина нервног система. Т Н 

ђ) Проводљивост није особина нервног система. Т Н 

49 



ући 



е пој 







А. Нервни систем омогућава у организму: 

међусобно повезивање појединих делова тела; 

међусобну координацију рада појединих делова тела; 

усвајање хранљивих материја из црева; 

пренос кисеоника од плућа до мозга; 

контролу правилног функционисања читавог организма. 

Б. У централни нервни систем спадају: 

главени нерви; 

кичмена мождина; 

мозак; 

нерви кичмене мождине; 

око. 

В. У периферни нервни систем спадају: 

нерви кичмене мождине; 

кичмена мождина; 

главени нерви; 

аутономни нерви; 

мозак. 

9. Обележи слику. 

На празне линије допиши делове нервне ћелије, а затим на слици стрелицама 

обележи смер преношења нервног импулса кроз ћелију. 

50 



ући 



е пој 





10. Обележи слику . 


А – мозак; Б – нерви; В – кичмена мождина. 



А. Графитном оловком осенчи распоред сиве масе на датим сликама. 

мозак 

кичмена мождина 

Б. Допуни реченицу. 

Сиву масу нервног ткива граде са , 

а белу масу граде . 

51 



ући 



е пој 






12. Допуни реченице понуђеним појмовима. Правилно распореди дате појмове 

на одговарајућа места у реченици. 

тело ћелије дуги наставак кратких наставака 

завршног дела синапсe надражаја 

Преношење 

са једне на другу нервну ћелију врши се 

преко везе 

. Надражаји се преносе преко 

прве ћелије на почетне делове 

друге ћелије, а затим на 

и . 


Знаком X на слици означен је: 

a) нерв; 

б) нервнo влакнo; 

в) мишићно влакно; 

г) омотач снопова нервних влакана. 

X 

14. Пронаћи грешке у тексту. 

Пред тобом је део теста из биологије. Пажљиво га прочитај, пронађи погрешно 

написане појмове и подвуци их. На празне линије испод текста напиши 

правилно појмове истим редоследом. 

Нервозно ткиво граде нервозне ћелије – неурозони. Основни 

делови ове ћелије јесу: глава ћелије и наставци истих дужина. 

Основ не особине ових ћелија (и овог ткива) јесу раздражљивост 

(осетљивост) и изолација. 

Преношење импулса с једне на другу ћелију врши се преко 

везе која се назива синусоида. Овај систем има два основна, 

нераздвојиво повезана дела. То су централизовани део у који 

спадају мозак и кичменаста мождина и други део који називамо 

провинцијални нервни систем. У другом делу система налазе се 

главињасти нерви, нерви кичменасте мождине и посебна група 

мотономних нерава који раде без утицаја наше воље. 

52 



ући 



е пој 





Централни нервни систем 


На одговарајуће линије испод слика упиши називе бојом означених појединих 

делова мозга. 


а) б) 

в) 

г) 

д) 


Повежи део мозга са одговарајућим центром који се у њему налази. 

Део мозга 

А – предњи мозак 

Б – међумозак 

В – средњи мозак 

Г – задњи мозак 

Д – продужена мождина 

Центар 

( ) дисање, рад срца, гутање 

( ) регулација телесне температуре 

( ) рефлексни покрети, равнотежа 

( ) напетост мишића, положај тела 

( ) мишљење, учење, памћење 

17. Подвуци појам који не припада датом скупу и на линији објасни свој 

избор. 


међумозак 

средњи 

предњи 

задњи 

продужена мождина 

53 



ући 



е пој 








А – сива маса; Б – бела маса; В – осећајно нервно влакно; Г – ганглија; 

Д – покретачко нервно влакно. 



а) Можданих нерава има 31 пар. Т Н 

б) Ганглије граде аксони нервних ћелија. Т Н 

в) Кичмена мождина је заштићена са три опне. Т Н 


1 

2 

3 

4 

5 


1. Назив за електрични сигнал којим се у нервном систему преносе информације. 

2. Стручни назив за нервну ћелију која гради нервно ткиво. 

3. Део мозга који је средиште органа за равнотежу, за контролу вољних 

и усклађивање рефлексних покрета. 

4. Веза преко које се импулси преносе са једне на другу ћелију. 

5. Део аутономног нервног система који изазива ширење зеница, убрзавање 

рада срца, појачавање лучења адреналина итд. 


54 



ући 



е пој 






Центри рефлексних лукова налазе се у: 

а) сивој маси кичмене мождине; 

б) белој маси кичмене мождине; 

в) ганглији осећајних нерава. 


22. Погледај слику и на линије упиши одговарајуће појмове. На линији 

испод упиши шта ова слика представља. 

Објашњење: . 

23. У празна поља упиши слово да би низ имао правилан след. 

Поређај делове рефлексног лука, почев од органа који реагује. 

А – центар у сивој маси кичмене мождине; Б – осећајно влакно; 

В – покретачко влакно; Г – мишић; Д – рецептор. 

55 



ући 



е пој 






Периферни и аутономни нервни систем 

24. Заокружи слова испред тачних одговора. 

Аутономни нервни систем: 

а) делује под утицајем наше воље; 

б) делује без утицаја наше воље; 

в) део је периферног нервног система; 

г) део је централног нервног система. 


Сава је извео свог пса у шетњу у парк. Пас се у једном тренутку отргао 

са повоца и Сава је потрчао за њим како би га ухватио. Што је дуже трчао, 

приметио је да му се суше уста, да му је убрзан рад срца и да брже 

дише. Када је сустигао пса и ухватио га, сео је на клупу да се одмори. Након 

кратког мировања, приметио је да му „крчи” стомак и да му се иде 

у тоалет. 

А. Попуни табелу тако што ћеш на основу текста написати шта се дешавало 

са наведеним органима када је Сава трчао, а шта када је мировао. 

стање Орган Рад органа 

трчање 

пљувачне жлезде 

срце 

мировање 

желудац 

црева 

бешика 

Б. Одговори на питање. 

Који је део аутономног нервног система деловао на поменуте органе када 

је Сава трчао за псом? 

56 



ући 



е пој 





Обољења нервног система 

26. Попуни табелу тако што ћеш дате појмове уписати на одговарајуће 

место у зависности од тога да ли помажу или штете нервном систему. 

Понуђени појмови: повећана умна активност; физичка активност у природи; 

активан одмор; сан; никотин (дуван); алкохол; дроге; правилна исхрана 

богата воћем и поврћем; велике количине лекова који стварају 

зависност; храна богата мастима и угљеним хидратима; дуготрајне и тешке 

стресне ситуације; добро расположење. 


Нервном систему 

помаже 

штети 

27. У заграде упиши одговарајуће слово. 

Повежи обољењe са његовим узроком/симптомом. 

Обољење 

Узрок/симптом 

А – беснило 

Б – епилепсија 

В – мождани удар 

Г – менингитис 

Д – дечија парализа 

Ђ – прекид кичмене 

мождине 

( ) Зачепљење или пуцање крвног 

суда у мозгу. 

( ) Физичко оштећење кичмене 

мождине са одузетошћу делова 

тела испод повреде. 

( ) Заразна болест која се преноси 

уједом заражене животиње. 

( ) Заразно обољење изазвано 

вирусном инфекцијом која 

изазива парализу. 

( ) Заразно вирусно или бактеријско 

обољење можданих опни. 

( ) Последица поремећаја рада 

нервних ћелија коре предњег 

мозга и испољава се изненадним 

грчењем мишића и губитком 

свести. 

57 



ући 



е пој 




Систем жлезда 

са унутрашњим 

лучењем 

Кратак преглед еволутивне разноврсности система 

жлезда са унутрашњим лучењем животиња 


У зависности од тога да ли хормоне луче неуросекреторне ћелије или 

жлезде са унутрашњим лучењем, у празна поља у табели упиши знак 

код датих група животиња. 

Група животиња 

пљоснати црви 

чланковити црви 

мекушци 

зглавкари 

Неуросекреторне ћелије 

Жлезде са унутрашњим 

лучењем 

Жлезде са унутрашњим лучењем 


а) Продукти жлезда са унутрашњим лучењем називају се . 

б) Ендокрине жлезде своје продукте излучују директно у . 


Повежи жлезде са типом излучивања. 

Жлезде 

Тип излучивања 

А – штитна жлезда 

Б – панкреас 

В – лојна жлезда 

Г – надбубрежна жлезда 

Д – знојна жлезда 

( ) жлезде са спољашњим лучењем 

( ) жлезде са унутрашњим лучењем 

( ) жлезде са спољашњим и 

унутрашњим лучењем 

58 



ући 



е пој 




СИСТЕМ ЖЛЕЗДА СА УНУТРАШЊИМ ЛУЧЕЊЕМ 

4. Обележи најважније жлезде са унутрашњим лучењем. 

Залепи слике из Прилога (на крају радне свеске) на дати цртеж човека. 



слово. 

а) Хормон тироксин је продукт панкреаса или гуштераче. Т Н 

б) Штитна жлезда лучи паратиреоидни хормон који утиче 

на метаболизам организма. Т Н 

в) Жлезда која лучи хормон адреналин налази се изнад 

бубрега. Т Н 

г) Инсулин је хормон који регулише концентрацију 

калцијума и фосфора у организму. Т Н 

д) Хормоне естроген и прогестерон луче јајници. Т Н 

59 



ући 



е пој 







Параштитне жлезде се налазе уз: 

а) штитну жлезду; 

б) грудну жлезду; 

в) надбубрежну жлезду; 

г) полну жлезду. 


Хормони које луче семеници и јајници јесу: 

а) адреналин; 

б) тироксин; 

в) прогестерон; 

г) инсулин; 

д) тестостерон; 

ђ) глукагон; 

е) естроген. 


Коју реакцију организма изазива повећање хормона стреса, адреналина, 

у крви? 

а) успоравање дисања 

б) скупљање зеница 

в) убрзан срчани темпо 

г) смањивање концентрације шећера у крви 


На основу наведених функција жлезда са унутрашњим лучењем, препознај 

о којим жлездама је реч и њихов назив упиши у табелу. 

Жлезда 

Функција жлезде 

Регулише ниво шећера у крви. 

Утиче на развој полних особина и на сазревање 

мушких полних ћелија. 

Контролише рад других жлезда са 

унутрашњим лучењем. 

Регулише метаболизам шећера и минерала у организму. 

Убрзава срчани ритам и проширује крвне судове. 

60 



ући 



е пој 






На слици је знаком X обележена жлезда са унутрашњим лучењем. На 

линији напиши назив жлезде. 

X 


11. Попуни схему и у празна поља упиши одговарајуће појмове тако да прикажеш 

повезаност нервног система са штитном жлездом. 

хормон 

хормон 

најважнији 

хормон који лучи 

штитна жлезда 

Поремећаји у раду жлезда са унутрашњим лучењем 

12. Повежи стрелицама хормонски поремећај са његовим узроком. 

Хормонски поремећај 

Узрок 

џиновски раст 

Појачано лучење тироксина. 

гушавост 

Смањено лучење инсулина. 

Базедовљева болест 

Смањено лучење тироксина. 

шећерна болест 

Појачано лучење хормона хипофизе. 

61 



ући 



е пој 







Колико типова шећерне болести (Diabetes mellitus) постоји? 

а) три 

б) пет 

в) два 

г) један 

14. Прочитај пажљиво текст и одговори на питања. 

Акромегалија је хронична болест, а развој 

симптома се одвија постепено, током више 

година. Најчешћи симптоми се манифестују 

увећањем шаке и стопала, задебљањем усана и 

стварањем сувишних бора на челу. 

Као најчешћи узрочник овог обољења наводи 

се постојање жлезданог израштаја, тумора хипофизе. 

Сви оболели од акромегалије морају 

се лечити да би се зауставио развој болести и 

због превенције компликација. Најбоља терапија 

за већину пацијената јесте хируршка 

интервенција. 

A. Који су најчешћи симптоми акромегалије? 

Б. Која је најбоља терапија у лечењу оболелих од акромегалије? 

62 



ући 



е пој 




Систем чулних 

органа човека 


система чулних органа животиња 


Повежи групу животиња са одговарајућим чулом додира. 


А – звери 

Б – црви 

В – зглавкари 

Чуло додира 

( ) чекиње 

( ) антене 

( ) длаке око њушке 

Чулне ћелије 


а) Све промене у спољашњој и унутрашњој средини човека региструју 

посебне ћелије које се називају 

ћелије. 

б) Све промене око нас и у нама, а које се региструју посебним ћелијама, 

називају се . 

в) У носу се налази чуло . 

г) На језику се налази чуло . 

д) Око је чуло . 

ђ) У уху се налазе два чула. То су чуло и чуло . 


У чулне органе коже спадају: 

а) квржице укуса, 

б) ситна телашца и нервни завршеци који региструју додир и притисак, 

в) органи за осећај топлоте и хладноће, 

г) ћелије у пужу унутар задњег уха које реагују на звучне таласе. 

63 



ући 



е пој 




СИСТЕМ ЧУЛНИХ ОРГАНА ЧОВЕКА 


4. У квадратићима знаком + означи тачне, а знаком – нетачне тврдње које 

се односе на дато чуло. 

А. Чуло укуса. 

Налази се у слузокожи носне дупље. 

Региструје механичке дражи. 

Налази се у слузокожи језика, на непцу, у грлу. 

Реагује на хемијске дражи које су растворљиве. 

Помоћу њега се разликује промена интензитета светлости. 

Б. Чуло слуха. 

Налази се свуда по телу. 

Региструје хемијске дражи. 

Реагује на механичке дражи. 

Смештено је у средишњем уху, у делу који се назива 

полукружни каналић. 

Смештено је у унутрашњем уху, у делу који се назива пуж. 

В. Чуло вида. 

Налази се у парним органима. 

Смештено је на слоју који се назива беоњача. 

Региструје промену јачине светлости. 

Налази се у слоју који се назива судовњача. 

Фоторецептори се налазе у мрежњачи. 


Повежи типове дражи са надражајима који их изазивају. 

Тип дражи 

А − хемијске дражи 

Б − механичке дражи 

В − топлотне дражи 

Г − светлосне дражи 

Надражај 

( ) додир, притисак, бол, звук 

( ) промена температуре 

( ) промена јачине светлости 

( ) храна и мирис 

64 


слово. 

а) Чуло мириса и укуса реагује на механичке дражи. Т Н 

б) Највећи број квржица чула укуса је у слузокожи језика. Т Н 

в) Укус могу имати супстанце нерастворљиве у води. Т Н 

г) Чуло укуса има значајну улогу у варењу. Т Н 

д) Чулне ћелије региструју све промене у спољашњој 

средини и у организму и те информације предају 

нервном систему. Т Н 



ући 



е пој 





7. На датом цртежу обој распоред чулних ћелија на језику према упутству. 

жуто – пријемници за слатко 

зелено – пријемници за слано 

плаво – пријемници за кисело 

црвено – пријемници за горко 


Грађа и функција чула вида 


Главни делови ока су: 

а) очна јабучица; 

б) трепавице; 

в) очни капци; 

г) очни нерв; 

д) сузне жлезде. 


слово. 

а) Чулне ћелије чула вида називају се фоторецептори. Т Н 

б) Фоторецептори се налазе на судовњачи. Т Н 

в) Место најјаснијег вида у оку назива се жута мрља. Т Н 

г) Фоторецептори се налазе у мрежњачи. Т Н 

д) Чулне ћелије чула вида у облику су чепића и штапића. Т Н 

ђ) Зеница је обојени део који даје боју очима. Т Н 

е) Очну јабучицу покрећу три пара очних мишића. Т Н 

65 



ући 



е пој 







У кружиће на слици упиши одговарајуће слово. 

А − беоњача 

Б − судовњача 

В − мрежњача 

Г − рожњача 

Д − дужица 

Ђ − зеница 

Е − очна водица 

Ж − очно сочиво 

З − жута мрља 

И − слепа мрља 

Ј − стакласто тело 

11. Пажљиво посматрај слику, а затим одговори на захтеве. 

А. Наведи делове ока кроз које пролазе светлосни зраци да би пали на 

мрежњачу. 

Б. Заокружи слово испред тачног одговора. 

Зраци светлости се у оку: 

а) преламају, а сочиво их сакупља и усмерава на слепу мрљу; 

б) преламају, а стакласто тело их сакупља и усмерава на жуту 

мрљу; 

в) преламају, а сочиво их сакупља и усмерава на жуту мрљу. 

66 

В. Одговори на питање. 

Каква је слика предмета која се ствара на мрежњачи? 



ући 



е пој 






Марија је далековида и има издужену очну јабучицу, а Дарко кратковид 

и има скраћену очну јабучицу. На празне линије упиши слово испред 

типа стакла наочара које би требало да носе како би исправили 

свој недостатак. 


А. конкавно 

стакло 

Б. равно 

стакло 

В. конвексно 

стакло 

Марија 

Дарко 


Повежи обољења са њиховим узроком/симптомом. 

Обољење 

А – катаракта 

Б – запаљење ока 

В – глауком 

Г – разрокост 

Узрок/симптом 

( ) Очи нису усмерене паралелно 

према предмету који се гледа. 

( ) Настаје услед старости, повреде 

или шећерне болести. 

( ) Настаје услед повишеног очног 

притиска. 

( ) Изазвано је бактеријским, вирусним 

и гљивичним инфекцијама. 

Чуло слуха и равнотеже 


Ухо, у коме је смештено чуло слуха и равнотеже, састоји се из: 

а) два основна дела; 

б) три основна дела; 

в) четири основна дела; 

г) пет основних делова. 


Рецептори чула слуха налазе се у: 

а) средњем уху, у полукружним каналићима и мехурићима; 

б) унутрашњем уху, у пужу; 

в) унутрашњем уху, у полукружним каналићима и мехурићима; 

г) Еустахијевој туби. 

67 



ући 



е пој 







А. Обележи слику тако што ћеш на линије уписати називе делова уха. 

Б. Пажљиво посматрај слику унутрашње грађе уха и упиши слова испред 

понуђених појмова у празна поља тако да добијеш правилан низ делова 

уха који преносе звучне таласе из спољашње средине до мозга. 

А – узенгија; Б – бубна опна; В – спољашњи ушни канал; Г – наковањ; 

Д – нерв; Ђ – чекић. 

X 

В. Знаком Х је означен део уха који недостаје. То је . 


Ако се врло брзо вртимо око своје осе и нагло станемо, осетићемо благу 

вртоглавицу и неколико секунди бићемо несигурни на ногама због: 

а) спорог преноса информација о положају тела до малог мозга; 

б) течности полукружних каналића и мехурића унутрашњег уха, која 

наставља и даље да се креће; 

в) неизједначеног притиска између спољашњег и средњег уха; 

г) померања слике на мрежњачи у току ротације тела. 

68 


Која ће ти од наведених радњи помоћи да негујеш и сачуваш своја чула 

слуха и равнотеже? 

а) Чишћење ушију штапићем и потискивање секрета ка бубној опни. 

б) Слушање музике јаче од 90 dB. 

в) Редовно прање ушију млаком водом и чување од спољашњих механичких 

повреда. 

г) Лечење болести ждрела, зуба и усне дупље. 



ући 



е пој 






Пред тобом је део разговора. Пажљиво га прочитај, пронађи погрешно 

написане појмове и подвуци их. На празне линије испод текста напиши 

правилно појмове истим редоследом. 


Слушао сам јуче родитеље како забринуто разговарају о чланку 

у новинама. Тата је поменуо да наша чула примају дражеје из 

спољашње средине. Рече и како се наше око састоји из три омотача 

жутовњача, посудњача и мрежањача. Најважнија је нека 

наранџаста мрља јер ту најбоље видимо. А има и нека слепачка 

мрља где нема проторецептора. Ту ми баш и није било све јасно. 

Али зато сам добро разумео да нам је ухо јако битно као чуло 

буке и трчања. Ту је битна и нека бубањска опна, а и неке кошчице, 

ваљда чекић, клешта и узде. 


3 

1 

4 

5 

2 


1. Део уха у коме се налазе слушне кошчице. 

2. Чуло које региструје испарљиве хемијске дражи. 

3. Део чула слуха који се налази на граници између спољашњег и 

средњег уха. 

4. Део ока у коме се налазе чулне ћелије вида. 

5. Назив дражи у које спадају храна и мирис. 


69 



ући 



е пој 







Сва наша чула 

А. Чуло додира 


• шмиргле различите грубоће исечене на мале квадрате, 

• повез за очи. 


Поређај насумично 5 до 10 врста квадратића шмиргл-папира на сто. 

Прекриј очи повезом, а затим покушај да одредиш редослед шмиргл- 

-папира, од најгрубљег до најфинијег. 


_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

Б. Чуло укуса 


• повез за очи, 

• пластичне посудице, 

• сецкани кромпир, јабука, млевени кекс... 


Стави повез на очи и запуши нос. Нека ти друг/другарица дâ да пробаш 

храну различитог укуса. Покушај да одредиш коју си храну пробао/-ла. 


_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

70 

В. Чуло вида 


• свећа, 

• црни хамер, 

• бели хамер, 

• стаклена кугла за рибице, 

• вода, 

• мрачна соба. 


Напунити куглу водом. На црном хамеру направити рупу на средини 

и постави га испред кугле. Бели хамер ставити са друге стране кугле. 

Поставити свећу испред црног хамера тако да пламен буде у нивоу отвора 

на хамеру. Посматрај слику на белом хамеру. 


_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 



ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј 

уј 

ући 



е пој 




Систем органа за 

варење човека 


система органа за варење животиња 

1. На сликама су приказане различите животиње. 

А. На линији наведи типове варења који се срећу у животињском свету. 

Б. У кружић упиши знак код четири животиње са истим типом варења. 

Грађа органа за варење 

2. бееи сиу. 

На линије упиши делове усне дупље човека. 

71 



ући 



е пој 




СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ ЧОВЕКА 



Језик је снажан мишићни орган: 

а) који помаже да осетимо укус хране и помаже при гутању; 

б) обложен кожом; 

в) на коме се налазе пљувачне жлезде. 

4. Посматрај слику и одговори на захтев. 

Упореди број зуба у горњој вилици човека тако 

што ћеш у одговарајуће кружиће уписати знак 

> (веће), < (мање) или = (једнако). 

• секутићи 

• прекутњаци 

• кутњаци 

• очњаци 

секићи рекаци каци оаци 


Повежи органе за варењe са одговарајућим описом. 

Орган 

А – жучна кеса 

Б – слепо црево 

В – једњак 

Г – желудац 

Д – танко црево 

Ђ – дебело црево 

Опис 

( ) Покретима потискује несварене остатке 

хране ка аналном отвору. 

( ) У почетном делу се налази дванаестопалачно 

црево. 

( ) Налази се на месту преласка танког у 

дебело црево. 

( ) Мишићима потискује храну ка желуцу. 

( ) У њој се сакупља жуч коју луче ћелије 

јетре. 

( ) Радом мишића механички обрађује храну, 

а лучењем ензима хемијски. 

72 


Који ће се органски молекули најбрже разложити под утицајем одређених 

ензима које луче пљувачне жлезде? 

а) протеини из куваног јајета, 

б) целулоза из листа спанаћа, 

в) шећери из воћа, 

г) капљице масти из пржене сланине. 



ући 



е пој 






У ком делу система органа за варење нема лучења ензима који учествују 

у процесу варења? 

а) у танком цреву 

б) у усној дупљи 

в) у једњаку 

г) у желуцу 


8. У Венов дијаграм, који приказује механизме разградње хране, на одговарајуће 

место упиши слова која означавају делове система за варење. 

А – желудац; Б – усна дупља; В – танко црево. 

Механичко 

разлагање 

хране 

Хемијско 


хране 


Бројевима од 1 до 8 обележи правилан редослед проласка хране кроз наведене 

делове система органа за варење као што је започето. 

Делови система за варење 

Број 


анални отвор 

дебело црево 

једњак 

усни отвор 1 

танко црево 

ждрело 

дванаестопалачно црево 


слово. 

а) Залогај се формира у желуцу. Т Н 

б) У танком цреву се апсорбује вода и минералне соли. Т Н 

в) Несварени остаци хране из организма се избацују 

кроз анални отвор. Т Н 

г) Слепо црево има улогу у варењу масти. Т Н 

д) Цревне ресице су прожете бројним крвним 

и лимфним судовима. Т Н 

73 



ући 



е пој 







А. Реши ребус и на линији напиши назив добијеног органа. 

, , 

Т 


Шта од наведеног није функција органа добијеног решавањем ребуса? 

а) стварање жучи 

б) стварање мокраће 

в) разградња еритроцита 

12. Правилно распореди дате појмове на одговарајућа места у тексту. 

Неке појмове ћеш искористити два пута. 

хормона панкреасног сока ниво шећера у крви 

егзокрина 

ендокрина 

Гуштерача има улогу као 

и као 

жлезда. 

функција се огледа у лучењу 

који регулишу 

, а 

у лучењу . 

Обољења органа за варење 


Шта од наведеног не припада цревним заразним болестима? 

а) тифус 

б) жутица 

в) булимија 

г) дизентерија 

Правилна исхрана и последице неправилне исхране 

14. Упореди дате састојке хране по њиховој калоричној вредности тако 

што ћеш у одговарајуће кружиће уписати знак: > (веће), < (мање) или = 

(једнако). 

шећери маси роеини 

74 



ући 



е пој 






Од датих намирница заокружи слово испред оне коју би требало више 

да једемо кад смо болесни, а потом на линији објасни свој избор. 


а б в 

16. Попуни пирамиду исхране. 

Залепи слике из Прилога (на крају радне свеске) на одговарајуће место. 


Дневни оброк треба да садржи: 

а) три главна јела и две ужине; 

б) два главна јела и три ужине; 

в) једно главно јело и две ужине; 

г) два главна јела и једну ужину. 

75 



ући 



е пој 






18. У кружићима испод слике знаком Х означи храну коју није препоручљиво 

уносити у великим количинама. 

хамбургер риба пица газирани сок 

чоколада салата млеко јабука 


Поремећај у исхрани при коме особа има малу телесну тежину коју контролише 

гладовањем, прекомерним вежбањем или употребом таблета 

за мршављење јесте: 

а) гојазност; 

б) анорексија; 

в) булимија; 

г) дизентерија. 


У одговарајућа поља у табели знаком + означи оне активности које доприносе 

очувању зуба. 

Свакодневно прање 

зуба 

Претерано 

конзумирање 

слаткиша 

Правилна исхрана 

Одлазак код 

стоматолога/зубара 

76 



ући 



е пој 




Систем органа за 

дисање човека 


система органа за дисање животиња 

1. У заграду упиши одговарајуће слово. 

Повежи групу животиња са типом органа за размену гасова. 


А – чланковите глисте 

Б – инсекти 

В – рибе 

Г – птице 

Типови органа за размену гасова 

( ) шкрге 

( ) кожа 

( ) трахеје 

( ) плућа 


Која група организама може тројако да обавља размену гасова, преко 

шкрга у ларвеном стадијуму, а преко коже и плућа као одрасла јединка? 

а) бодљокошци 

б) водоземци 

в) мекушци 

г) рибе 

Грађа и функција органа за дисање 

3. Посматрај графикон и одговори на питање. 

На графикону је приказан процентуални 

удео одређених супстанци у ваздуху. На 

линије напиши назив супстанци на које се 

дати проценти односе. 

 

 

 

78% 

0,03% 

21% 

77 



ући 



е пој 







У кружиће упиши одговарајуће слово. 

А лћно крило 

дшник 

дшница 

дијарагма 

сна да 

носна шина 


Који процес није карактеристичан за горње дисајне путеве – носну 

шупљину/дупљу? 

а) загревање удахнутог ваздуха 

б) влажење удахнутог ваздуха 

в) размена гасова 

г) задржавање честица прашине 


Које две тврдње не важе за плућне мехуриће – алвеоле? 

а) Њихова укупна површина у плућима јесте око 100 m 2 . 

б) Окружене су венама. 

в) У њима се одвија размена гасова. 

г) Састоје се из вишеслојног епитела. 

д) Обавијене су густом мрежом капилара. 

ђ) Оне су најмањи делови респираторног система. 


На линијама наведи који мишићи учествују у дисајним покретима. 

78 



ући 



е пој 





8. У празне кружиће упиши одговарајуће слово. 

Правилно поређај процесе који се дешавају током издисаја ваздуха из 

плућа према времену њиховог дешавања, као што је започето. 

А – опуштање пречаге; Б – враћање пречаге у првобитни положај; 

В – мишићи грудног коша се опуштају; Г – мишићи грудног коша повлаче 

уназад грудну кост; Д – смањивање запремине грудне дупље; 

Ђ – скупљање плућа; Е – истискивање ваздуха из алвеола под притиском; 

Ж – пролазак ваздуха кроз горње дисајне путеве. 


А 


слово. 

а) Контрола дисања је и свесна и несвесна радња. Т Н 

б) Капацитет плућа се смањује активним бављењем спортом. Т Н 

в) Учесталост и дубина дисања зависe од концентрације 

угљен-диоксида у крви. Т Н 

г) Циркулацијом крви кроз тело до сваке ћелије доспевају 

кисеоник и хранљиве супстанце. Т Н 


Приликом удисаја: 

а) кисеоник прелази из алвеола у крв; 

б) кисеоник прелази из крви у алвеоле; 

в) угљен-диоксид прелази из алвеола у крв; 

г) азот прелази из алвеола у крв. 


У ком делу ћелије се обавља ћелијско дисање? 

а) у ендоплазматичној мрежи 

б) у Голџијевом апарату 

в) у митохондријама 

г) у једру 


Транспорт кисеоника из алвеоларног ваздуха у крв обавља се процесом: 

а) дифузије; 

б) осмозе; 

в) разградње; 

г) дезинтеграције. 

79 



ући 



е пој 






13. Допуни схему респирационе формуле одговарајућим симболом. 

У кружиће распореди одговарајуће симболе (+, –, →) тако да респирациона 

формула буде тачна 

кисеоник 

хранљиве 

супстанце 

угљеник-диоксид вода енергија 


Запремина ваздуха у плућима може се измерити 

специјалним апаратом спирометром. 

Спирометром се мере плућни капацитет и витални 

капацитет плућа. Плућни капацитет представља 

количину ваздуха коју особа удахне или издахне 

у мировању. Витални капацитет представља збир 

вредности два или више мерења плућног капацитета. 

У зависности од пола, старости и физичке кондиције 

особе, зависи и запремина њених плућа. 

На графику је приказан налаз једног мерења плућног капацитета. 

6 

концентрација ваздуха у плућима (у литрима) 

5 

4 

3 

2 

1 

0 

А Б В Г 

време 

А. Шта представља део графика означен словом Б? 

Б. Шта представља део графика између слова Б и В? 

В. Истражи на интернету где можеш да измериш свој капацитет плућа, 

ко је обучен да ради на спирометру, да ли треба да провериш капацитет 

својих плућа и због чега. Уколико си вршио/-ла мерење, своје 

искуство подели са друговима и другарицама из одељења. 

80 



ући 



е пој 







а) Гласне жице се налазе у гркљану. Т Н 

б) Гласне жице трепере под притиском удахнутог ваздуха. Т Н 

в) Затезањем гласних жица управља центар за говор 

у међумозгу. Т Н 

г) У обликовању гласа учествују: нос и усна дупља, 

језик, зуби и усне. Т Н 

д) Док говоримо или певамо, плућа нам се пуне ваздухом. Т Н 



Да би доказао присуство угљен-диоксида у издахнутом ваздуху, ученик 

је неколико пута снажно дунуо кроз сламчицу уроњену у раствор кречне 

воде (калцијум-хидроксид). Шта се десило са раствором? 

а) Раствор је поцрвенео јер му је повећана 

базност због повећања карбонатних јона. 

б) Раствор је поплавео јер му је повећана 

киселост у присуству угљен-диоксида. 

в) Раствор је остао непромењен иако се повећала 

количина карбонатних јона. 

г) Раствор се замутио, а на дну чаше се наталожио 

калцијум-карбонат. 

Обољења органа за дисање 


Перут и длаке животиња (паса и мачака) често проузрокују: 

а) дизентерију; 

б) туберкулозу; 

в) гнојаву ангину; 

г) бронхијалну астму. 

18. Попуни табелу као што је започето. 

Обољења органа 

за дисање 

бронхитис 

астма 

грип 

Узрок 

вирус, бактерија, 

алергије 

Промене/последице 

повишена температура, кијавица, кашаљ, 

бол у мишићима и зглобовима 

ангина 

81 



ући 



е пој 






19. Пажљиво прочитај текст и одговори на питања. 

Амброзија је коровска биљка која ослобађа 

изузетно велику количину полена у 

ваздух у периоду од краја јула па до половине 

септембра. Особе које су алергичне 

на полен амброзије приметиће следеће 

знаке алергије: свраб очију и носа, сузење, 

црвенило, кијање, цурење носа. У неким 

случајевима могу се јавити и кашаљ и бол 

у грудима, што указује на појаву астме. 

Како бисмо олакшали последице алергије 

на амброзију, потребно је применити мере 

заштите. Алергичне особе би требало да 

избегавају излазак из куће у периоду преподнева, нарочито ако је ветровито, 

јер је тада највише полена у ваздуху. Прозоре стана, куће или аутомобила 

треба држати затвореним како полен не би ушао. Током дана 

често прати руке, а увече се обавезно туширати и прати косу како 

би испра ли полен са површине тела. Редовно одржавати хигијену стана. 

Приликом рада у башти ставити маску на уста и нос. Спортским активностима 

у природи бавити се након кише када је концентрација полена 

у ваздуху мања. 

А. Заокружи слово испред тачног одговора. 

Амброзија најчешће изазива тегобе: 

а) система органа за варење; 

б) нервног система; 

в) система органа за дисање; 

г) система органа за циркулацију. 


Алергијске реакције код човека изазива: 

а) лист амброзије; 

б) корен амброзије; 

в) стабло амброзије; 

г) полен амброзије. 

В. Напиши бар три знака алергијске реакције на амброзију код човека. 

Г. Напиши бар три мере заштите које олакшавају последице алергије на 

амброзију. 

82 



ући 



е пој 






Модел плућа 



• пластична флаша, 

• сламчица, 


• оловка, 


• две гумице за тегле, 

• кугла од пластелина пречника око 2 cm. 


Маказама исеци доњи део флаше, затим одсеци крај једног од балона. 

Пресечени балон превуци преко доњег дела флаше и причврсти га 

гумицом. Оловком пробуши куглицу од пластелина на средини. Помоћу 

гумице причврсти други балон за крај сламчице. Сламчицу провуци кроз 

отвор куглице од пластелина и заједно са балоном је убаци у флашу. Отвор 

флаше затвори пластелином тако да ваздух не може да уђе у флашу. Повуци 

балон са доње стране флаше надоле, а потом га врати у првобитно стање. 

Посматрај шта се дешава са балоном у флаши при повлачењу другог балона. 


_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 


83 



ући 



е пој 




Систем органа 

за циркулацију 

човека 


система органа за циркулацију животиња 

1. Знаком испод слика животиња означи оне које имају отворен крвни 

систем. 

Крв и лимфа 

2. На линијама испод слика напиши назив крвне ћелије, а затим у празна 

поља распореди одговарајућа слова која се односе на особине тих крвних 

ћелија. 

А − овалне ћелије; Б – стварају тромб; В − разноврсни по облику; 

Г − одговорни за уништавање микроорганизама; Д − улога у згрушавању 

крви; Ђ – немају једро; Е − у грађи имају беланчевину хемоглобин. 

84 



ући 



е пој 




СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ЦИРКУЛАЦИЈУ ЧОВЕКА 


Еритроцити настају у: 

а) слезини; 

б) лимфним жлездама; 

в) лимфним чворовима; 

г) коштаној сржи. 



Пажљиво прочитај текст и подвуци појмове који су погрешно употребљени 

или написани. На празне линије испод текста напиши их истим редоследом, 

само правилно. 

Еритроцити настају у коштаној мождини. Немају једро. У свом 

саставу садрже хетероглобин. Захва љујући њему, могу да везују 

азот и угљен-моноксид. Капилари су најситније крвне ћелије и 

имају улогу згрушавања крви. На месту повреде, леукоцити се 

лепе на зидове крвног суда, стварају крвни угрушак – тромбон, 

формира се краста и зауставља крстарење. 


У састав крвне плазме улазе: 

а) вода, растворене соли, беланчевине, хранљиве материје, хормони 

и антитела; 

б) црвена крвна зрнца, бела крвна зрнца и крвне плочице; 

в) бела крвна зрнца, вода, растворене соли, беланчевине и хранљиве 

материје. 

6. Утврди који су од наведених исказа тачни (Т) односно нетачни (Н). 

Заокружи одговарајуће слово после сваког исказа. 

а) Лимфа се састоји из крвне плазме и тромбоцита. Т Н 

б) Лимфа може да се уочи на жуљевима и опекотинама. Т Н 

в) Кретање лимфе кроз лимфне судове назива се лимфоток. Т Н 

г) Крајници су највећи лимфни органи. Т Н 

д) Крвне групе се наслеђују, али се мењају током живота. Т Н 

85 



ући 



е пој 







А. На основу схеме, одреди која је крвна група универзални давалац, а 

која универзални прималац крви. 

а) Универзални давалац . 

б) Универзални прималац . 

O 

A 

B 

AB 

Б. На основу чега су подељене крвне групе? 

EXPANDED 

Срце и крвни судови 


На линијама напиши називе означених делова срца и крвних судова. 

86 



ући 



е пој 






А. У кружиће упиши одговарајуће слово. 

А – артерија, Б – капилар, В – вена. 


Б. Попуни табелу тако што ћеш у празна поља уписати тражене особине 

и улогу датих крвних судова. 

Крвни 

судови 

Зидови крвних 

судова 

Присутни залисци 

(да/не) 

Улога 

артерија 

вена 

капилари 

10. Одговори на питања. 

А. Објасни зашто крв не исцури из ране. 

Б. Који орган има главну улогу у кружењу крви кроз тело? 

В. Ако се јаче удариш, ствара се модроплава боја коже (модрица). Који 

крвни судови пукну и изазивају разливање крви? 


Поређај појмове тако да добијеш правилан ток крви обогаћене кисеоником, 

од плућа до највеће артерије која напушта срце. 

А – лева преткомора; Б – аорта; В – плућна вена; Г – капилари респираторног 

органа; Д – лева комора. 

87 



ући 



е пој 






12. На слици бројем 1 обележи фазу грчења, а бројем 2 фазу ширења срца. 

13. На датом цртежу стрелицама означи смер кретања крви у телу човека. 

88 


слово. 

а) Срце се налази у грудном кошу између плућних крила. Т Н 

б) Срце је уздужном преградом подељено на једну 

преткомору и две коморе. Т Н 

в) У фази ширења комора, крв излази из коморе, 

а у фази грчења, улази у комору. Т Н 

г) Срчани залисци усмеравају крв само из коморе 

у преткомору. Т Н 

д) Крв тече у једном смеру захваљујући раду 

срчаних залистака. Т Н 

ђ) Рад срца је под контролом центра у продуженој мождини. Т Н 

е) Импулси парасимпатичких нерава успоравају рад срца. Т Н 

ж) Размена гасова обавља се кроз танке зидове капилара. Т Н 

з) И у положају када дубимо на глави, крв наставља 

да стиже до стопала. Т Н 



ући 



е пој 




4 

1 

6 

5 

7 

3 


15. Реши биоматематички задатак. 

Ако је срчани ритам код одраслог човека 75 

откуцаја у минути, колико пута срце изврши исту 

радњу за 24 часа? 


Решење: 

пута. 


Којим путем пролази крв кроз срце? 

2 

а → → → лћа → → → → 4 

б → → → лћа → → → → 1 

в → → → → лћа → → → 2 

г → → → лћа → → → → 1 


У састав лимфе улази крвна плазма и: 

а) еритроцити; 

б) леукоцити; 

в) тромбоцити. 

18. На датој слици знаком X обележи положај лимфних чворова. 

89 



ући 



е пој 






Одбрамбене способности организма 

19. Повежи стрелицама тип имунитета и начин на који се стиче. 

природни активни 

имунитет 

природни пасивни 


вештачки активни 


вештачки пасивни 


Постиже се давањем вакцине. 

Постиже се давањем серума. 

Стиче се давањем готових 

антитела из природног извора. 

Ствара се после прележане 

неке заразне болести. 


Седамдесетих година прошлога века, у Београду, једна особа је била заражена 

великим богињама. Ради превентиве, сви грађани, без обзира на 

претходну вакцинацију, морали су да приме: 

а) поновну вакцину; 

б) гама-глобулине; 

в) антибиотике; 

г) серум. 


Серум против беснила производи се од: 

а) мокраће оболелих животиња; 

б) лимфе оболелих животиња; 

в) пљувачке оболелих животиња; 

г) крви оболелих животиња. 

Обољења и повреде срца и крвних судова 

22. У празна места у табели упиши одговарајућа слова која се односе на 

симптоме наведених обољења. 

А – сужавање крвних судова; Б – пуцање можданих крвних судова; 

В – болест срчаних залистака; Г – зачепљење артеријског крвног суда; 

Д – повишен крвни притисак. 

90 

Хипертензија 

Инфаркт 

срца 

Артериосклероза 

Мождана 

кап 

Срчана 

мана 



ући 



е пој 






Који поступак одговара правилима приликом реанимације? 

а) Реанимација се обавља само у болници. 

б) Поред вештачког дисања, повређеној особи се масира срце. 

в) Притисак песнице на доњу трећину грудне кости мора бити дуг и 

благ. 

г) Притисак песнице на доњу трећину грудне кости понавља се у ритму 

око 120 пута у минути. 



1 

2 

3 

4 

5 

6 

7 

З 

8 

Ј 

9 


1. Обољење које настаје накупљањем 

масти у зидовима 

крвних судова. 

2. Крвне плочице. 

3. Течност справљена од микроорганизама 

или њихових производа 

која се даје као превентива 

против неких болести. 

4. Последица зачепљења једне од 

срчаних артерија. 

5. Добија се из пречишћене крви 

оболелих животиња. 

6. Врста белих крвних зрнаца. 

7. Отпорност организма према 

болестима. 

8. Течност која се састоји од крвне 

плазме и леукоцита. 

9. Крвни суд мање чврстине 

и еластичности у односу на 

артерију. 

Коначно решење: 

91 



ући 



е пој 







Мерење пулса 


• парче стиропора, 

• чачкалица, 

• часовник. 


Покушај да измериш пулс тако што ћеш у парче стиропора забости чачкалицу, 

а затим „уређај” поставити на унутрашњу страну доручја. Рука мора 

бити у хоризонталном положају и у мировању. 

1. Изброј колико је пута чачкалица променила положај у минути. 

2. Упореди да ли се твој резултат разликује у односу на резултат друга 

или другарице. 


_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

Продискутујте о добијеним резултатима и појединачним запажањима. 

Ради предострожности, овај практични рад извести у присуству наставника. 


92 



ући 



е пој 





за излучивање 

човека 


система органа за излучивање животиња 


Један од наведених појмова не припада скупу. Подвуци га и објасни свој 

избор на линији. 

мехурасте жлезде бубрези језик знојне жлезде 

Грађа и функција органа за излучивање 


У празна поља на слици упиши одговарајуће слово. 

А − бубрежна артерија; Б − мокраћовод; В − бубрежна кора; Г − бубрежна 

карлица; Д − бубрежна вена; Ђ − бубрежна срж; Е − омотач бубрега 

(капсула). 

93 



ући 



е пој 




СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ИЗЛУЧИВАЊЕ ЧОВЕКА 



Бубрежна кора састоји се од: 

а) чашица; 

б) цевчица; 

в) сабирних каналића; 

г) чаура. 

4. Обележи слику и одговори на питања. 

А. 

Б. 

Која је улога обележених делова? 

А 

 



а) Филтрацијом крви кроз бубреге у организам 

се враћају масти. Т Н 

б) У чаури се налази сплет капилара који филтрирају крв. Т Н 

в) На боју и мирис мокраће утиче врста хране 

и количина унете течности. Т Н 


У празна поља у табели упиши хемијски састав и начин стварања примарне 

и секундарне мокраће. 

Мокраћа Хемијски састав Начин формирања мокраће 

примарна 

секундарна 

94 



ући 



е пој 






Шта од наведеног, поред бубрега, има улогу у излучивању воде са минералним 

солима и штетним материјама? 

а) жлезде са унутрашњим лучењем 

б) систем органа за размножавање 

в) кожа са знојним жлездама 

г) систем органа за дисање 



Главни органи система за излучивање код човека јесу бубрези, који се 

налазе одмах испод грудног коша, близу средине леђа. Једна од улога 

бубрега јесте да уклањају уреу из крви помоћу нефрона. Разлагањем беланчевина 

у процесу добијања енергије, настаје отровни производ, амонијак. 

Он се у јетри претвара у мање отровну материју – уреу. Уреа, 

заједно са водом и осталим штетним супстанцама, формира секундарну 

мокраћу. Нагомилавање урее у крви изазива тешко обољење – уремију 

и указује на болест бубрега. 

А. Објасни где су смештени бубрези у нашем телу. 


Уреа настаје: 

а) у јетри, од азота који настаје у процесу разградње беланчевина; 

б) у јетри, од амонијака који настаје у процесу разградње беланчевина; 

в) у слезини, од амонијака који настаје у процесу разградње угљених 

хидрата; 

д) у слезини, од амонијака који настаје у процесу разградње угљених 

хидрата. 

В. Заокружи слово испред тачног одговора. 

У састав примарне мокраће не улази/излази: 

а) уреа; 

б) беланчевине; 

в) вода и минералне соли; 

г) шећери. 

Г. Допуни реченицу. 

При тешком обољењу бубрега – 

нагомилавања 

у крви. 

, долази до 


Зид мокраћне бешике садржи попречно-пругасте мишиће. 

а) тачно б) нетачно 

95 



ући 



е пој 








а) Састав мокраће која се излучује кроз мокраћну цев 

различит је код мушкараца и жена. Т Н 

б) Дужина мокраћне цеви разликује се 

код мушкараца и жена. Т Н 

в) Количина мокраће која се излучује кроз мокраћну 

цев разликује се код мушкараца и жена. Т Н 

г) Кроз мокраћну цев жена излучују се полне ћелије. Т Н 

11. Правилно поређај појмове који су укључени у процес стварања и излучивања 

мокраће тако што ћеш у кружиће уписати одговарајуће слово 

као што је започето. 

А − бубрежна карлица; Б − бубрежно телашце; В − мокраћна цев; 

Г − мокраћовод; Д − сабирни каналић; Ђ − мокраћна бешика; 

Е − бубрежна цевчица; Ж – бубрежна чашица. 

 

Обољења органа за излучивање 

12. Пажљиво прочитај текст и на линији напиши о којој болести је реч. 

А. Знаци болести код особа са овим обољењем јесу јаки болови у доњем 

делу леђа, присуство крви у мокраћи итд. Узрок болести је таложење соли 

у бубрежним цевчицама, чашици и карлици. 

Назив обољења: . 

Б. Код особа са овим обољењем рад бубрега је смањен, а сам бубрег је 

најчешће тешко оштећен због неконтролисане деобе ћелија. 


В. Узрок настајања овог обољења јесте бактеријска инфекција. Особе 

са овим обољењем осећају пецкање при мокрењу, које је отежано или 

онемогућено. 


96 



ући 



е пој 






Поступак приказан на слици 

назива се: 

а) трансфузија; 

б) трансплантација; 

в) дијализа; 

г) реанимација. 



6 

1 

7 

2 

8 

3 4 

5 


1. Пречишћавање крви ван тела 

„вештачким бубрегом”. 

2. Надокнађивање већег губитка 

крви. 

3. Парни орган у коме се 

пречишћава крв. 

4. Отпорност организма на 

болести. 

5. Одбрамбене беланчевине. 

Усправно 

6. Пречага или... 

7. Садрже мале количине 

ослабљених или угинулих 

микроорганизама и подстичу 

стварање антитела. 

8. Функционална јединица 

бубрега. 

97 



ући 



е пој 





за размножавање 

човека 


система органа за размножавање животиња 

1. Допуни следеће реченице. 

а) У животињском свету разликујемо два основна начина размножавања 

и . 

б) Код животиња раздвојених полова оплођење може бити 

и . 

в) Животиње код којих се семеници и јајници налазе у истој јединки 

називају се . 

Грађа и функција органа за размножавање човека 

2. Обележи делове мушког и женског полног система. 


А – јајник; Б – родница; В – семеник; Г – полни уд; Д – семевод, 

Ђ – материца; Е – стидница; Ж – пасеменик, З – јајовод. 

98 



ући 



е пој 




СИСТЕМ ОРГАНА ЗА РАЗМНОЖАВАЊЕ ЧОВЕКА 


У празним пољима у табели наведи спољашње и унутрашње полне органе 

човека. 

Пол 

Унутрашњи 

Полни органи 

Спољашњи 


мушки 

женски 

4. Препознај уљеза. 

Један од делова система за размножавање не припада скупу. Подвуци га 

и на линији напиши по чему се он разликује. 

материца стидница јајовод простата родница јајник 

. 


У празна поља знаком означи изводне канале полног система човека. 

Јајници Семене кесице Семеводи Пасеменици Јајоводи 


слово. 

а) Полни хормони тестостерон и прогестерон регулишу 

развој и функционисање јајника. Т Н 

б) Највеће ћелије у организму жене јесу јајне ћелије. Т Н 

в) Оплођење јајне ћелије и развој ембриона врши 

се у материци. Т Н 

г) Семеници су смештени у мошницама. Т Н 

д) Семена течност са сперматозоидима чини сперму. Т Н 

ђ) Сперматозоиди сазревају у семеним кесицама. Т Н 


Мушке полне жлезде луче хормон: 

а) естроген; 

б) прогестерон; 

в) тестостерон; 

г) адреналин. 

99 



ући 



е пој 






Физиологија репродукције човека 


А. У одговарајућим пољима нацртај део слике који недостаје ако: 

а) је дошло до оплођења, б) није дошло до оплођења. 

Б. Објасни шта се дешава у процесу овулације. 

В. Допуни реченицу. 

Оплођена јајна ћелија – зигот дели се 

деобом. 

9. Поређај правилно процесе од овулације до порођаја тако што ћеш у 

кружиће уписати одговарајућа слова. 

А – образовање заметка; Б – оплођење; В – овулација; Г – образовање 

зигота; Д – образовање плода; Ђ – порођај. 

100 


Постељица се образује од: 

а) зида материце и пупчане врпце; 

б) ткива ембриона и зида материце; 

в) пупчане врпце и зида ембриона; 

г) материце и мишићног ткива. 



ући 



е пој 





11. На линијама објасни улогу пупчане врпце. 



Порођај наступа грчењем мишића: 

а) материце; 

б) роднице; 

в) јајовода; 

г) трбушног зида. 


А. Дата слова распореди у квадратиће тако да пронађеш скривену реч. 

С Е Ј А Н У М А Р Ц И Т 

Б. Објасни шта представља скривена реч. 


Период престанка продукције јајних ћелија у јајнику назива се: 

а) менструација; 

б) менопауза; 

в) овулација; 

г) оплођење. 


Током периода менопаузе: 

нема менструалног крварења; 

нема сексуалних односа; 

нема сазревања јајних ћелија; 

нема лучења полних хормона; 

нема појаве полних болести. 

101 



ући 



е пој 






Наслеђивање пола код човека. 

Наследне болести везане за пол 

16. У празна поља правилно упиши полне хромозоме приликом наслеђивања 

полова. 

ZADATAK 

XX 

XY 


Пол детета зависи од: 

а) мајке; 

б) оца; 

в) начина исхране; 

REŠENJE 

г) крвне групе. 


Која је од наведених болести наследна? 

а) хламидијаза 

б) хемофилија 

в) трипер 

X X 

X 

г) кандидијаза 

XX 

XY 

Y 

Обољења органа за размножавање 

човека. Хигијена полних органа човека 

XX 

XY 

102 


Редовна хигијена полних органа важна је: 

а) само за дечаке; 

б) само за девојчице; 

в) и за дечаке и за девојчице. 



ући 



е пој 






Повежи обољења полних органа са врстом изазивача. 

Обољења 

Изазивачи 


А – сида 

Б – гонореја 

В – сифилис 

Г – кандидијаза 

Д – хламидијаза 

( ) бактерија 

( ) гљивица 

( ) вирус 


1 

2 

3 

4 

5 

6 

7 


1. Мушка жлезда која лучи семену течност. 

2. Хормон који луче јајници. 

3. Период код жене после 45. године, када месечни циклуси постају 

нередовни и полако изостају. 

4. Жлезда смештена у мошницама. 

5. Ослобађање зреле јајне ћелије у јајовод. 

6. Завршетак трудноће. 

7. Женски полни орган. 

Коначно решење: 

103 



ући 



е пој 




Репродуктивно 

здравље човека 

Дефиниција здравља човека 

1. Поређај правилно периоде у одрастању човека тако што ћеш у кружиће 

уписати одговарајућа слова. 

А – адолесценција; Б – зрело доба; В – детињство. 


а) Период човековог живота у току кога се дешавају велике физичке 

и психичке промене назива се . 

б) Посебан вид здравља човека који је везан за правилан раст и развој 

полних органа назива се . 

3. У Венов дијаграм нa одговарајуће место упиши слова која означавају 

промене које се јављају у пубертету код дечака и код девојчица. 

А – бубуљице на лицу; Б – промена телесне тежине; В – појава менструације; 

Г – глас постаје дубљи (мутирање); Д – развијају се млечне жлезде. 

104 



ући 



е пој 




РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ ЧОВЕКА 

Проблеми везани за период одрастања 


А. Пронађи скривену реч. 

К Л И Ц А В Е Д Н И Ј Е 


Б. Објасни који поступци и понашање доводе до ове појаве. 

5. Пажљиво посматрај слике на којима су представљене болести зависности. 

На празним линијама напиши које су то болести и какве здравствене 

проблеме изазивају. 

105 



ући 



е пој 






Почетак полног живота. Односи међу половима. 

Контрацепција. Ризично понашање и сексуално 

преносиве болести 


Примена метода и средстава за заштиту од трудноће назива се: 

а) абортус; 

б) контрацепција; 

в) адолесценција. 


У табели знаком + означи врсту контрацептивних средстава. 

Контрацептивна средства Механичка Хемијска Биолошка 

пена за контрацепцију 

пилуле за контрацепцију 

презерватив 

спирала за контрацепцију 

дијафрагма 

крема за контрацепцију 

Значај планирања породице. Наталитет 


Да би неко постао родитељ, у којем би односу требало да буду полна и 

духовна зрелост? 

а) полна зрелост > духовна зрелост 

б) полна зрелост < духовна зрелост 

в) полна зрелост = духовна зрелост 

106 



ући 



е пој 






Одговори на питања која следе могу послужити као теме за разговор у 

одељењу. 

Потребно је да се поделите у најмање две групе (самостално или уз помоћ 

наставника) и да заједно са својом групом размислите и одговорите на питања. 

Све закључке прибележите и припремите се за разговор. Свака група 

наизменично износи заједнички став о свакој теми. Поделите своја мишљења 

са остатком одељења, али и уважите и поштујте другачија мишљења и 

ставове. 


А. У ком узрасту се планира и заснива породица? Објаснити. 

Б. Да би се одржао брак (породица), какви односи морају да постоје у тој 

породици? 

В. Шта мислиш шта је све важно знати пре почетка полног живота? 

Г. Наведи неке од психичких и физичких промена које су везане за период 

одрастања. 

Размисли да ли је овај разговор утицао на промену твог става о теми о којој 

се говорило. 

107 



ући 



е пој 




Ре ше ња 



1. г). 

2. Уписати редом одозго надоле: +; –; –, +. 

3. антропологија. 

4. г). 

5. Чарлс Дарвин. 

6. В, А, Д, Б, Г. 

7. а) Т, б) Т, в) Н, г) Т, д), Н, ђ) Н. 

8. фосилиоли/фосили; анатропалогија/антропологија; бабуна/мајмуна; 

терциата/примата; 7,4/4,4; Аустралији/Африци. 

9. А. антропологија; Б. фосили; В. У Етиопији, Африка; Г. Ardipitecus. 

10. а) Н, б) Н, в) Н, г) Т, д) Н, ђ) Т, е) Т. 

11. А. 

6 

5 

4 

2 

1 

7 

3 

108 

Б. а) континенту Африка, 200.000 година; б) 160.000 до 170.000 година; 

в) Балкан. 

В. а) Преко сибирског подручја Русије и Беринговог мореуза. б) Пут до 

западне Европе. 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 

12. Заокружити ХХ век. 

13. А. Homo erectus, Б. Пре шест и пре четири милиона година. 

В. Australopithecus africanus. 

Г. Око 1,2 милиона година. Д. Око 7 пута дуже. Ђ. Виша. 

Е. Sahelanthropus tchadensis. 




1. в). 

2. Обојити правоугаоник у коме пише „јетра“. 

3. E, Б, А, Д, Ђ, В, Г. 

4. А. први ред: молекул, ткиво, орган; други ред: ћелија, атом, систем 

органа. 

Б. oрганизам. 

5. а). 

6. физичких/хемијских; физички/хемијски; опал/кисеоник; цинобер/ 

угљеник; вода/водоник; атоме/молекуле; мозак/ћелија; молекули/ 

ткива; прекривно/покровно; месно/мишићно; нервозно/нервно; 

подупрто/потпорно. 

7. а) везивно ткиво, б) покровно ткиво, в) мишићно ткиво, г) нервно 

ткиво. 

8. В, Б, А. 

9. А. г), Б. б), В. г). 

10. Б, В, А, В, Б, А, А. 

Ћелија 

11. Лева колона: ћелијска мембрана, једро, рибозом, лизозом; 

десна колона: цитоплазма, митохондрија, Голџијев апарат, 

ендоплазматични ретикулум. 

12. грађе, функције. 

13. а) Т, б) Н, в) Т, г) Т, д) Т, ђ) Н. 

14. ген; Не припада ћелијским органелама. 

15. митохондрија. 

16. 

интерфаза профаза метафаза анафаза телофаза 

17. Водоравно: 1. једро; 2. лизозом; 3. мембрана; 4. митохондрија; 

5. цитоплазма; 6. вакуола; 7. хромозоми. 

Коначно решење: рибозом. 

109 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 


18. А = јајна ћелија; Б = сперматозоид (или А = сперматозоид; Б = јајна 

ћелија). 

19. а) Н, б) H, в) Т, г) Т, д) Т, ђ) Т, е) Т. 

20. А. Уписати одозго надоле: В, А, Б. 

Б. г). 

В. Хромозоми су постављени у средини ћелије у екваторијалној 

равни. Свака хроматида је повезана кончастим нитима са 

половима ћелије. 

Г. б). 

21. 46 хромозома. 

22. ,

РЕШЕЊА 

5. 

А 

Е 

В 

З 


Д 

Ђ 

Ж 

Г 

Б 

6. 

Особине појединих 

делова коже 

Делови кожног система 

покожица крзно поткожно ткиво слузокожа 

Богата крвним судовима. 

Садржи органе коже. 

Облаже унутрашњост 

појединих органа. 

 

Састоји се од масног и 

растреситог везивног ткива. 

 

7. а) Н, б) Н, в) Т, г) Н, д) Т, ђ) Т, е) Н, ж) Т. 

8. Г, В, Д, Ђ, А, Б. 

9. г). 

10. б). 

11. 

лојна 

жлезда 

А, Д Г Б, В 

знојна 

жлезда 

12. г). 

13. поткожице/покожице; поткожно/крзно; крзнено/поткожно; 

знојне/лојне; чудне/чулне; променљиве/сталне. 

14. Водоравно: 1. длака; 2. перутање; 3. заштита; 4. знојна; 5. покожица. 

Коначно решење: крзно. 

15. 

шуга псоријаза инфекције коже вашљивост 

Б А, В А Б 

16. псоријаза; Не припада повредама коже. 

17. (А, Б); (А); (Г); (В). 

18. в). 

19. а) Т, б) Н, в) Н, г) Т. 

Скелетни систем човека 

Кратак преглед еволутивне разноврсности скелетног система животиња 

1. Спољашњи скелет: мекушци, инсекти; Унутрашњи скелет: 

бодљокошци, кичмењаци. 

111 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 


Коштана ћелија и коштано ткиво 

2. в). 

3. а). 

4. 

Део коштаног ткива 

Одлика 

коштани 

канал 

покосница 

Састоји се од живих коштаних ћелија. 

Чине кост осетљивом. 

нерви 

коштана 

ћелија 

Садржи крвне судове и нерве. 

Звездастог облику, учествујe у 

образовању међућелијске коштане масе. 

5. 

Б 

А 

В 

Г 

Ђ 

Е 

6. б). 

7. Хрскавица; Смањује трење између крајева костију у зглобу приликом 

покрета, пружа еластичност кичми и грудном кошу. 

8. (Б, В); (А). 

Скелет 

9. а). 

10. , =, ≥. 

11. 

Д 

112 

12. в). 

13. В; Рамењача припада костима горњих удова. 

14. Лева колона: Д, А; десна колона: Б, Е, Г, В, Ђ. 

15. >, . 

16. а) Т, б) Т, в) Н, г) Н, д) Н, ђ) Т. 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 

1 7 . 

Кости 

Део скелета 

Кости главе Кости трупа Кости удова 

грудна кост + 

бутна кост + 

ребро + 

чеона кост + 

рамењача + 

кичмени пршљен + 


18. А. Решење: ДУГЕ; Б. рамењача, бутна. 

Правилно држање тела и деформације 

19. имобилизација. 

20. б). 

21. а). 

22. 

Деформација Повреда Обољење 

угануће + 

артритис + 

прелом + 

рахитис + 

23. Треба јести млечне производе јер су богати калцијумом. 


Кратак преглед еволутивне разноврсности мишићног система животиња 

1. 

мишићи трепље лажне ножице бичеви 


2. а). 

3. В, Г, А, Б. 

4. 






(да/не) 



(да/не) 

срчана 1 до 2 да не 

попречно-пругаста већи број/више да да 

глатка 1 не не 

113 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 


5. 


мишићи 

Б, Д 

глатки 

мишићи 

А, Г 

З, Ж 

Ђ 

Е 

В 

срчани 

мишићи 

6. . 

7. А. 1. глатко, 2. попречно-пругасто, 3. срчано. 

Б. Уписати редом: 3, 2, 1. 

8. В, В, А, Б, А. 

9. 

10. Г, Б, Г, А, В. 

11. г). 

12. Лева колона: В, Д; десна колона: А, Б, Г. 

13. а) Н, б) Н, в) Н, г) Т, д) Т. 

14. б). 

15. А. Концентрација се повећава. 

Б. Узимање кисеоника (потрошња кисеоника). 

В. Из унете хране. 

16. мишићног, скелетног, нервног. 

Обољења и оштећења мишића 

17. пешачење, вожња ролера, вожња бицикла. 

18. 

Део нервног система 

који га контролише 

Омогућавају покрете 

Скелетни мишић Глатки мишић Срчани мишић 

централни 


скелетних 

елемената 

аутономни/ 

вегетативни нервни 

систем 

унутрашњих 

органа 

аутономни/ 

вегетативни 


зидова срца 

Врста контракција брзе споре брзе и ритмичке 

Назив обољења 

или повреде 

О/П Слово 

миом О В 

мишићна дистрофија О Г 

мишићна атрофија О Д 

миосарком О Б 

нагњечење П Ђ 

равни табани О А 

истегнуће П Е 

114 



ући 



е пој 





Кратак преглед еволутивне разноврсности нервног система животиња 

1. 


РЕШЕЊА 


мрежаст 

централизован 

врпчаст 

ганглијски 

цеваст 


2. Обојити кружиће испод друге и треће слике. 

3. меланин; Није део нервне ћелије. 

4. Б, Г, А, В. 

5. а) надражаји; б) неурони; в) тело, наставци; г) надражљивост, 

проводљивост. 

6. А. нервни систем; Б. централни, периферни нервни систем или 

периферни и централни нервни систем. 

7. а) Т, б) Т, в) Т, г) Н, д) Т, ђ) Н. 

8 А исаи редом 

Б. Уписати редом: –, +, +, –, –. 

В. Уписати редом: +, –, +, +, –. 

9. 

дендрити 

тело нервне ћелије 

мијелински омотач 

завршетак дугог наставка 

аксон 

10. Уписати редом, одозго надоле: А, В, Б. 

11. А. 

мозак 


Б. тела нервних ћелија са дендритима, дугачки наставци. 

12. надражаја, синапсе, завршног дела, кратких наставака, тело ћелије, 

дуги наставак. 

13. б). 

115 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 


14. нервозно/нервно; нервозне/нервне; неурозони/неурони; глава/тело; 

истих/различитих; раздражљивост/надражљивост; изолација/ 

проводљивост; синусоида/синапса; централизовани/централни; 

кичменаст/кичмена; провинцијални/периферни; главињасти/главени; 

кичменасте/кичмене; мотономних/аутономних. 

Централни нервни систем 

15. а) предњи мозак, б) међумозак, в) средњи мозак, г) задњи мозак, 

д) продужена мождина. 

16. Д, Б, Г, В, А. 

17. кичмена мождина; Не припада деловима мозга. 

18. Лева колона: Б, А; десна колона: В, Г, Д. 

19. а) Н, б) Н, в) Т. 

20. Водоравно: нервни импулс, неурон, задњи, синапса, симпатички 

Коначно решење укрштенице: мозак. 

21. а). 

22. 

осећајни нерв 

рецептор 

сива маса 


покретачко влакно 

ефектор/мишић 

Објашњење: Рефлексни лук. 

23. Г, В, А, Б, Д. 

Периферни нервни систем 

24. б), в). 

25. А. 

стање Орган Рад органа 

пљувачне жлезде смањено лучење пљувачке 

трчање 

мировање 

срце 


црева 

бешика 

убрзан рад 



појачан нагон за мокрењем 

116 

Б. Симпатички. 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 

Обољења нервног система 

26. 

Нервном систему 

помаже 

повећана умна активност 

физичка активност у природи 

активан одмор 

правилна исхрана богата воћем 

и поврћем 

сан 

добро расположење 

штети 

никотин (дуван) 

алкохол 

дроге 

велике количине лекова који стварају 

зависност 

дуготрајне и тешке стресне ситуације 

храна богата мастима и угљеним хидратима 


27. В, Ђ, А, Д, Г, Б. 

Систем жлезда са унутрашњим лучењем 

Кратак преглед еволутивне разноврсности система жлезда са унутрашњим 

лучењем животиња 

1. Неуросекреторне ћелије: пљоснати црви, чланковити црви; жлезде 

са унутрашњим лучењем: мекушци, зглавкари. 

Жлезде са унутрашњим лучењем 

2. а) хормони; б) крв. 

3. (В, Д), (А, Г, ), (Б). 

4. 

5. а) Н, б) Н, в) Т, г) Н, д) Т. 

6. а). 

7. в), д), е). 

8. в). 

9. Уписати редом: панкреас (гуштерача), тестиси, хипофиза, 

надбубрежна жлезда. 

10. хипофиза. 

11. хипоталамус, хипофиза, тироксин. 

117 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 


Поремећаји у раду жлезда са унутрашњим лучењем. 

12. Хормонски поремећај Узрок 

џиновски раст 

Појачано лучење тироксина. 

гушавост 

Смањено лучење инсулина. 

Базедовљева болест 

Смањено лучење тироксина. 

шећерна болест 

Појачано лучење хормона хипофизе. 

13. в). 

14. А. Најчешћи симптоми су увећање шаке и стопала, задебљање 

усана и стварање сувишних бора на челу. 

Б. Хируршка интервенција. 

Систем чулних органа човека 

Кратак преглед еволутивне разноврсности система чулних органа 

животиња 

1. Б, В, А. 

Чулне ћелије 

2. а) чулне; б) дражи; в) мириса; г) укуса; д) вида; ђ) слуха; равнотеже. 

3. б), в). 

4. А. Уписати редом: –, –, +, +, –. 

Б. Уписати редом: –, –, +, –, +. 

В. Уписати редом: +, –, +, –, +. 

5. Б, В, Г, А. 

6. а) Н, б) Т, в) Н, г) Т, д) Т. 

7. 

118 

Грађа и функција чула вида 

8. а), г). 

9. а) Т, б) Н, в) Т, г) Т, д) Т, ђ) Н, е) Т. 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 

10. 

Г 

Е 

Ј 

А 

Б 

В 


Ж 

З 

Ђ 

Д 

И 

11. А. Рожњача, очна водица, зеница, сочиво, стакласто тело. 

Б. в). 

В. Умањена, обрнута и стварна. 

12. Марија – В. 

Дарко – А. 

13. Г, А, В, Б. 

Чуло слуха и равнотеже 

14. б). 

15. б). 

16. А. 

бубна опна 

слушне кошчице 

полукружни каналићи 

пуж 

канал спољашњег уха 

Б. Уписати редом: В, Б, Ђ, Г, А, Х, Д. 

В. пуж. 

17. б). 

18. в), г). 

19. дражеје/дражи; жутовњача/беоњача; посудњача/судовњача; 

мрежањача/мрежњача; наранџаста/жута; слепачка/слепа; 

проторецептора/фоторецептора; буке/слуха; трчања/равнотеже; 

бубањска/бубна; клешта/наковањ; узде/узенгије. 

20. Водоравно: 1. средње; 2. мириса; 3. бубна опна; 4. мрежњача; 

5. хемијске. 

Коначно решење: дражи. 

119 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 


Систем органа за варење човека 

Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за варење 


1. А. унутарћелијско, ванћелијско. 

Б. Знак ставити испод слике: амебе, медузе, сунђера и хидре. 

Грађа органа за варење 

2. Обележити редом, одозго надоле: горња усна, зуби, језик, доња усна. 

3. а). 

4. =, . 

5. Ђ, Д, Б, В, А, Г. 

6. в). 

7. в). 

8. 

Механичко 


хране 

А 

Б 

В 

Хемијско 


хране 

9. Одозго надоле редом: 4, 8, 7, 3, 1, 6, 2, 5. 

10. а) Н, б) Н, в) Т, г) Н, д) Т. 

11. јетра; Б. б). 

12. ендокрина; егзокрина; Ендокрина; хормона; ниво шећера у крви; 

егзокрина; панкреасног сока. 

Обољења органа за варење 

13. в). 

Правилна исхрана и последице неправилне исхране 

14. . 

15. б); Зато што су ове намирнице богате витамином Ц. 

16. 

120 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 

17. а). 

18. Уписати знак Х код слика: хамбургера, пице, газираног сока и 

чоколаде. 

19. б). 

20. 

Свакодневно прање 

зуба. 

Претерано 

конзумирање слаткиша. 

Правилна исхрана. 

Одлазак код 

стоматолога/зубара. 

+ + + 


Систем органа за дисање човека 

Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за дисање 


1. В, А, Б, Г. 

2. б). 

Грађа и функција органа за дисање 

3. Уписади одозго надоле: угљен-диоксид, кисеоник, азот. 

4. Лева колона: Ђ, Д; десна колона: Б, В, А, Г. 

5. в). 

6. б), г). 

7. међуребарни, стомака/трбушни, дијафрагма. 

8. А, В, Г, Д, Е, Ђ, Ж, Б. 

9. а) Т, б) Н, в) Т, г) Т. 

10. а). 

11. в). 

12. а). 

13. кисеоник + хранљиве супстанце → угљен-диоксид + вода + енергија. 

14. А. плућни капацитет; Б. витални капацитет; В. Одговор зависи од 

истраживања ученика и дискусије која се развија на часу. 

15. а) Т, б) Н, в) Н, г) Т, д) Н. 

16. г). 

Обољење органа за дисање 

17. г). 

18. Обољења органа 

за дисање 

бронхитис 

астма 

грип 

Узрок 

вирус, бактерија, 

алергије 

алергија 

вирус 

Промене/последице 

запаљење слузокоже душнице и плућа; кашаљ, 

повишена температура 

сужавање дисајних путева 

и нагомилавање слузи 

повишена температура, кијавица, кашаљ, бол у 

мишићима и зглобовима 

ангина бактерије упала, црвенило ждрела и крајника 

121 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 


19. А. в). 

Б. г). 

В. свраб очију и носа, сузење, црвенило, цурење носа. 

Г. Избегавати излазак из куће у периоду преподнева. Током дана 

често прати руке. Редовно одржавати хигијену стана. 

Систем органа за циркулацију човека 

Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за циркулацију 


1. Знак ставити испод слике: пчела; шкољка. 

Крв и лимфа 

2. еритроцити 

А, Ђ, Е 

леукоцити 

В, Г 

тромбоцити 

Б, Д, 

3. г). 

4. мождини/сржи; хетероглобин/хемоглобин; азот/кисеоник; 

угљен-моноксид/угљен-диоксид; капилари/тромбоцити; 

леукоцити/тромбоцити; тромбон/тромб; крстарење/крварење. 

5. а). 

6. а) Н, б) Т, в) Т, г) Н, д) Н. 

7. А. а) група О, б) група АБ. 

Б. На основу присуства или одсуства одређених молекула беланчевина 

на површини црвених крвних зрнаца. 

Срце и крвни судови 

8. Лева колона, одозго надоле: вена, десна преткомора, срчани залистак, 

десна комора; десна колона, одозго надоле: аорта, плућна артерија, 

плућна вена, лева преткомора, лева комора. 

9. А. В, Б. 

Б. 

Крвни 

судови 

Зидови крвних 

судова 

Присутни залисци 

(да/не) 

10. А. Зато што се формира тромб/крвни угрушак. 

Б. Срце. 

В. Капилари. 

11. Г, В, А, Д, Б. 

12. 2, 1. 

Улога 

артерија дебели, еластични не Одводи крв из срца. 

вена тањи, мање еластични да Доводи крв у срце. 

капилари веома танки не 

Повезују артерије и вене, у 

њима се врши размена гасова. 

122 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 

13. 


14. а) Т, б) Н, в) Н, г) Н, д) Т, ђ) Т, е) Т, ж) Т, з) Т. 

15. 108000 пута. 

16. б). 

17. б). 

18. 

X 

X 

X 

X 

Одбрамбене способности организма 

19. 

природни активни 


Постиже се давањем вакцине. 

природни пасивни 


вештачки активни 


вештачки пасивни 


Постиже се давањем серума. 

Стиче се давањем готових 

антитела из природног извора. 

Ствара се после прележане 

неке заразне болести. 

20. а). 

21. г). 

123 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 


Обољења и повреде срца и крвних судова 

22. 

Хипертензија 

Инфаркт 

срца 

Артериосклероза 

Мождана 

кап 

Срчана 

мана 

Д Г А Б В 

23. б). 

24. Водоравно. 1. артериосклероза; 2. тромбоцити; 3. вакцина; 

4. инфаркт; 5. серум; 6. лимфоцити; 7. имунитет; 8. лимфа; 9. вена. 

Коначно решење: трансфузија. 

Систем органа за излучивање човека 

Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за излучивање 


1. jeзик; Језик нема улогу у излучивању. 

Грађа и функција органа за излучивање 

2. Лева колона: А, Д, Б; десна колона: В, Г, Ђ, Е. 

3. г) 

4. А. бубрежна чаура. Улога у филтрирању крви. 

Б. сабирни каналић. Улога у враћању дела воде и соли у крв. 

5. а) Н, б) Т, в) Т. 

6. 

Мокраћа Хемијски састав Начин формирања мокраће 

примарна 

секундарна 

вода, шећер, соли, амонијак, 

мокраћна киселина 

мокраћна киселина, амонијак, 

лекови, отрови 

7. в). 

8. А. Испод грудног коша, близу средине леђа. 

Б. б). 

В. б). 

Г. уремији, урее. 

9. б) нетачно. 

10. а) Н, б) Т, в) Н, г) Н. 

11. Б, Е, Д, Ж, А, Г, Ђ, В. 

Ствара се у бубрежним чаурама 

филтрирањем крви. 

Настаје у сабирним каналићима 

филтрирањем примарне мокраће. 

124 

Обољења органа за излучивање 

12. А. камен/песак у бубрегу. 

Б. рак бубрега. 

В. упала мокраћне бешике. 

13. в). 

14. Водоравно: 1. дијализа; 2. трансфузија; 3. бубрег; 4. имунитет; 

5. антитела; Усправно: 6. дијафрагма; 7. вакцине; 8. нефрон. 



ући 



е пој 




Систем органа за размножавање човека 

Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за размножавање 


1. а) полно, бесполно; б) унутрашње, спољашње; в) хермафродити. 

РЕШЕЊА 


Грађа и функција органа за размножавање човека 

2. Лева колона (мушки полни систем): Д, Ж, В, Г; десна колона (женски 

полни систем): Ђ, З, А, Б, Е. 

3. 

Пол 

Полни органи 

Унутрашњи 

Спољашњи 

мушки пасеменици полни уд, мошнице 

женски материца, родница стидница 

4. простата; Не припада женским полним органима. 

5. Знак ставити код семевода и јајовода. 

6. а) Н, б) Т, в) Н, г) Т, д) Т, ђ) Н. 

7. в). 

Физиологија репродукције човека 

8. А. 

а) б) 

Б. Долази до пуцања мешка и ослобађања зреле јајне ћелије у јајовод. 

В. митотичком. 

9. В, Б, Г, А, Д, Ђ. 

10. б). 

11. Повезује плод са постељицом. Преко пупчане врпце плод из 

крвотока мајке добија кисеоник и хранљиве материје и елиминише 

штетне материје. 

12. а). 

13. А. менструација. 

Б. Представља процес љуштења слузокоже материце и њеног 

избацивања у спољашњу средину у виду крварења када није 

дошло до оплођења јајне ћелије. 

14. б). 

15. Уписати редом: +, –, +, +, –. 

125 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 


Наслеђивање пола код човека. Наследне болести везане за пол 

REŠENJE 

16. 

XX 

XY 

X 

X 

X 

Y 

XX 

XY 

17. б). 

18. б). 

Обољења органа за размножавање човека. Хигијена полних органа човека 

19. в). 

20. (Б, В, Д); (Г); (А). 

21. Водоравно: 1. простата; 2. прогестерон; 3. климакс; 4. семеник; 

5. овулација; 6. порођај; 7. родница. 

Коначно решење: семевод. 

Репродуктивно здравље човека 

Дефиниција здравља човека 

1. В, А, Б. 

2. а) пубертет, б) репродуктивно здравље. 

3. 

Г 

А 

Б 

В 

Д 

Проблеми везани за период одрастања 

4. А. делинквенција. 

Употреба алкохола, дроге, пушење, стицање различитих лоших 

навика које угрожавају здравље и личност особе. 

5. А. Алкохолизам. Штетно делује на организам, посебно на јетру, 

бубреге и мозак. 

126 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 

Б. Пушење. Утиче на срчани рад, на крвне судове, плућа, изазива 

главобољу, отежано дисање, као и рак грла, плућа, једњака, итд. 

В. Наркоманија. Изазива душевне и телесне поремећаје, оштећује срце 

и крвне судове, јетру, бубреге, кости, може довести до стерилитета. 


Почетак полног живота. Односи међу половима. Контрацепција. Ризично 

понашање и сексуално преносиве болести 

6. б). 

7. 

Контрацептивна средства Механичка Хемијска Биолошка 

пена за контрацепцију + 

пилуле за контрацепцију + 

презерватив + 

спирала за контрацепцију + 

дијафрагма + 

крема за контрацепцију + 

Значај планирања породице. Наталитет 

8. в). 

127 



ући 



е пој 




РЕШЕЊА 


Очекивани резултати и закључци практичних радова 

Издвајање ДНК (са стране 24) 

Детерџент за прање судова разграђује ћелије слузокоже у којима се налазе 

молекули ДНК. Со коју си сипао/-ла удружује ДНК из различитих ћелија распоређених 

по смеши. Вода „бежи” од алкохола који се налази између ДНК 

различитих ћелија и омогућава да се обликује „медуза” састављена од ДНК. 

Одређивање отисака прстију (са стране 31) 

Не постоје два човека са истим отисцима прстију. Чак ни једнојајчани близанци 

немају исте отиске прстију. Заправо, отисци прстију представљају јединствену 

особину сваког човека, која се наслеђује, али на њу утичу и спољашњи 

фактори средине. Отисци прстију се формирају у току ембрионалног развића. 

У нашој земљи, отисак кажипрста обавезан је на личним картама. 

Одређивање чврстине костију (са стране 39) 

Кост која је стајала у чаши са водом неће моћи да се савије. Кост која је стајала 

у чаши са сирћетом омекшала је и постала еластична тако да може да се веже 

у чвор. Разлог томе је што сирћетна киселина „извлачи” минералне соли из 

кости па кост постаје мекана. 

Како раде мишићи (са стране 47) 

У зависности од покрета које мишићи обављају, активирају се два мишића 

или више мишића који делују антагонистички. 

Наша чула (са стране 70) 

А. На врховима прстију налази се највећи број пријемника дражи чула додира 

захваљујући којима си могао да распоредиш квадратиће шмиргле од најгрубљег 

до најфинијег. 

Б. Мириси су веома важни за укус. Мирис хране се шири и доспева у нос. Уколико 

ти је нос запушен, слабије осећаш укус хране. 

В. На белом хамеру ће се појавити изврнута слика свеће зато што светлост 

свеће пролази кроз отвор на црном хамеру. Рефлектује се кроз воду у кугли 

која функционише као сочиво и формира лик који је обрнут на белом хамеру 

(функционише као мрежњача). 

Модел плућа (са стране 83) 

Пластична флаша представља грудни кош, сламчица душник, балон причвршћен 

за сламчицу плућно крило, а други балон представља дијафрагму. Покрети 

балона који се налази са доње стране пластичне флаше надоле и нагоре 

симулирају начин рада дијафрагме при дисању. 

128 

Мерење пулса (са стране 92) 

Пулс се обично мери на унутрашњој страни подлактице, одмах изнад шаке, 

дуж кости која иде у правцу палца. На том месту најлакше можемо да напипамо 

артерију и да је притиснемо прстом уз лакатну кост. 



ући 



е пој 




ПРИЛОГ 

Страна 20, задатак 16 





ући 



е пој

Биологија 7, радна свеска, старо издање, Нови Логос

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?