IZVESTAJ REALIZACIJE AKTIVNOSTI U 2017 GODINI
SEMENARSKA ASOCIJACIJA SRBIJE MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE Nemanjina 22-26 11000 Beograd Bulevar Oslobođenja 69/1 21000 Novi Sad, RS tel: +381 21 6624 760 fax: +381 21 526 161 e-mail: office@semenarska.rs Br.računa: Societe Generale Srbija a.d. 2750010221016824 04 PIB: 106637076 Novi Sad, 23.11.2017. Broj: 163 Poštovani gospodine Nedimović, Obraćamo Vam se kao predstavnici jednog veoma značajnog segmenta poljoprivrede – semenarstva, preko Semenarske Asocijacije Srbije, koja okuplja sve učesnike u semenarskom sektoru: institute koji se bave kreiranjem sorti i hibrida, semenske kompanije (kako domaće tako i strane), dorađivače i prometnike semena, laboratorije za ispitivanje semena, kao i Poljoprivredne Stručne Službe. Asocijacija zastupa zajednički interes svih svojih članova – dobro organizovan semenarski sektor u R. Srbiji. Jedan od ključnih faktora za očuvanje semenarstva na visokom nivou jeste upotreba sertifikovanog semena. Upotreba deklarisanog semena u R. Srbiji, prema nezvaničnim podacima, iznosi oko 50% za samooplodne biljne vrste (soja, pšenica). Ovako nizak procenat upotrebe deklarisanog semena, a koji je svake godine u opadanju, sigurno će dovesti do smanjenja investiranja u nauku i oplemenjivanje, kao i snabdevanja proizvođača novim i kvalitetnijim sortama i hibridima. Takođe, Republika Srbija bi na taj način postala nekonkurentna na svetskom tržištu, gde su naše sorte danas prisutne i veoma cenjene. Ekonomska opravdanost upotrebe deklarisanog semena soje i pšenice u poljoprivredi je vrlo bitna i značajna kao „početna razvojna tačka” za celu privredu, kako sa stanovišta same države, tako i sa stanovišta semenskih kompanija. Sa ekonomske strane, nalazi se vrednost propuštene šanse za korišćenje deklarisanog semena i Poreza na Dodatu Vrednost kao realnog izvora finansiranja u agraru. Gubici za državu Srbiju mogu se videti u sledećim proračunima koje je sačinila Semenarska Asocijacija Srbije za dve najrasprostranjenije samooplodne biljne vrste: PŠENICA Ukupna površina ozime pšenice 600 000 ha Procena ukupne proizvodnje 2,5 miliona tona Domaće potrebe 1,5 miliona tona Prosečan prinos 4,2 t/ha Prosečna norma setve 260 kg/ha Prosečna cena semena 40 RSD/kg bez PDV-a Procena ne-sertifikovanog semena 60 %
Stavka gubitka Komentar/kalkulacija gubitka Iznos gubitka (RSD) 1. Vrednost ne-sertifikovanog 600 000 ha x 60% = 360 000 ha x 260 kg/ha x 40 RSD/ha 3 744 000 000 semena 2. PDV 10% 3 744 000 000 RSD x 10% 374 400 000 3. Dorada semena 360 000 ha x 260 kg/ha = 93 600 000 kg x 7 RSD/kg 655 200 000 4. PDV 20% 655 200 000 RSD x 20% 131 040 000 5. Umanjen (360 000 ha x 4,85 t/ha) – (360 000 ha x 4,2 t/ha) x 18 4 212 000 prinos 15% 6. Tržišni višak koji bi išao u izvoz RSD/kg Razlika u prodajnoj ceni 2,5 RSD/kg x dodatnih 0,5 miliona tona UKUPAN GUBITAK REPUBLIKE SRBIJE 1 250 000 4 910 102 000 RSD = 39 597 596 EUR SOJA Ukupna površina soje 190 000 ha Procena ukupne proizvodnje 646 000 t Prosečan prinos 3,4 t/ha Prosečna norma setve 100 kg/ha Prosečna cena semena 90 RSD/kg bez PDV-a Procena ne-sertifikovanog semena 50% Stavka gubitka 1. Vrednost ne-sertifikovanog semena Komentar/kalkulacija gubitka Iznos gubitka (RSD) 190 000 ha x 50% = 95 000 ha x 100 kg/ha x 90 RSD/ha 855 000 000 2. PDV 10% 855 000 000 RSD x 10% 85 500 000 3. Dorada semena 95 000 ha x 100 kg/ha = 9 500 000 kg x 6 RSD/kg 57 000 000 4. PDV 20% 57 000 000 RSD x 20% 11 400 000 5. Umanjen prinos 15% (95 000 ha x 3,91 t/ha) – (95 000 ha x 3,4 t/ha) x 39 RSD/kg 1 889 550 UKUPAN GUBITAK REPUBLIKE SRBIJE 1 010 789 550 RSD = 8 151 528 EUR Prema navedenim preračunima, a da bi se izbegli prikazani gubici, preporuka je da se fiskalni račun, kao dokaz o kupljenom sertifikovanom semenu za setvu, prihvati za subvencije isto kao i fiskalni računi za đubrivo i gorivo. Unapred se zahvaljujemo na Vašem razumevanju i volji da zajedničkim snagama doprinesemo razvoju i dobrom funkcionisanju semenarskog sektora R. Srbije. S poštovanjem dr Svetlana Balešević-Tubić Generalni sekretar Sandra Bogdanović, dipl. ing. Predsednik UO
- Page 1 and 2: SEMENARSKA ASOCIJACIJA SRBIJE IZVE
- Page 3 and 4: automatizovan, počev od prijema se
- Page 5 and 6: nim asocijacijama članicama Evrops
- Page 7 and 8: Članovi Semenarske Asocijacije Srb
- Page 9: Članovi Semenarske Asocijacije Srb
- Page 15 and 16: SEMENARSKA ASOCIJACIJA SRBIJE MINIS
- Page 17: SEMENARSKA ASOCIJACIJA SRBIJE Bulev
- Page 23: 2. Tretiranje semena se mora sprovo
- Page 27: 2. Opstanak semenarstva zavisi od k
- Page 35: Trade and Arbitration Rules Committ
SEMENARSKA<br />
ASOCIJACIJA<br />
SRBIJE<br />
MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,<br />
ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE<br />
Nemanjina 22-26<br />
11000 Beograd<br />
Bulevar Oslobođenja 69/1<br />
21000 Novi Sad, RS<br />
tel: +381 21 6624 760<br />
fax: +381 21 526 161<br />
e-mail: office@semenarska.rs<br />
Br.računa: Societe Generale Srbija a.d.<br />
2750010221016824 04<br />
PIB: 106637076<br />
Novi Sad, 23.11.<strong>2017</strong>.<br />
Broj: 163<br />
Poštovani gospodine Nedimović,<br />
Obraćamo Vam se kao predstavnici jednog veoma značajnog segmenta poljoprivrede – semenarstva,<br />
preko Semenarske Asocijacije Srbije, koja okuplja sve učesnike u semenarskom sektoru: institute<br />
koji se bave kreiranjem sorti i hibrida, semenske kompanije (kako domaće tako i strane), dorađivače i<br />
prometnike semena, laboratorije za ispitivanje semena, kao i Poljoprivredne Stručne Službe. Asocijacija<br />
zastupa zajednički interes svih svojih članova – dobro organizovan semenarski sektor u R. Srbiji.<br />
Jedan od ključnih faktora za očuvanje semenarstva na visokom nivou jeste upotreba sertifikovanog<br />
semena. Upotreba deklarisanog semena u R. Srbiji, prema nezvaničnim podacima, iznosi oko 50% za<br />
samooplodne biljne vrste (soja, pšenica). Ovako nizak procenat upotrebe deklarisanog semena, a koji je<br />
svake godine u opadanju, sigurno će dovesti do smanjenja investiranja u nauku i oplemenjivanje, kao<br />
i snabdevanja proizvođača novim i kvalitetnijim sortama i hibridima. Takođe, Republika Srbija bi na taj<br />
način postala nekonkurentna na svetskom tržištu, gde su naše sorte danas prisutne i veoma cenjene.<br />
Ekonomska opravdanost upotrebe deklarisanog semena soje i pšenice u poljoprivredi je vrlo bitna i<br />
značajna kao „početna razvojna tačka” za celu privredu, kako sa stanovišta same države, tako i sa stanovišta<br />
semenskih kompanija. Sa ekonomske strane, nalazi se vrednost propuštene šanse za korišćenje<br />
deklarisanog semena i Poreza na Dodatu Vrednost kao realnog izvora finansiranja u agraru. Gubici za<br />
državu Srbiju mogu se videti u sledećim proračunima koje je sačinila Semenarska Asocijacija Srbije za<br />
dve najrasprostranjenije samooplodne biljne vrste:<br />
PŠENICA<br />
Ukupna površina ozime pšenice<br />
600 000 ha<br />
Procena ukupne proizvodnje<br />
2,5 miliona tona<br />
Domaće potrebe<br />
1,5 miliona tona<br />
Prosečan prinos<br />
4,2 t/ha<br />
Prosečna norma setve<br />
260 kg/ha<br />
Prosečna cena semena<br />
40 RSD/kg bez PDV-a<br />
Procena ne-sertifikovanog semena 60 %
Change language