EGO

EGO 

MAGAZIN 

0010 

2015

VREME JE ZA POKLONE 

popust 5 - 20% na lampe i kućni dekor 

14/12/15 - 15/01/16 

količine su ograničene

CAPE COD 

The new bathroom series by Philippe Starck. www.duravit.pl 

|Gospodar Jevremova 24 | 011 630 47 44 063 257 186 | italica.beograd@gmail.com| 

www.italica.rs

K o n t a k t B e o g r a d: A N T A R E S S T O L I C E d.o.o. 

Srbija Novi Beograd 11070 Antifašističke Borbe 23Đ 

Tel: +381 11 63 03 962 fax: +381 11 31 21 315 

mobilphone: +381 62 669 068 

mail:officebeograd@antares-stolice.com - See more at: 

http://www.antares-stolice.com/#sthash.qamuD53z.dpuf 

LUC 

RUĐER NOVAK-MIKULIĆ & MARIJA RUŽIĆ 

Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, 

e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs

010/011 

Irena Kilibarda, apartman u Parizu 

Ego magazin 

decembar 2015 / N°0010 

012/013 

Hotel InterContinental, Davos, Švajcarska 

014/015 

Butic Hermes, Majami 

016/017 

Faena Hotel, Majami 

018/019 

Arper u New York-u 

020/021 

The Marmara Park Avenue 

022/023 

Restoran Inday u New York-u 

026/031 

ByLassen 

Casa Fayette, Guadalahara, Mexico 

032/055 

Pitsou Kadem Architects 

056/069 

Vo Trong Nghia Architects 

070/097 

The Grand hotel Tremezzo 

098/107 

Casa Fayette, Guadalahara, Mexico 

108/119 

Kontrast, Oslo, Norveška 

120/129 

Irena Kilibarda, apartman u Parizu 

130/147 

Maturity Fun

012/013 www.ego-magazine.com 

NOVOSTI 

Hotel InterContinental 

Davos, Švajcarska 

stablo bora inspirisalo je arhitekte da isprojektuju objekat koji je postao najatraktivniji 

hotel na švajcarskim Alpima. Smešten naspram dramatičnih 

Graubunden Alpa, Hotel InterContinental u Davosu projektovao je Oliver 

Hofmeister iz minhenske firme Oikios. Arhitekta je upotrebio ‘gipku a ipak oštru 

formu’ za hotel sa 213 soba. Fasada nalik stepeništu, prema mnogim stručnjacima, 

nije bila je moguća za izvođenje. ona sadrži 791 čelični panel koji preklapanjem 

stvaraju jedinstvenu strukturu. arhitekta je izabrao metalnu oblogu u 

šampanj boji, a slična samo zagasita paleta boja primenjena i u enterijeru. javni 

prostori uključuju Studio Grigio, restoran na poslednjem spratu, alpsku 

poslastičarnicu Capricorn, bar i salon Nuts & Co, kao i neizbežni alpski spa centar. 

Gostima sa istoka namenjen je restoran azijske hrane i bar Matsu, inspirisan 

poznatim japanskim tavernama ‘izakayama’. 

http://davos.intercontinental.com/en/welcome-to-the-intercontinental-davos 

http://www.oikios.de/ 

tekst: Ego

014/015 

www.ego-magazine.com 

NOVOSTI 

Novi butik Hermès, Majami 

RDAI 

Spremajući se za manifestacije POPUT Art Basel i Design Miami, gradski Dizajn distrikt 

se ubrzano razvijao. Ono što je pre samo godinu dana bio ‘pačvork’ luksuznih 

radnji postalo je pravi kvart. Iz svoje kancelarije na četvrtom spratu, preduzimač 

Craig Robins posmatrao je grad i razmišljao: ‘tamo restorani, ovde umetničke 

galerije, radnje svuda, sa hotelima i trgovima...’ Jedan od simbola promene bilo je 

nedavno otvaranje radnje Hermès. Projekat je uradila pariska firma RDAI. Butik je 

zapravo volumen obložen staklom, okružen šumom čeličnih šipki obojenih u belo. 

‘Klima je sve vreme fantastična,’ kaže direktor RDAI Denis Montel, objašnjavajući 

odluku dizajnerskog tima da radnju ‘uvije’ u prozirno staklo. geometrija, koje 

daju dozu privatnosti, savršeno se uklapa u okruženje Majamija. ‘Sunčevo svetlo 

je ovde veoma jako, pa podele na fasadi stvaraju vibracije i senku, objašnjava Montel. 

‘Inspirisalo me je korenje banyan drveća,’ dodaje, misleći na efekat slojeva 

koji stvara fasada. ‘Majami je otelotvorenje sna, pomalo i raja,’ kaže direktor Hermès-a 

Axel Dumas, pokazujući ka plavom nebu. Firma RDAI je drveće predvidela i u 

nišama u prizemlju, što dodatno obezbeđuje senku unutrašnjem prostoru. ‘Želeo 

sam da sve izgleda kao da smo zgradu izgradili oko drveća,’ objašnjava Montel. 

Ulično ZELENILO sada već jasno markira liniju ulice, krasi krovove zgrada i pejzaž 

čitavog kvarta. Gledajući kroz prozor svoje kancelarije, Robins sada kaže: ‘Ovo je 

pravo susedstvo. Drveće čini svu lepotu i razliku.’ 

tekst: Ego 

fotografije: Hermes, http://www.rdai.fr/ 

http://www.hermes.com/index_default.html


NOVOSTI 

Faena Hotel, Majami 

The Faena District u Majami Biču je drugi deo projekta Alana Faene, I predstavlja 

transformaciju investitora od modnog dizajnera u kulturnog inženjera. Radi 

se zapravo o nastavku njegovog prvog projekta Puerto Madeiro u Buenos Airesu, 

kojiM se proslavio u modnoj industriji Argentine, njegovoj rodnoj zemlji. Poznat 

po svom belom autfitu, uključujući i šešire, Faena je u odličnoj fizičkoj formi, 

STEKAO ju JE TOKOM šetNJE po građevinskoj lokaciji tri puta dnevno NADGLEDAJUĆI 

KAKO njegov projekat u Majami Biču raste. ‘To je budućnost. Jedinstveni utopijski 

grad za um koji brzo radi,’ objašnjava Faena. To je tipična izjava za ovog čoveka, 

a ‘jedinstveno’ je reč koju veoma često upotrebljava. Ovaj projekat ima stav i koherentnost 

koji potiču iz razmišljanja o velikim poduhvatima. Faena ništa ne 

prepušta slučaju. Smešten na Collins aveniji, glavnom potezu Majami Biča, objekat 

je oblikovan kao četiri kule koje sadrže Faena Forum, umetnički centar 

sa prodajnim prostorima i parkingom. U ‘sendviču’ između dva istorijska objekta 

nalaze se dve nove stambene kule, nedavno otvorene Faena House i Faena 

Versailles Contemporary koje je projektovao Brandon Haw, saradnik studija 

Foster+Partners u vreme kada je Faena House nastajala. Fasade oba nova objekta 

stvaraju jedinstvo sa arT-deko nasleđem nekadašnjeg hotela Versailles (sada 

hotel Faena Versaille Classic), i sa modernističkom arhitekturom Majamija 

nekadašnjeg hotela Saxony (sada Faena Hotel Miami Beach), katalizatorom celokupnog 

razvoja. 

tekst: Ego 

http://www.faena.com/

018/019 


NOVOSTI 

Prvi Arper izložbeni salon u 

njujorškom loftu 

Arper 

Italijanska kompanija Arper, iako specijalizovana za proizvodnju kancelarijskog 

nameštaja, neprekidno teži osvežavajućem pristupu prilikom lansiranja 

noviteta. Isto se može reći i za novi dom u Njujorku – živopisni izložbeni salon 

u Soho-u, sasvim nalik savršenom penthausu. Smešten na drugom spratu zgrade 

iz 1904.godine, Arper showroom se prostire na preko 4000m². Veliki prozorski 

otvori omogućavaju da prostor bude ispunjen dnevnom svetlošću. I sasvim u 

skladu sa modernim katalogom Arper proizvoda, sam prostor je minimalistički. 

Arhitekta Solveig Fernlund kaže: ‘’Koncept projekta za showroom zasnovan 

je na želji da se što više zatečenog očuva, da bi se naglasila originalna 

struktura lofta. Stubovi, podovi, malterisani zidovi i plafoni su obnovljeni, 

a sam prostor je oslobođen tako da je formiran showroom/galerija koja je i 

prostrana i intimna.’’ Okačeni o tavanicu, prozračni tekstilni paneli elegantno 

dele prostor na četiri zone koje dozvoljavaju da se Arper kolekcije dožive 

pojedinačno i kao celina. Pod kreativnim vođstvom španske dizajnerske firme 

Lievore Altherr Molina, dugogodišnji saradnici brenda, izmešali su Arper lifestyle 

proizvode poput Jean-Mari Massaud sofe Steeve, Simon Pengelly stola 

Nuut, sa Kinesit kancelarijskom stolicom koja nosi posebne tehničke karakteristike 

– a sve u skladu sa balansom koji je predstavlja odnos poslovnog i 

toplog kućnog ambijenta kakav karakteriše home-office. 

tekst: Ego 

http://www.arper.com/stories/?lang=en, 

http://www.idc.rs/products/arper/

020/021 


NOVOSTI 

The Marmara Park Avenue, 

New York, USA 

Joe Ginsberg 

Većina hotela želi da oda utisak ’doma daleko od doma’, ali samo nekolicini 

njih to uspeva. jedan takav primer je hotel The Marmara Park Avenue. Smešten 

u kvartu Murray Hill na Menhetnu, ovaj hotel je topla i gostoljubiva mešavina 

eklektičnog šarma koji ostavlja utisak dobro uređenog njujorškog doma. Za 

sve to, zasluge pripadaju dizajneru Joe Ginsbergu, čiji su elegantni metalni 

nameštaj i tapet uspešno ukombinovani sa brojnim po meri izrađenim detaljima 

kao što su dva mermerna stola u obliku klavira, kamin koji je obešen o tavanicu 

i elegantni čelični vestibil. Kao najnovije, reprezentativno i glavno izdanje 

jedne istanbulske ugostiteljske grupe, hotel sadrži 128 soba uključujući 

trosobni apartman sa pogledom na Empire State Building, wellness centar i 

luksuzna turska kupatila. 

tekst: Ego 

http://park.marmaranyc.com/ 

http://www.joeginsberg.com/the-marmara-park-avenue/


NOVOSTI 

Restoran Inday u Njujorku 

Brzu hranu obično ne povezujemo sa zdravim načinom ishrane, ali novo mesto 

u njujorškom kvartu NoMad čini baš tu razliku. Inspirisan živim ukusima Indije, 

restoran Inday je opušteno i moderno mesto koje spaja delove indijske i kalifornijske 

kuhinje. Prigrlivši moderni način usluge, restoran u svojim jelima 

nudi bazu od pirinča, salate ili iseckanog karfiola. Marinirani ili začinjeni 

proteini (kao što je stek, losos, piletina, ćuretina ili tofu) dodaju se kasnije, uz 

sezonsko povrće i garnirung kao što su na primer krastavci, jogurt i čips od 

sočiva. Osnivač restrana je Basu Ratnam, koji je nesumnjivo bio inspirisan kuhinjom 

svoje majke. Jelovnik Inday-a povezuje nasleđe Kalkute sa korenima njegovog 

oca. Rezultat ovakvog spoja su kombinacije sveže pripremljenih, laganih i 

ukusnih jela. Konzumiraju se u kombinaciji sa domaćim sokovima od ceđenog 

voća ili ledenim čajem od hibiskusa. 

tekst: Ego 

http://indaynyc.com/

024/025 


Ljubomir Janković 

Ego magazin # 0010 

Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Janković 

It + web: o3art 

Asistent urednika: Dostana Janković 

Novinar: Jelena Blagojević 

foto: Vladimir Milosavljević, PIKI 

The Grand hotel Tremezzo 

Naslovna stranica Ego magazina [0010], 

http://bylassen.com/ 

Poštovani čitaoci, Pred vama je deSETI broj PDF IZDANJA ego magazina. NADAMO SE DA je IZ- 

BOR PRILOGA DOVOLJNO INTERESANTNI KAO BI NAS PREPORUČILI VAŠIM PRIJATELJIMA I SARADNICI- 

MA. GLAVNE TEME U NOVOM BROJU SU ENTERIJERI KOJI NAM DOLAZE IZ NJUJORKA, MAJAMIJA, OSLA, 

PARIZA, LAGO DI COMA, GUADALAHARE, LONDONA, ZHUBERI CITY-JA. RAZNOLIKOST I PRAVO NA 

DRUGAČIJE MIŠLJENJE SE PODRAZUMEVA. DEO TRENDOVA KOJE SMO PRIKAZALI MOGU SE PRONAĆI 

I U BEOGRADU. DONOSIMA VAM I PRIKAZ IZLOŽBE ALEKSANDRE POPOVIĆ. IZABRANE ŽENE NOSE NA 

FOTOGRAFIJAMA MUŠKO DONJE RUBLJE (WOMEN WITH BALLS). VEROVATNO ĆE OVAJ PRILOG IZAZ- 

VATI RAZNE KOMENTARE ALI PORUKA JE JASNA. ŽENE ŽELE NEŽNOST I PAŽNJU, STARE VREDNOSTI 

U MUŠKO ŽENSKIM ODNOSIMA. MUŠKARCI, PREUZMITE ODGOVORNOST I POSTANITE PONOVO 

ZAŠTITNICI NEŽNIJEG POLA. IAKO IT TEHNIKA SVAKODNEVNO DONOSI NOVA PRAVILA, ČOVEK NE 

MENJA SVOJE BIĆE TAKO BRZO. MOŽDA JE RETRO NOVI FUTUR? 

SREĆNE NOVOGODIŠNJE I BOŽIĆNE PRAZNIKE ŽELI VAM REDAKCIJA EGO MAGAZINA. 

Restoran Kontrast, Oslo 

148/165 

Rebel Gym-Studio C102 

166/179 

Aleksandra Popović 

180/189 

Pray Eyewear 

190/209 

Lina Bo Bardi 

By Lassen


PROMO 

BY LASSEN 

by Lassen je čuveni danski brend. OSTVARIO JE SaraDNJU sa brojnim dizajnerima, 

uključujući dvojicu najvećih danskih arhitekata: Mogens 

Lassena i Flemminga Lassena. Braća Lassen su bili vrlo talentovani, 

nagrađeni brojnim nagradama i priznanjima za svoj jednistveni 

dizajn i ikoničnu arhitekturu. Misija brenda by Lassen je da nastavi 

tradiciju dobrog dizajna, Zato što dobar dizajn traje generacijama. 

Istorija Kubusa 

Mogens Lassen je radio na svećnjaku Kubus VRLO dugo pre nego 

što je 1962.godine dobio oblik koji danas znamo. Kubus je stajao na 

njegovom stolu dok je on razmišljao o razvoju njegovog dizajna. 

Moguće je da je Mogens Lassen bio disleksičan, ali je njegov osećaj za 

proporcije i matematiku bio besprekoran: svaki pojedinačni svećnjak 

Kubus proizveden je sa tačnIM odnosOM stranica, proračunatih sa 

velikom preciznošću. Apsolutno ništa nije prepušteno slučaju! Tako 

je i nastala cela kolekcija svećnjaka. Mogens Lassen JE voleo da 

eksperimentiše sa novim oblicima i funkcijama. Tokom svog života, 

držao je na radnom stolu malu parnu mašinu koju je pokretao svaki 

put kada bi njegov rad bio u zastoju – i mašina bi tada generisala 

nove ideje i omogućila mu da nastavi sa radom. Uvek je bio pun 

poštovanja za mašinstvo i način na koji su funkcioNISALE MAŠINE. 1962. 

godine lokalni zanatlija iz grada Ordrupa izradio je prve primerke 

svećnjaka Kubus 8. Porodica čuvenog krznara Birgera Christensena 

kupila je jedan od njih i bila je toliko zadovoljna izgledom Kubusa 

da je organizovla večeru za prijatelje kako bi im ga pokazao. Finn 

Juhl, ćerka i zet Mogensa Lassena bili su takođe prisutni na večeri. 

Kubus 8 je bilo veoma cenjeno umetničko delo, postavljeno u sredini 

trpezarijskog stola. Proizvodi kolekcije Kubus nisu počeli odmah da 

se masovno proizvode, već su bili rezervisani za porodicu, dobre pOZ- 

NANIKE i bliske prijatelje arhitekte. Danas, svećnjaKE Kubus izrađuju 

vešte zanatlije u gradu Holstebro, i predstavljaju istinsku veštinu 

danskih zanatlija. Sa razvijenim osećajem za savremeni funkcionalizam, 

Mogens Lassen je dizajnirao ikonu dizajna - svećnjak Kubus. 

KOJI je stekao status internacionalne ikone modernog dizajna među 

arhitektima i poznavaocima dizajna širom sveta. 

tekst: Ego 

Fotografije: http://bylassen.com/ 

Više informacija na http://bylassen.com 

www.idc.rs, www.ego-magazine.com

028/029 www.ego-magazine.com


032/033 


U čast senki, Pitsou Kedem Architects



038/039 


Pitsou Kedem Architects 

Arhitekti: Pitsou Kedem Architects 

Lokacija: Tel Aviv-Yafo, Izrael 

Projektni tim: Pitsou Kedem, Irene Goldberg, Hila Sella 

Površina: 580m2 

Godina izgradnje: 2014 

Fot: Amit Geron 

Stajling: Eti Buskila i Irene Goldberg 

Površina parcele: 1000m2 

Volumen i prostor ovog objekta spojeni su perforiranom patiniranom čeličnom (Cor-Ten) 

strukturom koja kreira i postavlja jasne granice doma. Ova struktura određuje količinu 

sunčeve svetlosti koja prodire u unutrašnjost i kontroliše pogled u i iz objekta stvarajući 

istovremeno kontrolisani, vizuelni dijalog između unutrašnjosti i spoljašnjosti. Ova jedinstvena 

struktura sastavljena je od slojeva i površina. Centralni stambeni prostor organizovan 

je oko dnevnog boravka i vrta. Čelična struktura stvara međuprostore koji spajaju 

spoljašnjost i unutrašnjost. Spoljašna površina, patinirani čelični sloj, izgleda kao dvodimenzionalna 

iz daleka, a u stvari, ima zapreminu i može se iskusiti skoro kao skulptura ili 

umetničko delo ne sam po pitanju svoje funkcije, već i kao konstruktivni deo objekta. Ista 

ova struktura stvara i najvažniji element čitavog objekta, element koji nema fizički aspekt i 

ne podrazumeva ni volumen ni prostor – a to je ‘sloj’ senke. Senke projektovane na zidove 

i pod rezultat su rane faze projektovanja spoljašnje strukture, koja je u odnosu sa uglom 

pod kojim sunčeva svetlost pada na tlo. Ova rana faza projekta omogućila je arhitektima 

da kreiraju zone i površine koje su upotrebljene kao ‘platno po kome senke slikaju’. Objekat 

je izgrađen od velikih betonskih zidova i, bez pokreta svetla i senke, izgledaju gotovo manastirski. 

Senke se kreću po površinama objekta i stvaraju dinamičnu dramu koja čini da 

celokupna masa izgleda kao da je živa i pokretljiva. Ponekad senke stvaraju geometrijske 

oblike koji se protežu celom dužinom zida i mešaju nijanse i dubinu sivih zidova. Svetlost 

i senka na strukturi pojačavaju iskustvo korisnika u prostoru i obezbeđuju prostor 

strukturalnim bogatstvom, pokretom, čak i izvesnom misterijom. Odabrani materijali za 

konstrukciju zgrade su svi u ‘sirovom’ obliku (beton, patinirani čelik i drvo), dok jedino 

sunčeva svetlost menja njihove boje tokom dana. Čelik danju ima narandžastu boju, a kako 

veče pada, izgleda gotovo crn. Upotreba resursa koga ima u izobilju zahvaljujući lokalnoj 

klimi – sunčeve svetlosti, omogućilo je dizajneru da stvori čitav svet kontrasta i neizvesnosti 

u jednom projektu: između masivnosti i lakoće, tišine i dinamičnosti, jednostavnog i 

složenog, svetlog i tamnog, misterioznog i poznatog. Zajedno, oni su obogatili strukturu i 

sa arhitektonske tačke gledišta i sa gledišta odnosa između objekta i onih koji žive u njemu. 

Vrt sa kaktusima pojačava ovu sušnu atmosferu i tišinu dok same senke biljaka na betonskim 

zidovima i tavanicama oživljavaju vrt i imaju značenje simbola čitavog projekta.



OSNOVA PRIZEMLJA 

OSNOVA PODRUMA 

OSNOVA SPRATA


046/047 


presek






Kuće za drveće - Vo Trong Nghia Architects



Vo Trong Nghia Architects 

Lokacija: Tan Binh District, Ho Ši Min, Vijetnam 

Odgovorni projektant: Vo Trong Nghia, Masaaki Iwamoto, Kosuke Nishijima 



Fotografije: Hiroyuki Oki 

Investitor: Wind and Water House JSC 

Cena: 156,000 USD 

Kao posledica brze urbanizacije, gradovi u Vijetnamu odvojili su se od 

svojih urbanih korena. U gradu Ho Ši Minu, na primer, samo 0,25% 

površine celog grada pokriveno je zelenilom. Zagušenje prouzrokovano 

motorima svakog dana stvara gužve i zagađenje vazduha. Kao rezultat, 

nove generacije u urbanim sredinama izgubile su vezu sa prirodom. Kuće 

za drveće, tipske kuće sa malim budžetom od 156000 dolara, pokušaj su 

da se ovo stanje promeni. Cilj projekta je da zelene površine vrati gradu, 

smeštajući veliko tropsko drveće na krovove stambenih objekata. Pet betonskih 

kutija projektovano je da budu bukvalno saksije za sadnju drveća 

na krovovima. Sa malim slojem zemlje, ove ‘saksije’ funkcionišu i kao 

bazeni za kišnicu , pa se sa velikim brojem ovakvih objekata smanjuje i 

mogućnost pojave oblinih poplava u gradu. 

Urbani kontekst 

Kuća se nalazi u distriktu Tan Binh, jednom od najgušće naseljenih 

stambenih kvartova U Ho ši Minu, gde veliki broj malih kuća čini gusto 

izgrađeno tkivo. Lokacija je zapravo preostala neizgrađena površina u 

predgrađu, i prilazi joj se malom pešačkom ulicom. Prilagodivši se urbanom 

tkivu, ova kuća je projektovana kao skup manjih fragmenatakubusa. 

Okružena sa svih strana tipičnim vijetnamskim kućama u nizu, 

Kuća za drveće deluje kao prava oaza. 

Planiranje 

Smešteni u okviru parcele nepravilnog oblika, pet kubusa su pozicionirani 

tako da formiraju centralno dvorište sa malim baštama između. 

Kubusi su ka centralnom dvorištu otvoreni velikim staklenim vratima i 

prozorima kako bi bio omogućen prolaz dnevne svetlosti i provetravanje, 

dok na bočnim stranama ostaju zatvorene zbog privatnosti i sigurnosti. 

Zajednički prostori kao što su trpezarija i biblioteka nalaze se u prizemlju. 

Na gornjem nivou nalaze se spavaće sobe i kupatila. Ove prostorije 

su međusobno povezane čeličnim strehama nalik mostićima. Dvorište 

i vrtovi, u senci drveća, postali su deo dnevnog boravka u przemlju. 

Neutrališući granicu između unutrašnjosti i spoljašnjosti, kuća nudi 

tropski ambijent koji koegzistira sa prirodom. 

Materijali 

Upotrebljeni su lokalni i prirodni materijali kako bi se smanjili troškovi 

i uticaj na okolinu. Spoljašnji zidovi izvedeni su od betona livenog na 

licu mesta, sa oplatom od bambusa, dok su opeke lokalne proizvodnje 

upotrebljene za oblogu unutrašnjih zidova. Vazdušni prostor između betona 

i opeka štiti unutrašnji prostor od preteranog zagrevanja.


064/065 

www.ego-magazine.com



sizuacija 

osnova sprata 

osnova prizemlja 

presek


The Grand Hotel Tremezzo






082/083 


The Grand Hotel Tremezzo 

http://www.grandhoteltremezzo.com/en/home/ 

Moda: Francesca Cefis 

Frizura i šminka: Claudia Malavasi 

Model: Yana Petrova za IMG 

The Grand Hotel Tremezzo, sa pogledom na jezero Komo, planine i vrtove vile 

Carlotte, kako i samo ime nagoveštava, predstavlja čudni dekadentni arhitektonski 

‘biser’.Objekat u stilu art-nouveaua otvorili su 1910.godine Enea Gandola i njegova 

supruga Maria Orsolini, da bi ga tridesetih godina preuzela porodica Sanpietro. 

Greta Garbo je tu snimila svoj film Grand Hotel (soba broj 113 je nazvana Greta 

Garbo, u njenu čast). Hotel je ponovo, tokom sedamdesetih, promenio vlasnika, a 

prošle godine je Valentina De Santis postala direktor, predstavljajući treću generaciju 

porodice De Santis na čelu hotela. Nova direktorka je odlučila da Hotel uvede 

u dvadeset prvi vek ne oduzimajući mu ništa od njegovog originalnog šarma. Naprotiv, 

hotel je postalo omiljeno mesto: nema iPadova već su tu novine u drvenim 

držačima, kao i stolica na ljuljanje u pastelnim tonovima. Lokalna arhitektonska 

firma Venelli Kramer odigrala je ključnu ulogu u procesu renoviranja i ponovnog 

aktiviranja hotela izgradnjom novih spa sadržaja. Arhitekti su projektovanje počeli 

pretvaranjem uzanog pasaža ispod glavnog ulaza hotela u Espa spa centar. On sadrži 

bazen dužine 15 metara i prostor za sunčanje sa pogledom na jezero. Projektanti su 

takođe intervenisali i u nivou temelja, povezavši ovaj neugledni uzani prostor sa eksternim 

đakuzijem i salonom. Prostorija za tretmane i garderobe smeštene su ispod 

objekta, ponovo iskorišćavajući prethodno neiskorišćeni prostor, ali i dodajući crni 

venecijanski mermer, persijski oniks, drvenu oblogu izvedenu u vertikalnom slogu, 

sve ‘made in Italy’, kako bi stvorili luksuznu ‘pećinu’ jednostavnih linija. Arhitekti 

su zatim unapredili nekadašnji fitnes centar, smešten u zasebnoj vili, kako bi stvorili 

novi T Spa centar koji sadrži i đakuzi, saunu i tursko kupatilo. Nedavno je otvoren 

i najstariji deo objekta, vila Emilia, smeštena odmah do spa centra. U njoj se nalaze 

sobe za masažu, hamam, soba za relaksaciju i gostinski apartman. Hamam, izrađen 

od Lasa mermera, ima izdignutu platformu za masažu, sobu sa parom, kadom i 

tuševima. Beauty zona sadrži tri kabine za tretmane koje su obložene drvetom, dok 

je pod pulta za manikir izrađen poput venecijanskih mozaik podova. Stolovi za 

manikir izrađeni su od sive hrastovine, a prostor je opremljen mermernim stolom 

kompanije Flexform, foteljama Minotti i lusterom Penta. U susednoj sobi sobi za 

relaksaciju, originalne fresko slike na tavanici i kamin su restaurirani. U vili se nalazi 

i apartman Emilia, za one koji ne žele da odsedaju daleko od spa centra. Apartman 

nudi privatni pristup spa sadržajima i ima veliki đakuzi, dva tuša i sopstvenu sobu 

sa parom, svi u Lasa mermeru. Spavaća soba površine 20m2 sadrži krevet sa uzglavljem 

tapaciranim somotom, za slučaj da vam se prispava nakon svih tih tretmana.









Casa Fayette, Guadalahara, Mexico


Casa Fayette, Guadalahara, 

Mexico 

http://www.casafayette.com/ 

http://www.dimorestudio.eu/ 

Smeštena u umetničkom distriktu u Guadalahari, kuća Casa 

Fayette je najnovije zdanje meksičke ugostiteljske grupe Grupo 

Habita koja gradi boutique hotele. Pod vođstvom milanskog 

arhitektonskog studija Dimorestudio, ovaj objekat spojio je 

modernizam pedesetih godina i zanate regije Jalisco u kojoj se 

nalazi Guadalahara, drugi po veličini grad u Meksiku i rodni 

grad čuvenog arhitekte Luisa Barragana. 

37 soba, bazen i spa centar smešteni su u događenoj kuli-bloku. 

Gotovo manastirski mir oseća se u sobama u kojima bledo zelena, 

multifunkcionalna uzglavlja, služe i kao pregradni zidovi 

i kao garderobni ormari. Slobodnostojeće kade zauzimaju 

centralno mesto u kupatilima koja su obložena čuvenim mermerom 

iz Karare. Vrata su izrađena u stilu Pita Mondriana, iz 

segmenata različitih boja. 

U ovoj kolonijalnoj kući kao da se oseća prisustvo Karmen Mirande 

i Hemingveja, naročito u baru, gde je upotrebljena Barraganova 

paleta boja koja efektno naglašava printove sa tropskim 

motivima.





Kontrast- Oslo, Norveška



Mikael Svenson 

KONTRAST 

Kontrast je moderni skandinavski restoran sa fokusom na upotrebi lokalnih sastojaka i namirnica. Naši 

glavni ciljevi su da ponudimo organske i etički uzgajane i dobijene sastojke svetskog kvaliteta, a iz 

Norveške, i da predstavimo farmere koji ih proizvode. Odlučili smo da koristimo životinje koje su živele 

slobodno i divlje svoje živote. Srećne životinje su dobre životinje. 

O MIKAELU 

Rođen sam i odrastao u Skaneu, u selu, među farmerima i prostranim pejzažima. 

Kontrast je san koji sanjam petnaest godina. Tada sam odlučio da postanem šef. 

Moja karijera šefa počela je u školi u Kristianstadu, i odatle kroz različite poslove i prakse oko Skanea. 

Tamo sam otkrio svoju ljubav prema kvalitetnim proizvodima koji potiču iz lokalnog područja. 

‘’Krajnji rezultat nije ništa bolji od kvaliteta proizvoda sa kojima počinjete.’’ 

Moja karijera se nastavila u Oslu u restoranu Le Canard pre jedanaest godina. Nakon toga, radio sam 

u Evropi u nekoliko restorana. Među njima su bili i čuveni španski restorani Quique Dacosta i Martin 

Berastegui, pre nego što sam se vratio u Oslo. 

Nazad u Oslu, učestvovao sam u lansiranju restorana Madu i Tjuvholmen Sjømagasin, gde sam radio 

kao asistent šefa. 

Sada je došao red da ostvarim svoj san. 

5 minuta sa… Šefom Mikaelom Svensonom 

Imali smo zadovoljstvo da razgovaramo pet minuta sa glavnim šefom i vlasnikom jednog od restorana 

koji neguje lokalnu proizvodnju i sastojke kako bi pripremio moderna jela inspirisana i prirodom i 

istorijom. 

Gde i kada ste rođeni? 

Rođen sam 1982.godine u jugoistočnom delu Švedske – Skaneu, malom selu pod nazivom Brosarp. 

Kada ste postali svesni da želite da postanete šef? 

Nisam znao dok nisam pošao u školu za kuvare kada sam imao šesnaest godina. 

Ko Vas je učio da kuvate? 

Svi kuvari I šefovi sa kojima sam radio u Norveškoj, Švedskoj, Španiji, kao i tokom dve turneje po Danskoj 

i Engleskoj. 

Koji je najveći uspeh Vaše dosadašnje karijere? 

Otvaranje Kontrasta! Ovih dana slavimo dve godine od otvaranja! 

Recite nam nešto o svom restoranu u jednoj rečenici. 

Trudimo se da pripremamo savremenu, zanimljivu hranu sa našim kontrastom – koristeći što je moguće 

više organskih i lokalnih proizvoda. 

Omiljeno jelo koje volite da pripremate/jedete? 

Sezonska hrana kuvana srcem. 

Omiljena destinacija vezana za hranu? 

Pošto nikada nisam bio u Njujorku, a želim da odem, mogu reći - Njujork 

Kao šef, kojoj osobi se najviše divite? 

Mnogim ljudima. Da, svima sa kojima sam radio. Ali ne možete biti šef u Skandinaviji u mojim godinama 

bez uticaja Renea Redzepija iz restorana Noma. Ako to poreknete, lažov ste. I naravno, pomenuo 

bih restoran Quique Dacosta u Španiji. 

Bez koje namirnice ne biste mogli da živite? 

Bez putera. 

Omiljeno pivo ili vino? 

Ne mogu reći da imam omiljeno. Volim da isprobavam nove stvari. Trenutno ipak više volim vino. 

Šta prvo uradite kad ustanete ujutru? 

Čitam mejlove. 

Šta radite kada ne kuvate? 

Mislim o hrani. 

Da niste šef, šta biste radili? 

Igrao hokej na ledu, pretpostavljam! 

IZVOR https://www.neeach.com/5-minutes-with-chef-mikael-svensson/316/ 

http://www.andtradition.com/, http://www.idc.rs/





Irena Kilibarda, apartman u Parizu


35 155.5 100 155 

233 

15 

98 

90 109.5 

90 

1178 

543 5 

575. 

55 

500.5


Irena kilibarda 

Mnoge arhitekte sanjaju na naprave bar jedan projekat u gradu svetlosti; kakvo je tvoje iskustvo 

nakon ovog enterijera apartmana? 

To je sad “ono” pitanje “da li bi voleo da si najpoznatiji arhitekta na svetu”? 

Ne. To je pitanje: kako je teklo izvođenje enterijera koje podrazumeva detalj, majstore, kontrolu 

celokupnog procesa van Beograda? 

Uvek je zanimljivo raditi na drugi lokacijama, sve je drugačije: godinama radite u Beogradu, znate 

gde šta postoji, navikli ste i sve je pristupačnije; ovde mora da se napravi plan i malo bolja organizacija 

- pogotovu što Francuzi NISU organizovani, ništa ne isporuče na vreme, malo je komplikovano 

za rad. Ako organizujete ekipu iz Beograda, pa da se tamo sve sklopi, onda samo treba posvetiti 

“danonoćno i više pažnje” tome (smeh)... ali je dobro iskustvo - drugačije je nego raditi u Nemačkoj, 

ili u Africi, ili u Engleskoj - sve to ima svojih poteškoća, nigde nije lako. Mislim da je najlakše na 

našem terenu! 

Da li bi ponovo radila na isti način, kada bi ponovo radila u Parizu? 

Bih! Ima nekih najava, biće! Videćemo... ali - da, uvek bih radila sa istim ljudima u istoj organizaciji, 

jer mislim da naši ljudi odavde mogu dosta kvalitetnije da urade izvođenje, nego tamo, sa ljudima 

koji su lokalci. Takođe, po pitanju cene: razlika je deset puta (u korist investitora)! 

Šta nam možeš reći o izabranim bojama u stanu? 

Boje u stanu i sam stil - nešto što je ravno, nema ručki, vizuelno dosta jednostavno... tražio je sam 

klijent. Možda bih ja stan u Parizu, sa tim visokim plafonima, pariskim prozorima, možda bih ja to 

malo drugačije, možda bih više na neki “pariski” fazon enterijera (vezano za gips) uradila, sa nekim 

naravno modernim komadima nameštaja... Ali - klijent je tražio da sve više liči na italijanski nego na 

francuski enterijer. Tako da su tu takve i boje - on je hteo da bude belo, kombinacija bele-crne-sive. 

Detalj-boju nije znao koju bi ubacijo, to sam ja predložila - boju koja će malo da “otvori” enterijer - 

žuta. To je i boja metalne konstrukcije stola... 

“TableT” je pronašao svoje mesto u dnevnom boravku... 

Da! Pošto je čovek od početka zaljubljen u sto - od 2013. kada ga je prvi put video, te je uspeo da 

dobije jedan mali sto (smeh), koji se dosta dobro uklopio u ceo taj enterijer, pogotovu za komade 

nameštaja od poznatijih dizajnera. 

Kako ste se odlučili za niske crne radijatore? To nekako pripada više “industrijskom dizajnu”? 

To je bila moja inicijativa. Klijent uopšte nije znao za to. Zbog samih prozora koji se otvaraju, radijatori 

su prvobitno bili okačeni na levi i desni zid. Na desnom zidu je bila okačena polica u niši i ispod 

nje jedan najjednostavniji, ravan radijator. Ja sam zatvorila taj deo, napravila plakar, tu sad može 

dosta stvari da stane (kao ostava) jer je jako malo mesta za plakare. Nije da je to bilo jedino rešenje 

- ali ovo je meni neki jako dobar detalj u enterijeru. Crna mi je “boja detalja u enterijeru” - postoji na 

ugradnom osvetljenju, potom pult - koji je glavni i centralni u dnevnom prostoru, slavina u kuhinji... 

tako da crni detalji dodaju neki luksuz. A “industrijsko” uvek volim da ubacim. 

Da li su dekorativni elementi kupljeni u Parizu ili dolaze iz nekog drugog mesta? 

Sve je kupljeno u Parizu! Sve je nađeno na licu mesta. E sad, rasveta je poručena iz Belgije. Ali parket 

je poručen u Parizu, dekorativni jastučići (Hey, Habitat), posteljina, prekrivači, zavese (Habitat, 

lanene),... svi detalji, kao i ona trodimenzionalna “slika” na zidu, sve je iz Pariza. 

Šta očekuješ od naredne godine (2016.)? 

Ona već počinje - započinjem je Sajmom u Kelnu. A što se tiče enterijera - videćemo. Imam neke 

planove, ali - neću da otkrivam (smeh)!




ENTERIJER 

Maturity Fun 

tAMINN Design 

’Vreme nas čini starijima i zrelijima, ali dušu moramo zadržati razigranom 

i mladalačkom bez obzira na to koliko smo stari,’’ tvrde 

projektanti studija tAMINN Design. Maturity Fun je projekat rekonstrukcije 

stana od 165m2, a inspiracija je stigla iz svakodnevnog 

života. Različite ideje razvijane su nekonvencionalno, a poruke 

koje dobijamo od čula čine suštinski faktor dizajna - odražavaju 

se u liniji, materijalu, svetlu i boji koji su ključni za razmenu ideja 

između prostora i funkcije, stvorivši jedinstveno delo čak i jednostavnim 

’posmatranjem’. Zabava meša različite elemente materijala, 

nameštaja i prostora kako bi se dobio atraktivni dom u kome 

ćete voleti da živite. 

Dizajn enterijera: tAMINN Design 

Foto: MW Photo INC. 

Lokacija: Zhubei City, Hsinchu County - Taiwan 


Investitor: MIKE&ISA



tAMINN Design 

‘‘’Odlučili smo da prostor definišemo različitim materijalima. Drveni podovi i tepisi 

nalaze se u dnevnoj sobi, crne metalne pločice u ulazu a betonski pod u kuhinji i 

trpezariji. Ostavili smo open space plan, ali smo ga pregradili različitim teksturama. 

To pomaže i da manje prostorije kao što su ulaz ili hodnik deluju veće,’’ objašnjavaju 

arhitekti. ‘’Različiti materijali poslužili su nam da pregradimo prostor, a da on istovremeno 

ostane jedinstven, na primer: pod je identičan od kuhinjskog ‘ostrva’ do 

trpezarijskog stola, ili od radnog stola u dnevnoj sobi do trpezarije. Najzanimljiviji 

deo jeste mešavina materijala – složena je, a ipak harmonična. 

Sa poverenjem od strane naših klijenata, u mogućnosti smo da slobodno razmišljamo 

o materijalima i čistim konceptima koje koristimo u dizajnu.’’ 

Nameštaj 

Trpezarija 

Stolica HAL Tube / Vitra 

Stolica Magis Trattoria /(Green) Magis 

Stolica JANINGE / (žuta) IKEA 

Sotlica FRODE / (Turkey Blue) IKEA 

Nemačke studentske stolice iz pedesetih godina prošlog veka 

Sto 

Stolica Herman Miller SAYL 

Sat Metro lighted train station / RH (RESTORATION HARDWARE) 

Lampa GRAS N°302 / DCW



140/141 





148/149 


REBEL Gym - Studio C102


Studio C102 

Arhitekti: Studio C102 

Lokacija: Broadgate Cir, London EC2M 2QS, UK 

Odgovorni projektant: Kyriakos Katsaros 



Foto: Gareth Gardner 

Studio C102 je nedavno realizovao projekat luksuzne teretane površine 800m2, smeštene 

u obnovljenom londonskom kvartu Broadgate Circle. Kao deo obnove ovog dela grada, 

Studio C102 je nekadašnju podstanicu i skladište transformisao u savremeni prostor u industrijskom 

stilu koji spaja luksuz i šik glamur. Kako je teretana smeštena u podrumskoj 

etaži ispod kružnog trga, Studio C102 je bio inspirisan samom podzemnom lokacijom kako 

bi kreirao teretanu još mračnije atmosfere nego prethodna u ulici St. Mary’s Axe, otvorena 

početkom godine. Kyriakos Katsaros, osnivač Studija C102 je rekao ‘’Koncept je bio da 

svaka teretana Rebel izgleda drugačije od drugih, zadržavajući pri tom obećanje brenda da 

će se svaki trening doživeti kao večernji izlazak. Maštovito odgovarajući na specifičnosti 

lokacije, stvorili smo poseban duh mesta. Istovremeno smo zadržali identičan dizajnerski 

jezik i paletu materijala koja inspiraciju crpi iz savremene umetnosti i vrhunskog retail 

dizajna, pre nego iz fitnes sektora. Finalni dizajn je industrijski a ipak luksuzni, a korisnika 

stavlja u centar pozornice.’’ Ulaz u teretanu nalazi se na nivou ulice, i prva stvar koju posetioci 

vide jeste znak koji se proteže duž čitavog unutrašnjeg zida. Korisnici teretane se zatim 

susreću sa mrežastim panelima i zidovima pokrivenim tamno zelenim zavesama. Neonski 

logo teretane 1Rebel smešten je iza zavesa i u ulazu stvara jedinstveni klupski sjaj. Recepcija 

i prodajni prostor osvetljen je industrijskim svetlom koje stvara prilično mračnu atmosferu. 

Ključni element dizajna je po meri izrađena pregrada izvedena od delova skele, koja deli 

različite zone. Hrapava površina poda stvorena je neravnomernim izlivanjem betona, i 

prati etos studija da ‘koristi obične materijale na novi način’. Kao kontrast, prijemni pult je 

obložen belim ručno izrađenim pločicama koje stvaraju zaobljene uglove ivica pulta. Mali 

pop-up bar sa kontrastnim crnim pločicama smešten je u središtu recepcije i tu se korisnicima 

služe osvežavajuća pića. Kako bi se kao tema razvijao industrijski stil, dve prostorije 

teretane dizajnirane su kao crne kutije, u potpunosti pokrivene crnim panelima – 

akustičkim izolatorima, dok su podovi obloženi recikliranom crnom gumom. U studiju 

‘Rumble’ projektanti su naglasili kružni prostor koji se nalazi tačno ispod trga Broadgate 

montažom bokserskih vreća i scenskim osvetljenjem. Studio ‘Reshape’ vijuga oko kruga i 

ima ogledala sa čeličnim ramovima, klupama sa tegovima, eliminišući potrebu za pauzom 

tokom vežbanja. Prostorije ‘Rumble’ I ‘Reshape’ korisnicima nude treninge u jednistvenom 

industrijskom ambijentu. Prostrane garderobe odražavaju isti industrijski stil upotrebom 

ručno izrađenih pločica, ogledala u holivudskom stilu, SMEG frižiderima. Ženska garderoba 

je nešto nežnija, sa tapetima i frontovima ormarića izrađenim od bakra. Novost u ovoj 

teretani su i tuš kabine izrađene od mesinganih ramova. Bakarne cevi služe kao sušači.








166/167 


F O T O G R A F I J A 


Zašto su ženama potrebne “balls” (žargon: “muda”, “jaja”, testisi) i muške gaće, kada 

su one superiorni pol? 

Nisu im potrebne - one ih imaju! Primorane su da ih imaju. Primorane su da ih nose i 

da ih pronađu negde - u mišićima, u mozgu, kako god - sve zavisi da li je to psihički ili 

fizički, one ih imaju! Takva je današnja moda postala: muškarci idu “linijom manjeg otpora”, 

jednostavno - ne bore se više za žene, nego - “sve može!” i tu su nekako sa strane. 

E sad, generalno, ko je tu kriv? Da li su muškarci ili žene - krivi smo svi! 

Dok sam radila na projektu, žene sa kojima sam radila, pomogle su mi kroz razgovore, 

kroz sugestije... u jednom trenutku, jedna je rekla: “pa da, nama uskoro neće ni trebati 

muškarci, jer možemo i da rodimo dete bez njih!”. Ali, nije poenta u tome, poenta je da 

se stare vrednosti vrate. Da se neke stvari postave na svoja mesta. OK je biti jaka žena 

i uspešna, ali - treba podrška. Jednostavno - muškarci kada vide jaku ženu, oni imaju 

problem: “aha, dooobro...” i onda okreću leđa i odlaze!? Ja mislim da su jakim ženama 

potrebni muškarci. Potrebna im je podrška. Možemo sve same, ali je muško potrebno. 

Foto: Fabrika fotografija 

tekst: Ljubomir Janković



Koju poruku šaljete ovom izložbom? 

Da se nadovežem na prethodno - muškarci kukaju kako su žene 

ovakve i onakve, ali generalno, poruka je da se ne ide “linijom 

manjeg otpora”, da učinimo sve - i jedna i druga strana, da budemo 

zadovoljni, jer život bi trebalo proživeti što lepše i kvalitetnije! 

Da li je (sa ženskog stanovišta) imperativ biti jednak sa 

muškarcima? 

Ja ne volim da sam jednaka sa muškarcima. Ja jesam jaka žena. Iza 

sebe imam dosta toga - dosta sam postigla, a nikad mi njije bio 

cilj da se takmičim sa muškarcem. Ja jednostavno imam svoj stav 

i znam šta tražim. Ne znam šta tražim materijalno - materijalno 

dođe i ode, već tražim podršku, tražim razgovor, samo da je tu... 

Da li žene gube ili dobijaju emancipacijom? 

Gube. Mislim da gube. Kada krenemo da pričamo o jednakosti 

polova, sve gledamo mnogo “sirovo” - gledamo: “nije žena za 

kuhinju...”. Da. Nije SAMO za kuhinju. OK je jednakost, ali neke 

stvari treba da se znaju. 

Da li bi svet bio bolje mesto za život, da žene vladaju planetom? 

(smeh)... mislim da ne. Neka ga - neka muškarac bude glava, a 

žena da bude vrat, “podrška”. 

Šta mislite o istopolnim brakovima? 

Mislim da svako treba da radi na tome da bude srećan. Svako treba 

da izleči svoje frustracije i komplekse - bolje da bude dobar 

istopolni brak nego loš brak različitih polova. 

Nemate problem sa tim? 

Ne. Mrzim isticanje i naglašavanje toga. Ne volim iznošenje 

emocija u javnosti (“ljubakanje i vatanje” heteroseksualaca), to 

mi više smeta nego veza istopolnog para. Takve stvari treba ostaviti 

“za kod kuće”. Smeta mi što se neke stvari forsiraju, sve što se 

naglašava mi smeta! 

Da li žene mogu bez muškaraca? 

Da. Mogu. Dokazano je da mogu, ali ne znam zašto bi ?


172/173 



Da li žene mogu da budu ispunjene bez muškaraca? 

Znate kako: mogu i muškarci da budu ispunjeni bez žena i žene 

mogu biti ispunjene bez muškaraca - postoje aseksualne osobe. Ja 

ne mogu. Mislim da ne bi trebalo (govorim u svoje ime), ali - sve 

je individualno. 

Kako bi opisali vaš lični koncept, vaš ego? Šta je to po čemu bi 

neko mogao da vas prepozna?Vaše ključne osobine, način rada, 

kako komunicirate... 

Ako kažem da sam zatvorena osoba - niko neće verovati, svi me 

znaju kao otvorenu i nasmejanu osobu. Ne treba druge ljude 

opterećivati svojim problemima. Postoji, pre svega, porodica, 

dvoje-troje ljudi, tamo se rešavaju problemi. A ostatak vremena 

koji imamo - trošićemo na lepe stvari - na druženje, na posao, na 

putovanja... 

Ja nisam “najveselija osoba na svetu” kao što ljudi misle. Rečenica 

koja me uvek zasmeje je: “da mi je tvoj mozak da se odmorim”... Ja 

sebe smatram jako mračnom osobom. Jednostavno - ja taj mrak 

ne puštam, ne mračim druge ljude, gledam da prenesem vedrinu. 

Ja sam teška osoba, jako komplikovana, detaljna, u neku ruku sam 

perfekcionista. To mnogo otežava stvar. Ali koga god da pitate, 

reći će da sam ja opuštena, da je kod mene sve lako, da sve ide 

“tra-la-la” i “leptirići i cvetići”. Uopšte nije tako, ali ja jednostavno 

ne dozvoljavam, ne želim da opterećujem ljude time - mozak ostaje 

samo za mene (smeh). 

Šta oćekujete od sledeće godine (2016.)? 

Mnogo. (smeh). Za mojih 34 godine, ova 2015. je bila najbolja godina. 

Jako duga. Skoro sam naletela na fotografije za film “Ničije 

dete” koje sam radila (za bilborde), a u glavi mi je bilo da je to bilo 

pre dve godine, iako je bilo u martu ove (pogledala sam datume). 

Mnogo sam stvari uradila, mnoge sam želje ispunila - išla sam na 

jedrenje dva puta, radila sam te bilborde, bila je izložba, Fabrika 

fotografa je mnogo napredovala (imala sam duplo više ljudi nego 

u prethodnoj godini),... Bilo je tu i loših stvari, ali mnogo manje. 

U stvari - te loše stvari su bile mnogo dobre lekcije. Tako da - 

očekujem mnogo bolju godinu jer su apetiti porasli, planovi su 

porasli, sebi sam postavila baš visoke ciljeve!




180/181 


D I Z A J N 

Pray Eyewear 

Brend Pray Eyewear iz Zrenjanina privukao je pažnju svojim originalnim 

pristupom dizjaniranju jednog svakodnevnog proizvoda 

kao što su naočari. Izrađuju se od drveta, a osvojile su kupce i 

iz zemlje i iz inostranstva, ali i društvene mreže! Zanimljivog 

dizajna, istovremeno i moderne i retro, uklapaju se u svačiji 

ne samo modni, već i lifestyle. Ipak, ovo je verovatno i tipična 

domaća priča o mladim ljudima koji su u tranziciji (koja je u ovoj 

zemlji opravdanje za sve što nije dobro), pronašli svoje mesto 

ostvarujući jednu kreativnu ideju. O tome i o njihovom proizvodu 

razgovarali smo sa Istokom Radovanovim i Ilijom Demenesku. 

fotografije: Pray Eyewear 

tekst: Jelena Blagojević


184/185 


Pray Eyewear 

Pray su osnovali arhitekta i pravnik. Da li je to klasična priča o preduzetništvu u nedostatku 

posla u struci ili kreativni poriv koji je već postojao i čekao da se realizuje? Ili oba? 

Više će biti da je taj kreativni poriv u pitanju. Po završetku studiranja počeli smo da radimo na 

projektu ‘’pray’’ ali bez neke velike ambicije, više smo želeli da napravimo sunčane naocare od 

drveta za nas, da ih mi nosimo i naši prijatelji. Postavili smo nekoliko fotografija na Instagram 

i Facebook, istog momenta su i krenule prve porudžbine i tako se naš hobi pretvorio u posao. 

Volimo da se našalimo na sopstveni račun kako smo studirali pravni i arhitektonski fakultet da 

bi smo na kraju bili stolari ? 

Otisnuti se u preduzetništvo u ovoj zemlji nije jednostavno. Kakav je bio Vaš put od ideje do 

prvih prodatih proizvoda? 

Put od ideje do finalnog proizvoda je trajao oko 3 godine. Problem je kada želite da napravite 

nešto a niste iz te branše, jedina pomoć je Google i nekoliko tekstova o tome kako se taj modelarski 

posao obavlja. Puno isprobavanja i bacanja materijala je obeležilo prve dve godine. Problemi 

od nabavke materijala do stakala bili su svakodnevni. Ako nemate registoravanu firmu ne možete 

skoro ništa kupiti, barem u našem slučaju, tako da je otvaranje firme bio prvi korak. Bilo je dosta 

razmišljanja šta ćemo ako ne uspemo da napravimo naočare, kako ćemo zatvoriti firmu, plaćati 

doprinose itd. Ali na kraju se ispostavilo kao dobra odluka koja nam sada dosta olakšava posao. 

Koji biste savet dali mladima, ali i starijima kako bi ih ohrabrili da pokrenu svoj biznis ili 

proizvodnju? I koji udeo važnosti nose ideja, novac, … (navedite još nešto)? 

Mislim da je ideja presudna. Novac je naravno potreban ali neke male proizvodnje ili manji biznis 

zahteva i malo ulaganja. Bitno je biti istrajan i uporan, ići napred i raditi na sebi. Takođe jako 

važno je imati prijatelje, poznanike i ljude koji vam pogu pomoći. Pre pokretanja bilo kakvog 

biznisa predlažem detaljan ‘’SEARCH” na Google-u jer je internet odlicno mesto gde mozete 

ponaći razne tekstove, ideje i komentare o svemu što vas zanima. 

Da li zajednički radite na dizajnerskim rešenjima ili svako ima svoj ‘deo’ u kreativnom procesu? 

Ilija više radi na diznajnerskim rešenjima a ja sam operativac, tako smo krenuli od pocetka i 

ispostavilo se da je dobra raspodela posla. Modeli naočara Pray eyewear nose imena biblijskih 

anđela – Ariel, Cassiel, Wormwood i Dumah. 

Kako ste došli na ideju da im date baš ta imena? 

Nazivi modela su bili neki logičan sled na naziv naseg Brenda Pray. Trudimo se da imena anđela 

vežemo za modele koji radimo i da svaki model predstavlja karakterno tog anđela, da li po obliku 

ili vrsti materjala koji najbolje ide uz njega. 

Naočari se proizvode od nekoliko vrsta drveta – burmanskog tika, američkog oraha, wenge 

i zebrawood. Da li planirate neke nove modele, oblike, materijale u narednim kolekcijama? 

U 2016. godinu ulazimo sa novim modelima, novim vrstama drveta a i sa nekim novim materijalima, 

tako da smo spremili dosta interesantnih stvari kako bi naši kupci imali što veći izbor da 

sebi pronađu odgovarajuci par naočara. Pored naočara pokrećemo i proizvodnju nekih novih 

modnih stvari sa ciljem da za nekoliko godina Pray postane brand koji će parirati svetkim brendovima 

i po mom mišljenju brend koji trenutno fali u Srbiji i okolini. 

Vaše proizvode kupuju i nose i domaći i kupci u inostranstvu. Možete li opisati prosečnog 

‘nosioca’ Pray naočara? (gde živi, čime se bavi, …) 

Kada je prodaja krenula mislili smo da će naše naočare nositi tinejdžeri i ljudi naših godina 

ali ispostavilo sa da nije tako. Nose ih advokati, modni urednici, doktori, muzičari, bankari a i 

mladi urbani ljudi koji prepoznaju unikatne stvari, ručno rađene, i koji žele da imaju nešto što 

ne možete videti baš na svačijem licu. Većina naših kupaca su iz Srbije ali u poslednjih nekoliko 

meseci prodaja se proširila na Makedoniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Sloveniju, Austriju i Norvesku 

tako da ljudi i u tim zemljama polako počinju da nose Pray ?



190/191 


I C O N 

Lina Bo Bardi 

Lina Bo Bardi (4.12.1914-20.3.1992) bila je jedan od najvažnijih i najekspresivnijih brazilskih 

arhitekata dvadesetog veka. Rođena je u Italiji kao Lina Achillina Bo. 

Studirala je arhitekturu na Univerzitetu u Rimu, a nakon diplomiranja se preselila 

u Milano. U Milanu je sarađivala sa čuvenim arhitektom Gio Pontijem, a 

kasnije je čak postala i urednik magazina Quaderni di Domus. 

Nakon što joj je kancelarija uništena tokom Drugog svetskog rata, sa Brunom 

Zevijem je osnovala magazin A Cultura della Vita. Kao članica italijanske 

Komunističke partije, srela je kritičara umetnosti Pietra Mariu Bardija, sa kojim 

se preselila u Rio de Žaneiro, koji je još tada bio grad pun bogate vegetacije 

i modernističke arhitekture. Bo Bardi je počela da prihvata ove nove uticaje, i 

taj proces je kulminirao kada su se ona i Bardi preselili u Sao Paolo. Počela je da 

proučava brazilsku kulturu kroz antropološku perspektivu i bila je posebno 

zainteresovana za spajanje umetnosti i narodne tradicije. 

1950. godine osnovala je magazin Habitat, a 1951.godine projektovala je svoju 

kuću, The Glass House, u Morumbi u Sao Paolu. Ova kuća se smatra jednim od paradigmatskih 

dela racionalističke umetnosti u Brazilu. Nekoliko godina kasnije, 

1957.godine, počela je projekat za novi Muzej umetnosti u Sao Paolu. Ovaj objekat 

zapravo ‘lebdi’ nad kvadratnim trgom dugačkim 70 metara. Preselivši se u Salvador 

kako bi vodila projekat za Muzej moderne umetnosti Bahia, Lina Bo Bardi je 

nastavila da stvara značajne projekte – uključujući restauraciju objekata kao 

što su Solar do Unhão iz 1940.godine, kuća Chame-Chame iz 1964., i Teatro Oficina 

1984.godine. 

Ipak, nije se bavila samo arhitekturom – bavila se i dizajniranjem scenografija, 

umetnošću, dizajnom nameštaja i grafičkim dizajnom. Bo Bardi je preminula 1992. 

godine, a mnogi projekti ostali su nezavršeni. 

‘’Arhitekturu stvara, ‘iznova izmišlja’, svaki čovek koji joj se približi, koji se kreće 

njenim prostorima, koji se penje stepeništem, odmori naslonjen na balustradu, 

podigne svoju glavu da bi pogledao, otvorio, zatvorio vrata, koji sedi ili se 

podiže i pravi kontakt sa njom, istovremeno stvarajući ‘forme’ u prostoru. Ovaj 

intimni, živi kontakt, koji je čovek imao na početku, danas je zaboravljen. Rutina 

i javni prostori naterali su čoveka da zaboravi prirodnu lepotu ‘kretanja 

kroz prostor’, svog svesnog kretanja, tih malih pokreta…’’ 

- Lina Bo Bardi 

fotografije: Fondacija Lina Bo Bardi 

tekst: Ego



196/197 



200/201 




206/207 


208/209 

Nedavno je kompanija Arper ponovo prikazala stolicu BOWL CHAIR, dizajn Line Bo Bardi iz 1951. godine 

http://bardisbowlchair.arper.com/, u Beogradu http://www.idc.rs/products/arper/

Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs

EGO

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?