PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA
Zbornik2015-I Zbornik2015-I
privredi koja je zahvaena katastrofom, u emu se ogledaju makroekonomski efekti. Ekološki efekti se ogledaju u štetnim posledicama na zemljištu, šumama i ekološkim sistemima. Vanredne situacije izazvane klimatskim promenama, tehniko-tehnološkim katastrofama i drugim nesreama, sve su uestalije, raznovrsnije i sa sve veim posledicama po ljude, materijalna dobra i životnu sredinu. Vanredne situacije ne priznaju administrativne, državne, nacionalne, etnike, verske, rasne i druge granice. Bez obzira na to da li su nastale delovanjem prirode ili oveka, vanredne situacije iz godine u godinu uzimaju danak u ljudskim životima, na razliite naine uništavaju i degradiraju životnu sredinu, uzrokuju velike materijalne štete, uveavaju politike i socijalne tenzije, stvaraju brojne bezbednosne probleme i odnose velika finanijska sredstva iz budžeta država 7 . Zbog intenziviranja klimatskih promena koje naješe izazivaju prirodne nepogode, sve više država se udružuje u prevenciji i odbrani od prirodnih nepogoda, a meunarode institucije usmeravaju svoj rad na obuzdavanju moi prirode i eliminisanju negativnih posledica koje prirodne nepogode, tehniko-tehnološke katastrofe i druge nesree mogu naneti savremenim društvima. Sve države razvijaju sistem zaštite i spasavanja kao oblik organizovanja i funkcionisanja društva u sprovoenju mera i aktivnosti zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih dobara i životne sredine od prirodnih nepogoda, tehniko-tehnoloških i drugih nesrea, a koje se preduzimaju radi spreavanja opasnosti, smanjenja broja nesrea i žrtava u njima, otklanjanja i ublažavanja štetnih posledica nastalih u vanrednim situacijama 8 . 2. Uloga Organizacije Ujedinjenih nacija Organizacija Ujedinjenih nacija, preko svoje razvijene mreže organa, specijalizovanih agencija, fondova i programa, bavi se širokim krugom poslova. Posebno se bavi prevencijom i rešavanjem katastrofa, poboljšanjem životne sredine, kvalitetom vode, bezbednošu hrane i obezbeivanjem uslova za život. Ovim poslovima bave se: Fond za decu (UNICEF); Program za razvoj UN (UNDP); Svetski program hrane (WFP); Organizacija hrane i poljoprivrede UN (FAO); Fond populacije UN (UNFPA); Program stanovanja svetske populacije (UN- HABITAT); Komitet meuagencijske saradnje (IASC); Izvršni komitet o humanitarnim odnosima (ECHA), i druga tela. Ova Organizacija pruža pomo državama kada se dogode katstrofe i nesree veih razmera. Takvu pomo pruža preko organa, specijalizovaanih agencija, fondova i programa, kao što su: Organizacija za objedinjavanje i koordinaciju aktera u pružanju humanitarne pomoi u odreenoj, krizom pogoenoj državi; Kancelarija za koordinaciju humanitarnih poslova (UN OCHA – Unated Nation Office Coordination Humanitaran Affairs); Grupa za meunarodnu potragu i spasavanje (INSARAG – International Search and Rescue Advisory Groupe); Centar za koordinaciju terenske pomoi (OSOCC – On Site Operations Coordination Centre); Centralni fond za hitan odgovor (CERF – Entral Emergancy Respose Fund); Konsolidovanje žalbenog postupka (CAP – Consolidate Appeal Process); Sistem procene i koordinacije katastrofa (UNDACUnated Nation Disaster assessment and Coordination); Humanitarna civilno-vojna koordinacija (UN-CMCoord – Unated Nation Civil Military Coordination); Meunarodni program za rano upozoravanje (IEVP - Instrument Videti opširnije: V. Jakovljevi, Znaaj borbe protiv vanrednih situacija, Zbornik radova sa meunarodnog naunog skupa, Vanredne situacije, Vojnoizdavaki savet, Beograd, 2009, str. 13-42. 8 N. Danilovi, M. Gordi, Savremeni sistemi bezbednosti, Slobomir P Univerzitet, Bijeljina, 2007, str. 5256.
Europeen de Voisinage et de Partenariat); Sekretarijat meunarodne strategije za smanjenje katastrofa (UNISDR – United Nations Office for Disaster Risk Reduction – Unated NationOffice for Disaster Risk Reduction); Meunarodna strategija za smanjenje rizika od katastrofa (ISDR – International Stategy for Disaster Riduction); Globalna platforma za smanjenje rizika od katastrofa, okvir za akcije Hjogo, itd. Klimatske promene su jedan od najtežih problema s kojima se suoava oveanstvo, jer su one naješi uzrok katastraofa. Zato su one esta tema u okviru meunarodnih institucija. Poetak rešavanja problema globalnog zagrevanja i klimatskih promena u okviru Ujedinjenih nacija vezan je za 1972. godinu, kada je u Stokholmu održana Prva konferencija o razvoju i zaštiti životne sredine. Potom je 1979. godine u Ženevi održana Svetska konferencija o klimi. Prvi meunarodni nauni skup na ovu temu organizovan je 1988. godine u Torontu u Kanadi, kada su države pozvane na smanjenje emisije gasova staklene bašte do 2005. godine za 20% od nivoa na kome su bile te godine. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je te, 1988. godine, proglasila klimatske promene „zajednikom brigom oveanstva", kada je osnovano i Meuvladino telo za klimatske promene (IPCC). Zadatak ovoga tela bio je izrada izveštaja o stanju stvari povodom klimatskih promena, njenih uzroka i posledica kao i ohrabrivanje država i meunarodne zajednice u dogovaranju mera i poteza povodom smanjenja emisija gasova staklene bašte i ovladavanja klimatskim promenama. Druga konferencija Ujedinjenih nacija o razvoju i zaštiti životne sredine održana je 1992. godine u Rio de Žaneiru, kada je doneta Konvencija o klimatskim promenama (UNFCCC – Unated Nation Framework Convention on Climate Change) 9 . Konvencija je doneta zbog zabrinutosti što je usled ljudskih aktivnosti došlo do znaajnog poveanja koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi, i što ta poveanja pojaavaju prirodni efekat staklene bašte, kao i što e to dovesti do dodatnog zagrevanja zemljine površine i atmosfere, a što nepovoljno utie na prirodne ekosisteme i oveanstvo. Konvencija teži regulisanju negativnih uticaja klimatskim promena. Ona je u poetku bila meunarodno-pravno neobavezujui ugovor, iji je cilj bio da se koncentracija gasova staklene baste stabilizuje na nivo koji e dozvoliti ekosistemima da se prirodno prilagode na klimatske promene, tako da proizvodnja hrane ne bude ugrožena, a da bude omoguen razvoj u održivom pravcu 10 . Konvencija je 2011. godine postala pravno obavezujui meunarodni dokument. Posle njenog potpisivanja i ratifikacije postala je deo unutrašnjeg prava u 194. države u svetu. Države potpisnice preuzele su odreene obaveze, koje moraju da ispune. Konvencija ne daje ogranienja za emisiju gasova staklene bašte. U lanu 4. Konvencije govori se o zajednikim, ali i razliitim odgovornostima država, što u suštini predstavlja preporuku državama da treba da smanje emisiju štetnih gasova u odnosu na koliinu koju su ranije ispuštale u atmosferu onoliko koliko mogu sebi da dozvole u tom trenutku. Konvencija o klimatskim promenama dopunjena je Kjoto protokolom, koji je usvojen 1997. godine japanskom gradu Kjoto. Protokol je stupio na snagu 2005. godine. Nime se namee obaveza smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) izražene u procentima u odnosu na referentu 1990. godinu za 38 industrijski razvijenih zemalja, ukljuujui i 11 zemalja sa ekonomijom u tranziciji Centralne i Istone Evrope. Obaveza smanjenja emisije odnosi se na sledee gasove: ugljendioksid (CO2); metan (CH4); azotsuboksid (N2O); fluorougljovodonike (HFCs); perfluorugljenike (PFCs) i sumporheksafluorid 9 Konvencija o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija, videti: http://unfccc.int/2860.php (pristupljeno 4.3. 2015). 10 lan 2 Konvencije.
- Page 2 and 3: EVROPSKI UNIVERZITET BRKO DISTRIKT
- Page 4 and 5: SADRŽAJ 1. ULOGA MEUNARODNIH INSTI
- Page 6 and 7: Prof. dr Mirko Kuli 1 Doc. dr Nedel
- Page 10 and 11: (SF6). Smanjenje emisije bilo kog o
- Page 12 and 13: Disaster Response Coordination Cent
- Page 14 and 15: nastaju pri prelasku državnih gran
- Page 16 and 17: zdravlje ljudi, opstanak mnogih pri
- Page 18 and 19: Danilovi Neo, Gordi Miodrag, Savrem
- Page 20 and 21: , 26 1986, , . .
- Page 22 and 23: « », «» , . [9]
- Page 24 and 25: , ; , . 2011,
- Page 26 and 27: Prof. DDr Alexios Panagopoulos (Gre
- Page 28 and 29: . . .
- Page 30 and 31: - Monitoring and Information Center
- Page 32 and 33: , , / . .
- Page 34 and 35: . , , .
- Page 36 and 37: 15. Harrington S.E, and Niehaus G.
- Page 38 and 39: a b c d Figure 1. NTUA has got the
- Page 40 and 41: a b Figure 5. Monitoring small vess
- Page 42 and 43: The method is usable in several oth
- Page 44 and 45: consider only weapon used in war, n
- Page 46 and 47: za masovno uništenje ljudi, život
- Page 48 and 49: transporta; kapacitet da budu efika
- Page 50 and 51: Upotreba biološkog oružja u odnos
- Page 52 and 53: za rukovanje. Napredak biotehnologi
- Page 54 and 55: - - - shaban.saliu@d
- Page 56 and 57: , . , , , e
privredi koja je zahvaena katastrofom, u emu se ogledaju makroekonomski efekti. Ekološki<br />
efekti se ogledaju u štetnim posledicama na zemljištu, šumama i ekološkim sistemima.<br />
Vanredne situacije izazvane klimatskim promenama, tehniko-tehnološkim<br />
katastrofama i drugim nesreama, sve su uestalije, raznovrsnije i sa sve veim posledicama<br />
po ljude, materijalna dobra i životnu sredinu. Vanredne situacije ne priznaju administrativne,<br />
državne, nacionalne, etnike, verske, rasne i druge granice. Bez obzira na to da li su nastale<br />
delovanjem prirode ili oveka, vanredne situacije iz godine u godinu uzimaju danak u<br />
ljudskim životima, na razliite naine uništavaju i degradiraju životnu sredinu, uzrokuju<br />
velike materijalne štete, uveavaju politike i socijalne tenzije, stvaraju brojne bezbednosne<br />
probleme i odnose velika finanijska sredstva iz budžeta država 7 .<br />
Zbog intenziviranja klimatskih promena koje naješe izazivaju prirodne nepogode, sve<br />
više država se udružuje u prevenciji i odbrani od prirodnih nepogoda, a meunarode<br />
institucije usmeravaju svoj rad na obuzdavanju moi prirode i eliminisanju negativnih<br />
posledica koje prirodne nepogode, tehniko-tehnološke katastrofe i druge nesree mogu<br />
naneti savremenim društvima.<br />
Sve države razvijaju sistem zaštite i spasavanja kao oblik organizovanja i<br />
funkcionisanja društva u sprovoenju mera i aktivnosti zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih<br />
dobara i životne sredine od prirodnih nepogoda, tehniko-tehnoloških i drugih nesrea, a koje<br />
se preduzimaju radi spreavanja opasnosti, smanjenja broja nesrea i žrtava u njima,<br />
otklanjanja i ublažavanja štetnih posledica nastalih u vanrednim situacijama 8 .<br />
2. Uloga Organizacije Ujedinjenih nacija<br />
Organizacija Ujedinjenih nacija, preko svoje razvijene mreže organa, specijalizovanih<br />
agencija, fondova i programa, bavi se širokim krugom poslova. Posebno se bavi prevencijom i<br />
rešavanjem katastrofa, poboljšanjem životne sredine, kvalitetom vode, bezbednošu hrane i<br />
obezbeivanjem uslova za život. Ovim poslovima bave se: Fond za decu (UNICEF); Program<br />
za razvoj UN (UNDP); Svetski program hrane (WFP); Organizacija hrane i poljoprivrede UN<br />
(FAO); Fond populacije UN (UNFPA); Program stanovanja svetske populacije (UN-<br />
HABITAT); Komitet meuagencijske saradnje (IASC); Izvršni komitet o humanitarnim<br />
odnosima (ECHA), i druga tela.<br />
Ova Organizacija pruža pomo državama kada se dogode katstrofe i nesree veih<br />
razmera. Takvu pomo pruža preko organa, specijalizovaanih agencija, fondova i programa,<br />
kao što su: Organizacija za objedinjavanje i koordinaciju aktera u pružanju humanitarne<br />
pomoi u odreenoj, krizom pogoenoj državi; Kancelarija za koordinaciju humanitarnih<br />
poslova (UN OCHA – Unated Nation Office Coordination Humanitaran Affairs); Grupa za<br />
meunarodnu potragu i spasavanje (INSARAG – International Search and Rescue Advisory<br />
Groupe); Centar za koordinaciju terenske pomoi (OSOCC – On Site Operations<br />
Coordination Centre); Centralni fond za hitan odgovor (CERF – Entral Emergancy Respose<br />
Fund); Konsolidovanje žalbenog postupka (CAP – Consolidate Appeal Process); Sistem<br />
procene i koordinacije katastrofa (UNDACUnated Nation Disaster assessment and<br />
Coordination); Humanitarna civilno-vojna koordinacija (UN-CMCoord – Unated Nation Civil<br />
Military Coordination); Meunarodni program za rano upozoravanje (IEVP - Instrument<br />
Videti opširnije: V. Jakovljevi, Znaaj borbe protiv vanrednih situacija, Zbornik radova sa meunarodnog<br />
naunog skupa, Vanredne situacije, Vojnoizdavaki savet, Beograd, 2009, str. 13-42.<br />
8 N. Danilovi, M. Gordi, Savremeni sistemi bezbednosti, Slobomir P Univerzitet, Bijeljina, 2007, str. 5256.
Change language