PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

spreavanju prirodnih nepogoda, katastrofa i drugih nesrea u stalnom, manje ili više,
dinamikom procesu menjanja pod uticajem novih saznanja o svojstvima prevencije i
posledicama katastrofa i klimatskih promena, svojstvima odnosa globalnih, regionalnih i
nacionalnih subjekata, njihovih interesa, ciljeva, aktivnosti i efekata u upravljanju rizicima
od prirodnih nepogoda, katastrofa i drugih nesrea, naroito onih izazvanih klimatskim
promenama.
Upravo taj dinamian proces promena koji se dešava u oblasti klimatskih promena i,
stim u vezi, u oblasti zaštite i spašavanja na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou,
zahteva od nadležnih institucija nacionalnih zemalja i meunarodnih organizacija
sistematska nauno teorijska i empirijska istrživanja u ovoj oblasti, iji rezultati treba da
budu u funkciji unapreenja ukupne prevencije i efikasnijeg delovanja svih subjekata
savremenih društava u organizovanom suprotstavljanju prirodnim katastrofama i umanjenju
njihovih posledica.
Zakljuak
Teorijsko-empirijski materijal prezentovan u ovom radu potvrdio je svu složenost
istraživanja politiko-pravnih i bezbednosno-zaštitnih aspekata sistema zaštite i spasavanja u
savremenim uslovima. Porast broja katastrofa i drugih nesrea u novije vreme poprima trend
zabrinjavajuih razmera. Katastrofe izazvane klimatskim promenama, tehniko-tehnološkim i
drugim nesreama u bližoj i daljoj budunosti, bie jedan od najteže rešivih bezbednosnih
problema, kako na globalnom, tako i na regionalnom, nacionalnom i lokalnom noivu.
Katastrofe ostavljaju velike posledice na ljude, materijalna dobra i životnu sredinu. One ne
priznaju administrativne, državne, nacionalne, etnike, verske rasne i druge granice. Bez
obzira na to da li su nastale delovanjem prirode ili oveka, katastrofe iz godine u godinu
uzimaju veliki danak u ljudskim životima i na razliite naine uništavaju i degradiraju životnu
sredinu, uzrokuju velike materijalne štete, uveavaju politike i socijalne tenzije, stvaraju
brojne bezbednosne probleme i odnose velika finanijska sredstva iz budžeta država. 12
Zbog toga oblast zaštite i spasavanja iziskuje pažljivo, integralno i celovitio planiranje i
upravljanje situacijama kada su ugroženi ljudski životi, materijalna i kulturna dobra i životna
sredina. Ozbiljnost takvih situacija i težina posledica koje iz njih proizilaze iziskuju, celovit
pristup u upravljanju, prevenciji, zaštiti i spasavanja ljudi i materijlanih i kulturnih dobara i u
otklanjanju nastalih posledica.
S obzirom na kategorijalno-pojmovnu neureenost ove oblasti društvenog života, u ovm
radu nainjen je skroman pokušaj da se iz pojmova „civilna odbrana” i „civilna zaštita” i
pojmova „sistem civilne odbrane” i „sistem civilne zaštite” induktivno-deduktivnim putem
doe do prihvatljivih radnih definicija pojmova „zaštita i spasavanje” i „sistem zastite i
spasavanja”. Radne definicije ovih pojmova su usklaene sa meunarodnim pravom, teorijom
kriznog mendžmenta i teorijom i prakskom uprvaljanja krizama u vanrednim situacijama.
Polazei od razliite organizacione i funkcionalne ureenosti sistema za zaštitu i
spašavanje, u ovom radu je predložen jedinstven model sistema zaštite i spasavanja u
12 : , ,
, „ ”, , , 2009, . 13 42.