PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA
Zbornik2015-I Zbornik2015-I
se preduzimaju radi spreavanja opasnosti, smanjenja broja nesrea i žrtava u njima, otklanjanja i ublažavanja štetnih posledica nastalih u vanrednim situacijama 6 . Iz ovako definisane radne definicije sistema zaštite i spašavanja može se zakljuiti da je sistem zaštite i spasavanja znaajan i autonoman podsistem sistema bezbednosti svake suverene države, koji sam za sebe predstavlja integrisan sistem upravljanja i organizovanja subjekata zaštite i spasavanja na sprovoenju preventivnih i operativnih mera zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda veih razmera, tehniko-tehnoloških katastrofa i drugih nesrea, ukljuujui tu i otklanjanje njihovih posledica 7 . Radne definicije pojmova zaštita i spašavanje i sistem zaštite i spašavanja su usklaene sa važeim odredbama meunarodnog prava, teorijom kriznog mendžmenta, posebno teorijom i prakskom uprvaljanja krizama u vanrednim situacijama. Nauna i struna utemeljenost ovih pojmova u potpunosti je zasnovana na proverenom iskustvu steenom u katastrofama koje su potresale brojne zemlje i regione sveta u razna vremena i na raznim prostorima. Takva iskustva imaju postularnu, aksiomatsku vrednosti i inila su osnovu u definisanja kategorijalno-pojmovnog aparata u oblasti zaštite suverenih država od prirodnih, tehniko-tehnoloških katastrofa i drugih nesrea. 2. Preduslovi za efikasno delovanje sistema zaštite i spašavanja u Zemljama Zapadnog Balkana Na osnovu rezultata komparativne analize postojeih sistema za zaštitu i spasavanje u brojnim zemljama, na razliitim kontinentima, uoava se da mnoge države nemaju nauno i struno izvedenu kratkoronu, srednjeronu i dugoronu prognozu klimatskih promena na svojoj i susednim teritorijama 8 . Osim toga uoeno je da mnoge zemlje nemaju ni precizno izvedenu analizu mogunosti i spremnosti sopstvenih sistema zaštite i spašavanja za preventivno i akciono delovanje u spreavanju katastrofa i drugih nesrea. ak šta više, mnoge meunarodne organizacije nemaju dugoronu prognozu klimatskih promena, kao ni komparativnu analiza iskustava delovanja sistema zaštite i spasavanja u zemljama koje su u poslednjih 100 godina najeeše pogoene prirodnim katastrofama i nesreama veih razmera 9 . Takva komparativna analiza stanja prevencije od moguih katastrofa bi omoguilo stalno struno poreenjo efikasnih rešenja u zaštiti i spašavanju od prirodnih katastrofa i njihovu primenu u drugim državama.Te i druge analize i procene su veoma važne za zemlje u tranziciji, u koje spadaju i države Zapadnog Balkana jer bi one imale u strunom pogledu ve identifikaovana i u praksi drugih Ibid, str. 304. 7 Ibidem 8 Videti šire: Danilovi Nedjo, Milosavljevi Slavomir, Uvod u bezbednosnu analitiku, Službeni glasnik, Beograd, 2009. 9 Videti šire: Klimatske promene – studije i analize, Evropski pokret u Srbiji, Friedrich Ebert, Beograd, 2010.
zemalja potvrena rešenja, koja bi se mogla primeniti u prevenciji i akcionom delovanju sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. 3. Potreba za izgradnjom jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja Na osnovu analize sistema zaštite i spasavanja u zemljama u tranziciji, te analize meusobnih odnosa i veza izmeu tih sistema i ostalih društvenih sistema i identifikacije glavnih problema koji se javljaju u tim odnosima u vanrednim i kriznim situacijama, nije bilo teško zakljuiti da u veini zemalja u tranziciji, praktino nije izgraen jedinstven i efikasan sistem zaštite i spasavanja, što otežava koordinaciju subjekata koji uestvuju u prevenciji i zaštiti i spasavanju od prirodnih i tehniko-tehnoloških katastrofa i drugih nesrea. Takvo stanje stvari u ovoj osetljivoj oblasti društvenog života ukazuje da je nužno izvršiti reorganizaciju tih sistema i izgraditi nove jedinstvene i racionalne sisteme zaštite i spašavanja, koji e moi efikasno preventivno i kurativno da deluju u borbi protiv prirodnih i tehnikotehnoloških katastrofa i drugih nesrea veih razmera. Trenutno stanje sistema zaštite i spašavanja u zemljama Zapadnog Balkana je takvo da i posle uvoenja novih institucionalnih rešenja ija je osnovna društvena uloga zaštita i spasavanje i dalje imamo razjedinjene sisteme koji ne mogu da odgovore na sadašnje rizike i pretnje i budue izazove klimatskih promena na prostorima ovih zemalja. Sadašnje stanje funkcionalne povezanosti velikog broja organizacionih jedinica razliitog spektra za jedan sektor, direkciju ili agenciju vlade, ne obezbeuje efikasan razvoj jedinstvenog sistema upravljanja zaštitom i spašavanjem u vanrednim situacijama. Kada tome dodamo, da na lokalnom i regionalnom nivou praktino i ne postoji izgraen sistem zaštite i spašavanja, onda je jasno da se u ovoj oblasti društvenog života mora hitno postupati u bliskoj budunosti. U protivnom zemlje Zapadnog Balkana e snositi još vee posledice od onih koje su ih zadesile u poslednjih 50 godina. Posledice prirodnih katastrofa na prostorima ovih zemalja su ogromne i mere se stotinama milijardi eura, ne uzimajui u obzir psihike i duševne patnje ljudi koje se ne mogu izmeriti i novano izraziti. Na osnovu analize postojeeg stanja sistema zaštite i spasavanja u zemljama Zapadnog Balkana, ini se urgentnim da treba ozbiljno raditi na korenitoj reformi postijeih sistema zaštite i spasavanja, od lokalnog do centralnog državnog nivoa. Neophodno je hitno raditi na uspostavljanju savremenijih, koherentnijih, racionalnijih i jedinstvenijih modela sistema zaštite i spasavanja u ovim zemljama primerenih realnim oblicima ugrožavanja i suprotstavljanja katastrofama i drugim nesreama, koji bi bili usaglašeni sa meunarodnim pravnim normama i kompataibilni sa sistemima zaštite i spasavanja u razvijenim zemljama Evropske Unije.
- Page 14 and 15: nastaju pri prelasku državnih gran
- Page 16 and 17: zdravlje ljudi, opstanak mnogih pri
- Page 18 and 19: Danilovi Neo, Gordi Miodrag, Savrem
- Page 20 and 21: , 26 1986, , . .
- Page 22 and 23: « », «» , . [9]
- Page 24 and 25: , ; , . 2011,
- Page 26 and 27: Prof. DDr Alexios Panagopoulos (Gre
- Page 28 and 29: . . .
- Page 30 and 31: - Monitoring and Information Center
- Page 32 and 33: , , / . .
- Page 34 and 35: . , , .
- Page 36 and 37: 15. Harrington S.E, and Niehaus G.
- Page 38 and 39: a b c d Figure 1. NTUA has got the
- Page 40 and 41: a b Figure 5. Monitoring small vess
- Page 42 and 43: The method is usable in several oth
- Page 44 and 45: consider only weapon used in war, n
- Page 46 and 47: za masovno uništenje ljudi, život
- Page 48 and 49: transporta; kapacitet da budu efika
- Page 50 and 51: Upotreba biološkog oružja u odnos
- Page 52 and 53: za rukovanje. Napredak biotehnologi
- Page 54 and 55: - - - shaban.saliu@d
- Page 56 and 57: , . , , , e
- Page 58 and 59: , e . : ;
- Page 60 and 61: . e - , .. .
- Page 62 and 63: The protection and rescue systems f
- Page 66 and 67: 4. Elementi modela sistema zaštite
- Page 68 and 69: Tabela 1. Velike katastrofe u svetu
- Page 70 and 71: spreavanju prirodnih nepogoda, kata
- Page 72 and 73: Zoran Miloševi Fakultet politikih
- Page 74 and 75: 2010. godine poginuo je presednik P
- Page 76 and 77: STATISTIKA VEIH AVIO-KATASTROFA U C
- Page 78 and 79: 2004 28 431 2005 36 1062 2006 27 88
- Page 80 and 81: Ni najvee avionske katastrofe nisu
- Page 82 and 83: Uvod U posljednje vrijeme svjedoci
- Page 84 and 85: - pojaano dejstvo vjetra i nagla pr
- Page 86 and 87: Na slikama od 1 do 7 , prikazane su
- Page 88 and 89: Tabela 1. Preliminarne procjene št
- Page 90 and 91: Prof. dr Faruk Sinanovi UTICAJ PR
- Page 92 and 93: koordinirajuu ulogu izmeu entitetsk
- Page 94 and 95: Tehniko-tehnološke nesree podrazum
- Page 96 and 97: Ovako ustrojena i organizirana zaš
- Page 98 and 99: osnovne obaveze poslodavca vezane s
- Page 100 and 101: Poslovi zaštite i spašvanju ljudi
- Page 102 and 103: Prof. dr Boris Krivokapi 1 ŽIVOTN
- Page 104 and 105: Ovako shvaene, katastrofe se povrem
- Page 106 and 107: Premda u ovom trenutku izgleda da s
- Page 108 and 109: 1984) zakljueno više od 3.600 meun
- Page 110 and 111: znaajno smanjenje broja gladnih. 38
- Page 112 and 113: 5.Epidemije Jedan od uslova života
zemalja potvrena rešenja, koja bi se mogla primeniti u prevenciji i akcionom delovanju<br />
sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.<br />
3. Potreba za izgradnjom jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja<br />
Na osnovu analize sistema zaštite i spasavanja u zemljama u tranziciji, te analize<br />
meusobnih odnosa i veza izmeu tih sistema i ostalih društvenih sistema i identifikacije<br />
glavnih problema koji se javljaju u tim odnosima u vanrednim i kriznim situacijama, nije bilo<br />
teško zakljuiti da u veini zemalja u tranziciji, praktino nije izgraen jedinstven i efikasan<br />
sistem zaštite i spasavanja, što otežava koordinaciju subjekata koji uestvuju u prevenciji i<br />
zaštiti i spasavanju od prirodnih i tehniko-tehnoloških katastrofa i drugih nesrea. Takvo<br />
stanje stvari u ovoj osetljivoj oblasti društvenog života ukazuje da je nužno izvršiti<br />
reorganizaciju tih sistema i izgraditi nove jedinstvene i racionalne sisteme zaštite i spašavanja,<br />
koji e moi efikasno preventivno i kurativno da deluju u borbi protiv prirodnih i tehnikotehnoloških<br />
katastrofa i drugih nesrea veih razmera.<br />
Trenutno stanje sistema zaštite i spašavanja u zemljama Zapadnog Balkana je takvo da i<br />
posle uvoenja novih institucionalnih rešenja ija je osnovna društvena uloga zaštita i<br />
spasavanje i dalje imamo razjedinjene sisteme koji ne mogu da odgovore na sadašnje rizike i<br />
pretnje i budue izazove klimatskih promena na prostorima ovih zemalja. Sadašnje stanje<br />
funkcionalne povezanosti velikog broja organizacionih jedinica razliitog spektra za jedan<br />
sektor, direkciju ili agenciju vlade, ne obezbeuje efikasan razvoj jedinstvenog sistema<br />
upravljanja zaštitom i spašavanjem u vanrednim situacijama.<br />
Kada tome dodamo, da na lokalnom i regionalnom nivou praktino i ne postoji izgraen<br />
sistem zaštite i spašavanja, onda je jasno da se u ovoj oblasti društvenog života mora hitno<br />
postupati u bliskoj budunosti. U protivnom zemlje Zapadnog Balkana e snositi još vee<br />
posledice od onih koje su ih zadesile u poslednjih 50 godina. Posledice prirodnih katastrofa na<br />
prostorima ovih zemalja su ogromne i mere se stotinama milijardi eura, ne uzimajui u obzir<br />
psihike i duševne patnje ljudi koje se ne mogu izmeriti i novano izraziti.<br />
Na osnovu analize postojeeg stanja sistema zaštite i spasavanja u zemljama Zapadnog<br />
Balkana, ini se urgentnim da treba ozbiljno raditi na korenitoj reformi postijeih sistema<br />
zaštite i spasavanja, od lokalnog do centralnog državnog nivoa. Neophodno je hitno raditi na<br />
uspostavljanju savremenijih, koherentnijih, racionalnijih i jedinstvenijih modela sistema<br />
zaštite i spasavanja u ovim zemljama primerenih realnim oblicima ugrožavanja i<br />
suprotstavljanja katastrofama i drugim nesreama, koji bi bili usaglašeni sa meunarodnim<br />
pravnim normama i kompataibilni sa sistemima zaštite i spasavanja u razvijenim zemljama<br />
Evropske Unije.
Change language