PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

uskraena 773 miliona dinara predviena za kupovinu novih vatrogasnih kamiona, kao i
opreme za protivpožarne helikoptere i timove za spasavanje. Umesto obeanih 905 miliona
dinara, trebali su da dobiju 380 miliona. Drugim reima, nepunu etvrtinu od ukupno 1,6
milijardi dinara, planiranih za tekue poslove i investicije. 27
Beogradski centar za bezbednosnu politiku istraživao je 2014. godine sistem zaštite i
spasavanja u Srbiji. Na osnovu ovih nalaza, pratei dalja kretanja u ovoj oblasti, ni nakon
godinu dana nakon velikih poplava u maju mesecu 2014. godine, Srbija nije znaajno
spremnija za elementarne nepogode ovih razmera:
Izdvajanja za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama su rebalansom Budžeta
smanjena sa ve nedovoljne 2 milijarde dinara na sramnih 350 miliona.
Sektor za vanredne situacije i dalje zapošljava nedovoljan broj spasilaca i ne raspolaže
ni izbliza dovoljnom koliinom neophodne opreme.
Planovi zaštite i spasavanja, uprkos davno probijenim rokovima, i dalje nisu doneti.
Bez njih gradovi i opštine mogu samo stihijski da postupaju u novim poplavama.
Sistem 112 za uzbunjivanje i obaveštavanje ni posle 4 godine nije uspostavljen.
Veliki procenat sirena za uzbunjivanje i dalje ne radi. 28
Sa druge strane, u Kancelariji za obnovu i pomo poplavljenim podrujima navode da je
veina objekata za zaštitu od polava obnovljena i da su sada jai i stabilniji nego pre.
Paralelno sa obnovom, radi se i na unapreenju zaštite od polava. 29 Posao na prevenciji i
zaštiti od poplava može da traje godinama, pa i decenijama. Prvi put možda u poslednjih
nekoliko decenija, razmišlja se sistemski o odbrani od poplava, a za poetak tog posla
obezbedjeno oko 50 miliona evra. 30 I laiku je jasno da šteta prouzrokovana katastrofalnim
poplavama koja iznosi oko 1,7 milijardi evra, ne može da se sprei, ak ni znaajno
predupredi, sa 50 miliona evra koji e se uložiti u prevenciju. I kada se ovom iznosu doda
nekoliko desetina miliona evra koji su uloženi u sanaciju ošteenih objekata ija je namena
odbrana od poplava, jasno je da e svaka naredna posledica ovako nedovoljne prevencije biti
preskupa.
Nedovoljno ulaganje u protiv-bujine sisteme
Problem nedovoljne prevencije prisutan je u Srbiji decenijama. Male sume novca koje država
izdvaja za zaštitu od bujica i erozije, uništena vodoprivredna preduzea - samo su deo
problema u zapuštenom sistemu. Ratko Risti, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu tvrdi
da su svi mehanizmi koji su bili uspostavljeni i koji su bili vrlo delotvorni u itavom prošlom
veku za zaštitu od bujinih poplava i erozija, prilino degradirani i zapušteni. Prema svim
relevantnim pokazateljima, Srbiji je godišnje potrebno, samo za održavanje postojeih i
27 Politika, „Nedovoljno para za zaštitu od požara i poplava, 09. jul 2013. godine.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Nedovoljno-para-za-zastitu-od-pozara-i-poplava.lt.html
28 Beogradski centar za bezbednosnu politiku, “Srbija ugrožena novim poplavama! Da li smo spremni ovog
puta?” 20. februar 2015. godine,
http://www.bezbednost.org/Saopstenja/5716/Srbija-ugrozena-novim-poplavama-Da-li-smo.shtml
29 Marko Blagojevi, Direktor kancelarije za pomo i obnovu poplavljenih podruja, TV N1, „N1 istražuje:
Jesmo li nauili lekciju iz majskih poplava?” 23. februar 2015. godine. http://rs.n1info.com/a37642/Vesti/Srbijaspremnija-za-eventualne-poplave.html
30 Marko Blagojevi, Direktor kancelarije za pomo i obnovu poplavljenih podruja, Agencija Beta, „Proces
zaštite od polava trajae godinama“, 14. februar 2015. godine.
http://www.beta.rs/?tip=article&kategorija=vestidana&ida=3193425&id=&ime=