PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

dok se €640 (43% ukupne štete) odnosi na gubitke u proizvodnji. 11 Kada se uzmu u obzir i
preostale opštine, što znai svih 38 opština pogoenih poplavama, ukupna šteta od poplava
iznosi €1,7 milijardi ili više od 4 procenta BDP. 12 Najugroženiji sektor bio je rudarskoenergetski
(32% od ukupne štete), a slede stambeni, poljoprivredni i trgovinski sektor (oko
15% po sektoru od ukupne štete). Neposredna posledica poplava, zbog prekida rada u
proizvodnim aktivnostima, je privremeni gubitak posla, odnosno zaposlenja, za oko 51.800
lica, tako da su prihodi u domainstvima tih lica u znaajnoj meri opali. Procenjuje se da je
posle poplava 125.000 graana palo ispod granice siromaštva, što je rezultiralo porastom
siromaštva od gotovo 7 procenata u odnosu na prošlogodišnji nivo. Ovi negativni uticaji na
životni standard i zaposlenost bili su izraženiji meu ugroženim grupama stanovništva, kao i
meu ruralnim stanovništvom (stopa siromaštva u ruralnim oblastima u Srbiji iznosi 9,4
posto, što je ini dvostruko veom od stope siromaštva u urbanim oblastima). Generalno,
oekuje se pad Indeksa ljudskog razvoja (Human Development Index – HDI) u 2014. godini,
što e trend rasta u Srbiji vratiti na nivo od pre dve godine. U septembru mesecu 2014.
godine, znai samo etiri meseca posle majskih poplava, istoni deo Srbije – tri opštine
Borskog okruga, je pogoen elementarnom nepogodom. Velike bujine poplave, koje su
pokrenule mnoga klizišta, imale su za posledicu vanrednu situaciju u tom delu
Srbije. 13 Poplava je ugrozila, a u velikom obimu i uništila, imovinu vee vrednosti, ime je bio
onemoguen rad privrednih subjekata, škola i drugih obrazovnih ustanova, zdravstvenih
ustanova, ustanova socijalne zaštite i drugih subjekata na poplavljenim podrujima, a naroito
je bio ugrožen nesmetan rad energetskog sistema Republike Srbije. Štetne posledice poplava
su naroito bile vidljive u oblasti poljoprivredne proizvodnje (ratarstvo, stoarstvo), tako da
su zasaeni poljoprivredni proizvodi u veem obimu uništeni, a stoni fond je u velikoj meri
bio ugrožen, a u odreenom obimu i uništen. Potpuno i celovito sagledavanje posledica
poplava nije bilo mogue dok se poplavni talas nije povukao (spontano ili pomou tehnikih
sredstava), ali ono što je bilo izvesno jeste okolnost da su štete velikih razmera i da e, radi
otklanjanja tih šteta, biti neophodno obezbediti znaajna finansijska sredstva, angažovanje
velikog broja ljudi, pripadnika vojske i policije, drugih strunih organizacija, kao i
mobilizacija velikog broja graana, ne samo onih ija je imovina ugrožena, ve i drugih
graana – dobrovoljaca. Naravno, nesporno je da je najvei gubitak u poplavama predstavljao
gubitak ljudskih života, koji se nikakvim merama ne mogu vratiti, pa je Vlada 20. maja 2014.
godine proglasila trodnevnu žalost. 14
Veliina prirodne nepogode
U periodu od utorka 13.05.2014. do petka 16.05.2014. godine u veini mesta u Srbiji
izmereno je izmeu 50 i 120 litara po metru kvadratnom padavina, sa najveom koliinom
kiše u sredu i etvrtak. Znatno više padavina izmereno je na zapadu Srbije (naroito na
podruju Mave, Tamnave i Kolubare), potom u Sremu, na jugu Bake, u delu Šumadije, kao
i na širem podruju Beograda – u tom delu Srbije lokalno je pala koliina kiše koja u proseku
padne za 3 meseca. Oboreni su apsolutni dnevni i meseni maksimumi padavina na pojedinim
11 Kancelarije za pomo i obnovu poplavljenih podruja, Nacionalni program upravljanja rizikom od
elementarnih nepogoda, str. 1.
http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Nacionalni%20program%20upravljanja%20rizikom
%20od%20elementarnih%20nepogoda.pdf
12 Isto
13 Kancelarije za pomo i obnovu poplavljenih podruja, Nacionalni program upravljanja rizikom od
elementarnih nepogoda, str. 2
http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Nacionalni%20program%20upravljanja%20rizikom
%20od%20elementarnih%20nepogoda.pdf
14 Isto str. 1.