PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

padavina, a ovakvi meteorološki uslovi do poveanja uestalosti i intenziteta velikih voda,
prvenstveno na manjim vodotocima.
Polazei od ovih saznanja, može se preporuiti da se u narednom periodu pone sa
uvoenjem integralnog pristupa zaštiti od poplava na slivovima manjih vodotoka u R. Srbiji.
Za poetak, treba izabrati jedan reprezentativni sliv koji e služiti kao pilot model. Za
odabrani sliv treba oformiti strategiju zaštite od poplava, koristei rezultate najnovijih
istraživanja u okviru Evropske komisije i vodei rauna o specifinostima sliva, dosadašnjim
iskustvima, društvenom okruženju, ekonomskim mogunostima itd. Izrada regulative koja
treba da podrži realizaciju integralnog koncepta zaštite od poplava mora se odvijati
istovremeno, na republikom nivou. U prvoj fazi uvoenja integralnog koncepta zaštite od
poplava na izabranom pilot slivu trebalo bi raditi na pripremi podloga za izradu mapa rizika.
U tom okviru potrebno je prikupiti i sistematizovati podloge i raspoložive podatke i izvršiti
odgovarajue proraune i analize. Generalno, potrebno je obezbediti podatke o slivu
(topografski, geološki, pedološki, nain korišenja zemljišta, meteorološki podaci) i vodotoku
(morfologija korita, plavne zone, objekti u koritu i na inundacijama, podaci o vodostajima i
proticajima).
Posle prikupljanja i sistematizacije podataka treba:
- Formirati bazu meteoroloških, hidroloških, hidraulikih i morfoloških podataka;
- Koristei poznate modele, utvrditi zavisnost izmeu padavina i oticaja, uz identifikaciju
osetljivosti modela na razliite parametre (stanje vegetacije, temperatura vazduha, tip i
nain korišenja zemljišta i dr.);
- Izabrati odgovarajui hidrološki model i pomou njega, za simulirane razliite scenarije
(uslove u slivu), odrediti karakteristine proticaje velikih voda;
- Odabrati odgovarajui hidrauliki model i izvršiti kalibraciju njegovih parametara na bazi
osmotrenih i izmerenih vrednosti (ukoliko ih nema, onda na bazi raunskih hidroloških
vrednosti);
- Za razliite scenarije (uslove u vodotoku i inundaciji) izvršiti hidraulike proraune za
karakteristine velike vode (vodei pritom rauna o meusobnom uticaju glavnog toka i
pritoka);
- Na topografskim kartama pogodne razmere (zavisno od veliine i znaaja dobara u
priobalju) ucrtati linije plavljenja za karakteristine povratne periode velikih voda i
najnepovoljnije uslove u slivu i na vodotoku. Posle zoniranja prema ugroženosti od
poplava, u koje treba ukljuiti i ekonomsko vrednovanje šteta koje bi bile izazvane
poplavom (uništenje materijalnih dobara, infrastrukture, prirodnih resursa), treba razraditi
plan mera i radova za zaštitu od poplava na slivu i pokrenuti javnu diskusiju o njima. U
javnoj diskusiji se mora istai mesto i uloga države i pojedinaca u zaštiti od poplava, kao i
opasnosti koje proistiu iz neodgovornog ponašanja ili nepoštovanja uslova, ogranienja
ili zabrane izgradnje na plavnom podruju. Nadgradnja u vidu implementacije sistema za
pouzdanu prognozu poplava i uzbunjivanje stanovništva, kao i ostalih radova i mera,
usledila bi posle toga.