PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Operativne mere zaštite od poplava obuhvataju:
- Prognozu nailaska poplavnog talasa;
- Prenos informacija na teren;
- Obaveštavanje i uzbunjivanje nadležnih organa i stanovništva, u skladu sa unapred
pripremljenim planom. Ovaj plan mora predvideti i eventualnu dislokaciju stanovništva i
dobara, za sluaj nailaska ekstremnih velikih voda.
Osavremenjivanje i usavršavanje sistema za osmatranje i prognozu nailaska velikih
voda je od posebnog znaaja kod malih vodotoka, gde se, zbog brzog formiranja talasa,
raspolaže kratkim vremenom za preduzimanje ostalih akcija na odbrani od poplava. Kod
renih tokova na kojima se u zaštiti od poplava koriste i akumulacije, rade se posebna
operativna uputstva za upravljanje, što je naroito važno kod višenamenskih akumulacija.
Operativna odbrana od poplava treba da ukljuuje i monitoring nekih fenomena koji se
javljaju u toku poplavnog talasa i ponašanje objekata (pre svega nasipa), u cilju planiranja
preventivnih i zaštitnih mera i prikupljanja relevantnih informacija.
Regulativne i institucionalne mere ini skup mera definisanih zakonima, propisima,
uredbama ili na drugi nain, kojima se ostvaruje odreena politika u pogledu korišenja
poplavom ugroženog podruja. U ovaj skup mera ubraja se i formiranje strukture upravljanja
podrujima ugroženim poplavom, administrativne nadležnosti, organizovanje strunih službi,
funkcija nadzora i preduzimanja mera radi poštovanja zakonske i druge regulative. Ove mere
imaju najvei efekat u planiranju razvoja na poplavom ugroženim prostorima, ali mogu da
utiu i na aktivnosti korisnika koji su ve locirani na tim prostorima. Osnovne regulativne i
institucionalne mere su:
- Zoniranje terena prema stepenu ugroženosti od poplava. Ovo je osnovna mera, na koju se
oslanjaju sve ostale mere za regulisanje upotrebe terena;
- Propisi o nameni poplavom ugroženih terena. Oni odreuju nain korišenja terena, vrstu
gradnje koja je na njima dopustiva, a mogu precizirati i najniže dopuštene kote objekata;
- Graevinski propisi. Oni regulišu vrstu konstrukcija, nain gradnje i graevinske
materijale koji se mogu primenjivati u zavisnosti od stepena ugroženosti od poplava. U
cilju adekvatnog sprovoenja regulativno-institucionalnih mera, potrebno je obezbediti
efikasnost vodoprivredne inspekcijske službe i drugih nadležnih organa.
Mjere solidarnosti za ublažavanje posledica poplava imaju za cilj smanjenje šteta koje
nastaju u toku i nakon poplava, zbog poremeaja društvenog i ekonomskog života. U ove
mere delimino ulazi i osiguranje od posledica poplava, kao mera smišljene raspodele rizika
od poplava po vremenu i prostoru.
Informisanje i edukacija stanovništva je neophodan preduslov za efikasno
sprovoenje odbrane od poplava. Pored toga, potrebno je i dopunsko usavršavanje strunih
kadrova, ukljuenih u problematiku zaštitu od poplava. Osnov budueg razvoja zaštite od
poplava je identifikacija društvene i individualne odgovornosti u vezi rizika od poplava.
Naime, potrebno je odrediti koji rizici imaju društveni karakter, tako da o njima mora da brine
država, a koji privatni karakter, tako da o njima brigu moraju da vode pojedinci koji žive u
plavnim zonama. Pritom se mora težiti uspostavljanju pravednih relacija izmeu državnih
mera i akcija koje se prepuštaju brizi pojedinaca, vodei rauna o finansijskim mogunostima
jednih i drugih. U svakom sluaju, dosadašnje shvatanje da je zaštita od poplava iskljuiva
briga države i da ona mora da obezbedi potpunu bezbednost svih žitelja renih priobalja, bez
obzira na njihovo esto neodgovorno ponašanje, nepoštovanje uslova, ogranienja ili zabrane
izgradnje, mora postepeno da se menja. Zbog toga prvi korak u primeni neinvesticionih mera
zaštite od poplava mora biti zoniranje podruja prema ugroženosti od poplava, uz uvoenje u
prostorne i urbanistike planove utvrenog dozvoljenog naina korišenja svake zone. Time