PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

2.1. Trenutno stanje zaštite od poplava
I pored injenice da su za zaštitu od poplava izgraeni nasipi dužine skoro 3500 km,
da su regulisana korita brojnih vodotoka, kao i da 39 postojeih akumulacija i retenzija u
veoj ili manjoj meri uestvuje u odbrani od poplava, sadašnje stanje zaštite od poplava u R.
Srbiji nije zadovoljavajue. Najpre, veliki deo teritorije je još uvek realno ugrožen poplavama.
I tamo gde su sistemi zaštite izgraeni, potencijalni rizik od plavljenja postoji. Rizik je
izraženiji tamo gde karakteristike zaštitnih objekata nisu odgovarajue (neodgovarajui
kriterijumi za dimenzionisanje objekata, objekti nisu povezani u zatvorene celine ili gabariti,
kvalitet i vrsta ugraenog materijala nisu zadovoljavajui). Pored toga, višegodišnja redukcija
ulaganja u redovno održavanje zaštitnih objekata je dovela do znatnog smanjenja sigurnosti
objekata, pa samim tim i stepena zaštite, u odnosu na ranije stanje. Posebno je, zbog
neadekvatnog održavanja i korišenja renih korita, ugroženo priobalje vodotoka sa bujinim
hidrološkim režimom.
Ovakvom stanju doprinosi i neodgovoran odnos pojedinaca, a esto i šire društvene
zajednice, prema objektima koji su u funkciji zaštite od poplava (u renim koritima i na
inundacijama grade se neadekvatni objekti, nasipi služe kao pozajmišta materijala, rena
korita su deponije otpada, vrši se neplanska eksploatacija materijala iz korita i sa inundacija,
neadekvatno se upravlja branama i akumulacijama i sl.). Zbog toga su još uvek direktne i
indirektne štete od poplava izuzetno velike i ponekad prevazilaze ukupan godišnji prihod
administrativne jedinice na kojoj su se javile. Posle malovodnog perioda koji je trajao više od
decenije, u nekoliko poslednjih uzastopnih godina smo svedoci uestalih pojava velikih voda
u R. Srbiji.
2.2. Potreba za promenom postojeeg principa zaštite od poplava
U uslovima društvenog i ekonomskog razvoja u R. Srbiji može se oekivati stalno
poveanje potrebe za korišenjem zemljišta u plavnim zonama, praeno progresivnim rastom
vrednosti dobara i poveanjem koncentracije stanovništva. U cilju zaštite priobalnih podruja
bilo bi, u sluaju dalje primene principa „borbe protiv poplava“, potrebno permanentno i
izuzetno veliko ulaganje u objekte. I pored toga, rizik od poplava se ne bi mogao u potpunosti
eliminisati, ak ni uz velika ekonomska ulaganja, jer se uvek može javiti voda vea od
usvojene merodavne vode za dimenzionisanje sistema ili može doi do njegovog otkaza
(usled starosti objekta, lošeg održavanja, ljudskog faktora itd.). 6
Zbog toga u daljem razvoju zaštite od poplava u R. Srbiji treba postepeno uvoditi u
primenu radove i mere koje se baziraju na principu „živeti sa poplavama“. To je novi,
integralni koncept zaštite od poplava, koji se uklapa u meunarodno prihvaeni koncept
održivog razvoja, a teži usaglašavanju zahteva „humane“ komponente (zaštite dobara i
ljudskih života) i „ekološke“ komponente (ouvanje ili ponovno uspostavljanje prirodnih
funkcija i resursa plavnog podruja). Održanje prirodnih resursa plavnog podruja je veoma
znaajno sa vodoprivrednog aspekta (za kontrolu poplava i erozije, održanje kvaliteta
površinskih voda, ouvanje režima podzemnih voda), ekološkog (održanje visokoproduktivnih
šuma, ribljih i životinjskih zajednica) i drugih aspekata (rekreacija i dr.).
Poznavanje vrednosti prirodnih resursa plavnih podruja je za sada ogranieno i ne može se
lako ekonomski valorizovati, ali e razumevanje prirodnih vrednosti sigurno jaati u
budunosti, uz adekvatna multidisciplinarna istraživanja i edukaciju stanovništva.
6 Varga, S., Babi-Mladenovi, M., „Zaštita od poplava u Srbiji – novi pristup“, Institut za vodoprivredu
„Jaroslav erni“, Beograd, 2001, str. 65