PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA
Zbornik2015-I Zbornik2015-I
1.5. Površinski i reni nanos Poplave na bujinim vodotocima su praene dopunskim fenomenima kao što su pojava bujine lave, odrona i klizišta. Usled naglog nailaska velikih voda, bujini talasi imaju izraženo strmo elo koje ima veliku destruktivnu mo, pa ruši obale, uništava vegetaciju i objekte u koritu i priobalju, nosei sa sobom sav otpad iz poplavljenog pojasa (tzv. Površinski nanos). Bujini talas pronosi velike mase površinskog nanosa, kao i suspendovanog i vuenog renog nanosa, koje ostavlja na mestima suženja ili u dolini. Mehanizmom nastanka nanosa u bujinim tokovima, njegovog kretanja i deponovanja bavili su se projekti FRIMAR i DEBRISFLOWS. 1.6. Procena rizika od poplava Rizik od poplava se nikad ne može u potpunosti eliminisati neinvesticionim ili investicionim radovima i merama. U razliitim zemljama Evrope se toleriše razliit stepen rizika od poplava. Na primer, u Engleskoj se naselja štite od stogodišnje velike vode, ukoliko se za to dokaže ekonomska opravdanost. U Holandiji je, meutim, zakonom propisano da se mora obezbediti zaštita od velikih voda minimalnog povratnog perioda 1250 godina, a u nekim sluajevima 10000 godina. Evropska unija teži da se ujednai stepen zaštite od poplava na teritorijama svih zemalja koje pripadaju slivu jedne reke. Takoe, stepen tolerancije javnosti prema riziku od poplava se menja sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Mnoge zemlje lanice Evropske unije imaju propisane procedure za procenu rizika od poplava u nekim industrijskim granama (proizvodnja nuklearne energije, hemijska i naftna industrija), ali je njihova primena još uvek u poetnom stadijumu. Zbog toga je Evropska komisija finansirala istraživanja iji je cilj bio nalaženje metode za procenu, kartiranje i informisanje javnosti o riziku od poplava. Ovo je bio glavni cilj projekta FLOODAWARE, a time su se bavili i projekti FRIMAR i AFORISM. 5 FLOODAWARE projekat je objedinio postojee i nove tehnike za: - Hidrološko modeliranje tipa proticaj - trajanje - povratni period; - Matematiko modeliranje teenja u vodotoku; - Digitalno modeliranje terena u cilju determinisanja poplavnih zona; - Odreivanje naina korišenja zemljišta, kao indikatora izloženosti riziku; - Izradu mapa rizika na bazi prethodno odreenih poplavnih zona i stepena osetljivosti sadržaja u priobalju. 2. Strategija razvoja zaštite od poplava u Republici Srbiji Zaštita od poplava predstavlja važan segment kompleksa radova i mera vezanih za upravljanje renim slivom. Tokom dosadašnjeg razvoja ove oblasti vodoprivrede, na podruju R. Srbije je prevashodno primenjivan princip „borbe protiv poplava“, koji je podrazumevao izgradnju znaajnih i skupih investicionih objekata (brane, akumulacije, nasipi, regulacija vodotoka, rasteretni kanali i dr.), radi obezbeenja sigurnosti za ljude i dobra koja se nalaze u plavnim zonama. 5 Ibidem, str. 106
2.1. Trenutno stanje zaštite od poplava I pored injenice da su za zaštitu od poplava izgraeni nasipi dužine skoro 3500 km, da su regulisana korita brojnih vodotoka, kao i da 39 postojeih akumulacija i retenzija u veoj ili manjoj meri uestvuje u odbrani od poplava, sadašnje stanje zaštite od poplava u R. Srbiji nije zadovoljavajue. Najpre, veliki deo teritorije je još uvek realno ugrožen poplavama. I tamo gde su sistemi zaštite izgraeni, potencijalni rizik od plavljenja postoji. Rizik je izraženiji tamo gde karakteristike zaštitnih objekata nisu odgovarajue (neodgovarajui kriterijumi za dimenzionisanje objekata, objekti nisu povezani u zatvorene celine ili gabariti, kvalitet i vrsta ugraenog materijala nisu zadovoljavajui). Pored toga, višegodišnja redukcija ulaganja u redovno održavanje zaštitnih objekata je dovela do znatnog smanjenja sigurnosti objekata, pa samim tim i stepena zaštite, u odnosu na ranije stanje. Posebno je, zbog neadekvatnog održavanja i korišenja renih korita, ugroženo priobalje vodotoka sa bujinim hidrološkim režimom. Ovakvom stanju doprinosi i neodgovoran odnos pojedinaca, a esto i šire društvene zajednice, prema objektima koji su u funkciji zaštite od poplava (u renim koritima i na inundacijama grade se neadekvatni objekti, nasipi služe kao pozajmišta materijala, rena korita su deponije otpada, vrši se neplanska eksploatacija materijala iz korita i sa inundacija, neadekvatno se upravlja branama i akumulacijama i sl.). Zbog toga su još uvek direktne i indirektne štete od poplava izuzetno velike i ponekad prevazilaze ukupan godišnji prihod administrativne jedinice na kojoj su se javile. Posle malovodnog perioda koji je trajao više od decenije, u nekoliko poslednjih uzastopnih godina smo svedoci uestalih pojava velikih voda u R. Srbiji. 2.2. Potreba za promenom postojeeg principa zaštite od poplava U uslovima društvenog i ekonomskog razvoja u R. Srbiji može se oekivati stalno poveanje potrebe za korišenjem zemljišta u plavnim zonama, praeno progresivnim rastom vrednosti dobara i poveanjem koncentracije stanovništva. U cilju zaštite priobalnih podruja bilo bi, u sluaju dalje primene principa „borbe protiv poplava“, potrebno permanentno i izuzetno veliko ulaganje u objekte. I pored toga, rizik od poplava se ne bi mogao u potpunosti eliminisati, ak ni uz velika ekonomska ulaganja, jer se uvek može javiti voda vea od usvojene merodavne vode za dimenzionisanje sistema ili može doi do njegovog otkaza (usled starosti objekta, lošeg održavanja, ljudskog faktora itd.). 6 Zbog toga u daljem razvoju zaštite od poplava u R. Srbiji treba postepeno uvoditi u primenu radove i mere koje se baziraju na principu „živeti sa poplavama“. To je novi, integralni koncept zaštite od poplava, koji se uklapa u meunarodno prihvaeni koncept održivog razvoja, a teži usaglašavanju zahteva „humane“ komponente (zaštite dobara i ljudskih života) i „ekološke“ komponente (ouvanje ili ponovno uspostavljanje prirodnih funkcija i resursa plavnog podruja). Održanje prirodnih resursa plavnog podruja je veoma znaajno sa vodoprivrednog aspekta (za kontrolu poplava i erozije, održanje kvaliteta površinskih voda, ouvanje režima podzemnih voda), ekološkog (održanje visokoproduktivnih šuma, ribljih i životinjskih zajednica) i drugih aspekata (rekreacija i dr.). Poznavanje vrednosti prirodnih resursa plavnih podruja je za sada ogranieno i ne može se lako ekonomski valorizovati, ali e razumevanje prirodnih vrednosti sigurno jaati u budunosti, uz adekvatna multidisciplinarna istraživanja i edukaciju stanovništva. 6 Varga, S., Babi-Mladenovi, M., „Zaštita od poplava u Srbiji – novi pristup“, Institut za vodoprivredu „Jaroslav erni“, Beograd, 2001, str. 65
- Page 437 and 438: podataka, obrade podataka i operati
- Page 439 and 440: odredbi o pojmu, njegove definicije
- Page 441 and 442: i državne institucije Republike Sr
- Page 443 and 444: ROLE OF THE STATE AND ITS INSTITUTI
- Page 445 and 446: iznosila oko sto miliona konvertibi
- Page 447 and 448: ne napomenemo da je veina ovih vodo
- Page 449 and 450: Smatramo da institucije iz drugih o
- Page 451 and 452: korištenje sredstava od vodnih nak
- Page 453 and 454: Vodno podruje Jadranskog mora Smatr
- Page 455 and 456: Ne može se sa sigurnošu utvrditi
- Page 457 and 458: Mr. sc. Zdenko Tadi ŠTETA OD POP
- Page 459 and 460: Nažalost Okvirni zakon je rezultat
- Page 461 and 462: Slika 1 - Poplave 2014.godine Poslj
- Page 463 and 464: Slika 2 - Klizište 2014.godine U F
- Page 465 and 466: Stambeni objekti Pomoni objekti Opi
- Page 467 and 468: 3. DOPRINOS LJUDI NASTANKU POPLAVA
- Page 469 and 470: Pored svega navedenog, ljudi pripre
- Page 471 and 472: Da bi se opasnost i posljedice od p
- Page 473 and 474: Mr.sc. Izudin Šari 1 ULOGA UPRAVE
- Page 475 and 476: Analiza zakonodavstva, a i reagovan
- Page 477 and 478: 1. državni nivo (Ministarstvo sigu
- Page 479 and 480: 11.vodi propisane evidencije i vrš
- Page 481 and 482: Tabela br. 2 Klizišta u TK-a RB OP
- Page 483 and 484: LITERATURA 1. Analiza „Poplave u
- Page 485 and 486: Uvod Voda je oduvek bila jedan od v
- Page 487: 1.3. Prognoza poplava Modeli za pro
- Page 491 and 492: Operativne mere zaštite od poplava
- Page 493 and 494: 2.5. Investicioni radovi i mere Int
- Page 495 and 496: padavina, a ovakvi meteorološki us
- Page 497 and 498: Mr Goran ori , doktorant na Univerz
- Page 499 and 500: dok se €640 (43% ukupne štete) o
- Page 501 and 502: lokalne samouprave, drugih izvora u
- Page 503 and 504: uskraena 773 miliona dinara predvie
- Page 505 and 506: na nepogode. Nacionalni program e o
- Page 507 and 508: investiranju odbrane od poplava: od
- Page 509 and 510: Mirnesa Rovanin* Dragan Janji** PO
- Page 511 and 512: Slika 1 - poplave u Doboju 2. POPLA
- Page 513 and 514: došlo je i do ugrožavanja stamben
- Page 515 and 516: Slika 3 - odnešeni most u Krepšiu
- Page 517 and 518: 1) išenje i proširenje korita rij
- Page 519 and 520: Slika 6 - Osiguravanje kosina naspi
- Page 521 and 522: LITERATURA Knjige: [1] Marinkovi, M
- Page 523 and 524: 1. Uvod i propisi na hrvatskim pros
- Page 525 and 526: „pošastni odbor“ i zemaljsku v
- Page 527 and 528: županije da nastoje da se „u sva
- Page 529 and 530: integrira na razliitim razinama „
- Page 531 and 532: Subjektivne nomotehnike pretpostavk
- Page 533 and 534: mr.sci. Vladica Babi vladica_babic@
- Page 535 and 536: RMZO pored uspostvaljanja sustrava
- Page 537: RMZO, kako bi mogli pravovremeno re
1.5. Površinski i reni nanos<br />
Poplave na bujinim vodotocima su praene dopunskim fenomenima kao što su pojava<br />
bujine lave, odrona i klizišta. Usled naglog nailaska velikih voda, bujini talasi imaju<br />
izraženo strmo elo koje ima veliku destruktivnu mo, pa ruši obale, uništava vegetaciju i<br />
objekte u koritu i priobalju, nosei sa sobom sav otpad iz poplavljenog pojasa (tzv. Površinski<br />
nanos). Bujini talas pronosi velike mase površinskog nanosa, kao i suspendovanog i vuenog<br />
renog nanosa, koje ostavlja na mestima suženja ili u dolini. Mehanizmom nastanka nanosa u<br />
bujinim tokovima, njegovog kretanja i deponovanja bavili su se projekti FRIMAR i<br />
DEBRISFLOWS.<br />
1.6. Procena rizika od poplava<br />
Rizik od poplava se nikad ne može u potpunosti eliminisati neinvesticionim ili<br />
investicionim radovima i merama. U razliitim zemljama Evrope se toleriše razliit stepen<br />
rizika od poplava. Na primer, u Engleskoj se naselja štite od stogodišnje velike vode, ukoliko<br />
se za to dokaže ekonomska opravdanost. U Holandiji je, meutim, zakonom propisano da se<br />
mora obezbediti zaštita od velikih voda minimalnog povratnog perioda 1250 godina, a u<br />
nekim sluajevima 10000 godina. Evropska unija teži da se ujednai stepen zaštite od poplava<br />
na teritorijama svih zemalja koje pripadaju slivu jedne reke. Takoe, stepen tolerancije<br />
javnosti prema riziku od poplava se menja sa socijalnim i ekonomskim razvojem.<br />
Mnoge zemlje lanice Evropske unije imaju propisane procedure za procenu rizika od<br />
poplava u nekim industrijskim granama (proizvodnja nuklearne energije, hemijska i naftna<br />
industrija), ali je njihova primena još uvek u poetnom stadijumu. Zbog toga je Evropska<br />
komisija finansirala istraživanja iji je cilj bio nalaženje metode za procenu, kartiranje i<br />
informisanje javnosti o riziku od poplava. Ovo je bio glavni cilj projekta FLOODAWARE, a<br />
time su se bavili i projekti FRIMAR i AFORISM. 5<br />
FLOODAWARE projekat je objedinio postojee i nove tehnike za:<br />
- Hidrološko modeliranje tipa proticaj - trajanje - povratni period;<br />
- Matematiko modeliranje teenja u vodotoku;<br />
- Digitalno modeliranje terena u cilju determinisanja poplavnih zona;<br />
- Odreivanje naina korišenja zemljišta, kao indikatora izloženosti riziku;<br />
- Izradu mapa rizika na bazi prethodno odreenih poplavnih zona i stepena osetljivosti<br />
sadržaja u priobalju.<br />
2. Strategija razvoja zaštite od poplava u Republici Srbiji<br />
Zaštita od poplava predstavlja važan segment kompleksa radova i mera vezanih za<br />
upravljanje renim slivom. Tokom dosadašnjeg razvoja ove oblasti vodoprivrede, na podruju<br />
R. Srbije je prevashodno primenjivan princip „borbe protiv poplava“, koji je podrazumevao<br />
izgradnju znaajnih i skupih investicionih objekata (brane, akumulacije, nasipi, regulacija<br />
vodotoka, rasteretni kanali i dr.), radi obezbeenja sigurnosti za ljude i dobra koja se nalaze u<br />
plavnim zonama.<br />
5 Ibidem, str. 106
Change language