PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

miliona pokrenuli su formiranje komisije za ispitivanje više od 8800 brana klasifikovanih kao
brane „visokog hazarda“ što znai da su locirane u blizini naseljenih podruja. Od tog broja
2925 brana klasifikovano je kao „nesigurne“ a od toga 132 su klasifikovane kao „opasno
nesigurne“ i zahtevaju trenutno preduzimanje akcije za poveanje sigurnosti.
Sažimajui znaaj i vrednosti inženjerskih struktura može se, bez dodatnih analiza, tvrditi da
svaka aktivnost za smanjenje njihove ranjivosti odnosno poveanje njihove otpornosti na
razliite uticaje iz eksternog okruženja ima ekonomskog opravdanja. Sa druge strane,
indirektne štete koje mogu nastati kroz smanjenu funkcionalnost društva ili ekološke
posledice takoe opravdavaju aktivnosti koje poveavaju otpornost inženjerske strukture na
spoljne uticaje. Ako se imaju u vidu karakteristike geodetskih radova i vrste informacija koje
se na osnovu njih mogu dobiti onda se može tvrditi da ne postoje razlozi za njihovo
izostavljanje pri analizi osetljivosti inženjerskih struktura na spoljne uticaje. Može se ak
tvrditi da su informacije dobijene na osnovu geodetskih merenja neophodan uslova za
kvalitetno i pravovremeno donošenje odluka pri razliitim scenarijima katastrofalnih
dogaaja.
4. Uloga i znaaj geodezije u prevenciji i ublažavanju posledica katastrofa
Polazei od navedene definicije katastrofa da one predstavljaju nagle promene u posmatranom
sistemu kao posledicu postupnih promena u eksternom okruženju može serei da primena
geodetskih metoda za praenje ponašanja tla i objekata prevashodno može da pomogne u
utvrivanju zavisnosti promena geometrije i položaja posmatranog sistema u odnosu na
promene u eksternom okruženju. Ako se posmatraju tlo i inženjerske strukture onda se može
rei da su oni neprekidno izloženi silama iz eksternog okruženja (sila Zemljine teže, sile koje
nastaju pomeranjem tektonskih ploa, padavinama koje mogu aktivirati klizišta, silama koje
deluju na tlo i inženjersku strukturu tokom njihove eksploatacije i sl.). ove sile neminovno
dovode do odreenih promena geometrije tla i inženjerske strukture a veliina i brzina ovih
promena u vremenu može se odrediti primenom geodetskih metoda. Pri tome ne treba
izostaviti ni primenu geodezije u katastru nepokretnosti i formiranju geografskih
informacionih sistema. Katastar nepokretnosti omoguuje realnu procenu štete koja nastaje pri
elementarnim nepogodama i njenu pravilnu dislokaciju na vlasnike ime se obezbeuje
sprovoenje principa pravednosti, dok geografski informacioni sistemi mogu poslužiti za
modeliranje scenarija u sluaju katastrofalnih dogaaja.
Geodetske metode primenjuju se u svim fazama životnog ciklusa inženjerskih struktura od
projektovanja do izvoenja i eksploatacije[11]. Doprinos geodezije po fazama životnog
ciklusa može se prikazati na sledeinain:
- U fazi projektovanja geodetske podloge služe za projektovanje inženjerskih struktura.
U smislu izbora mesta i lokacije geodetske podloge pružaju širi uvid u geografsku
lokaciju gde je planirana izgradnja odreene inženjerske strukture (brana, most,
saobraajnica, naselje i drugo). Širi uvid podrazumeva uvid u topografiju terena
udaljenih podruja (slivovi reka, rena korita, položaj i udaljenost drugih inženjerskih
struktura koje mogu imati uticaj na novoprojektovanu inženjersku strukturu i drugi
podaci od znaaja za izuavanje potencijalnih negativnih uticaja);
- U fazi izgradnje geodetski radovi omoguuju da se inženjerska struktura izvede na
projektovanoj lokaciji i da njena konstrukcija bude izvedena prema projektu. Po
završetku izgradnje inženjerske strukture geodetskim metodama mogue je odrediti
njeno izvedeno stanje odnosno utvrditi njeno nulto odnosno poetno stanje za period
eksploatacije i