PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

i male promene geometrije (reda veliine nekoliko milimetara ili ak i manje) tla i
inženjerskih struktura.
Razvoj metodologija za deformacionu analizu (odnosno za otkrivanje promena geometrije
posmatranih struktura) doveo je do niza razliitih metoda. Postojanje brojnih razliitih metoda
deformacione analize [5]može se tumaiti i kao posledica složene problematike utvrivanja
promena geometrije tla i objekata i njene potencijalne nejednoznanosti. Izbor taaka za
osmatranje inženjerskih struktura takoe je od znaaja za pravilnu procenu njenog stanja [6].
Ova injenica nalaže da se za deformacionu analizu koristi više metoda i da se uporeuju
dobijeni rezultati. Eventualno dobijeni razliiti rezultati promene geometrije inženjerskih
struktura treba da ukažu na neophodnost dodatnih analiza kako bi se utvrdilo pravo stanje
promene geometrije. Ukoliko je potrebno donositi odluke u uslovima deficitarnosti vremena
za dodatne analize onda donosilac odluke treba da odabere opciju rezultata po kojoj e
postupati. U kritinim uslovima (kada preti katastrofalni razvoja dogaaja) verovatno je
ispravnije postupiti na osnovu rezultata koji ukazuju na nepovoljniji razvoj dogaaja.Meutim
u takvim situacijama ne mogu se donositi konane odluke samo na osnovu podataka
zasnovanih na rezultatima analiza geodetskih merenja ve se moraju kombinovati i relevantni
podaci drugih struka odnosno odluke se moraju donositi na osnovu multidisciplinarnih analiza
sistema kome predstoji ili se ve ostvario katastrofalni dogaaj.
3. Inženjerske strukture i katastrofe
Pod inženjerskim strukturama u ovom radu podrazumevaju se pre svega graevinske
inženjerske strukture: zgrade, mostovi i velike brane.
U literaturi [7] navodi se“posmatrajui ukupnu sumu štete u graevinskoj industriji Nemake
ona iznosi preko 20 milijardi nemakih maraka godišnje. To je oko 4% istraženih sluajeva.
Glavni razlozi usled kojih nastaju štete su:
- Propusti u planiranju;
- Povrede tehnikih propisa i
- Odstupanje od projekta tokom graenja.
Smatra se da je oko 5% ovih šteta mogue izbei“. I dalje: „Inženjerska geodetska merenja e
dati svoj doprinos ak i ako on ne bude vidljiv kao direktna korist od njih“.
Navedeno istraživanje, iako datira iz dvadesetog veka, ukazuje na ekonomsku opravdanost
geodetskih merenja u sa ciljem prevencije ili smanjenja posledica katastrofalnih dogaaja po
inženjerske strukture. Ako se uzme u obzir i injenica da ovo istraživanje nije obuhvatilo
rizike po ljudske živote onda neposredno sledi da geodetska merenja ne smeju biti
izostavljena iz projekata za izgradnju inženjerskih struktura.
Poseban znaaj, a najverovatnije najteže posledice imaju katastrofe vezane za brane.
Problematika procene sposobnosti brane da izdrži razliite uslove koji mogu nastati tokom
njene izgradnje i eksploatacije veoma je detaljno razraena u literaturi i ovoj problematici se
pridaje veliki znaaj. Termini „rizik“ i „hazard“ se precizno definišu i detaljno razrauju i na
osnovu iskustva sa prolomima brana razvijen je veliki broj metoda za ocenu njihove
sigurnosti [8].U literaturi [9] navodi se: “Sigurnost brana manifestuje se kroz odsustvo uslova
i razvoja koji može da dovede do njenog ošteenja ili uništenja. Granica koja deli trenutne
uslove, ili uslove za koje je brana projektovana, od onih koji vode ka njenom ošteenju ili
uništenju je mera njene sigurnosti.“ U literaturi je poznat veliki broj nesrea izazvanih
prolomima velikih brana ali je prema [10] još uvek ostalo nerešeno pitanje planova za sluaj
katastrofe, kompenzacije za gubitke i kazne i nije privuklo dovoljno pažnje zakonodavne
vlasti. Prema istoj literaturi tragini prolomi brana „BuffaloCreek“ u Zapadnoj Virdžiniji i
„TaccoaFalls“ u Džordžiji koji su prouzrokovali gubitak 164 ljudska života i štetu od $50