PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

1. Uvod
Teorija katastrofe pojavila se u zapadnim medijima kasnih šezdesetih godina dvadesetog veka
[1]. Teorija katastrofe prikazana je kao revolucija u matematici uporediva sa Njutnovim
diferencijalnim i integralnim raunom. Predstavljena je kao vrednija za oveanstvo od
matematike analize: dok Njutnova teorija razmatra samo glatke, kontinuirane procese, teorija
katastrofe obezbeuje univerzalni metod za izuavawe skokovitih prelaza, diskontinuiteta i
iznenadnih kvalitativnih promena. Prema [1] katastrofa predstavlja nagle promene kao
iznenadni odgovor sistema na glatke promene u eksternom okruženju. Navedena definicija
ukazuje da katastrofa predstavlja naglo ugrožavanje funkcionisanja odreenog sistema koji
nastaju usled delovanja razliitih uticaja iz spoljne sredine odnosno iz okruženja posmatranog
sistema.
Iako je teorija katastrofe nalazila primene u razliitim naunim disciplinama pojavili su se i
lanci kritike i osporavanja. Prema [2] ove kritike su uglavnom opšteg karaktera i uz
pretpostavku da su kritike jednostavno „tane“. Bez obzira na slabu zasnovanost kritika na
konkretnim primerima ovu kritiku bi trebalo ohrabrivati u smeru koji bi unapredio ovu teoriju
ili doveo do novih i boljih teorija.
Kontinuirani procesi koji se odvijaju u dovoljno dugom vremenu ak i kada su nepovoljni po
posmatrani sistem omoguavaju odreenu projekciju odnosno predvianje dogaaja sa
visokim stepenom sigurnosti odnosno stvaraju osnovu da se karakter nepovoljnih kretanja
bolje upozna i da se pregrupisavanjem odreenim resursa dejstvo negativnih dogaaja
predupredi, ublaži ili potpuno eliminiše. Nagle promene koje u matematikom smislu takoe
mogu da se smatraju kontinuiranim procesima, ali koje se dogaaju u intervalima vremena
kraim od optimalnih za adekvatan odgovor sistema mogu naneti štete sistemu i dovesti do
prekida u njegovom funkcionisanju. U takvim situacijama ak i dobro poznavanje dinamike i
zakonitosti odvijanja negativnih procesa može biti nedovoljan uslov za ublažavanje ili
eliminaciju štete koja može nastati u posmatranom sistemu. Nepoznavanje ili nedovoljno
poznavanje zakonitosti odvijanja pojedinih procesa u spoljnoj sredini koje mogu izazvati
neželjene posledice u odreenom sistemu ili ga potpuno uništiti. Posebno ilustrativni primeri
su gubici ljudskih života i materijalne štete koje nastaju prolomom brana u nizvodnom toku
reka. Iz tog razloga se kod brana posebna pažnja posveuje analizi rizika i hazarda koja
ukljuuje kategorije društveno prihvatljivih nivoa ovih parametara pri donošenju odluka o
njihovoj izgradnji. Drugu kategorija ilustrativnih primera katastrofa predstavljaju poplave i
klizišta. Ovakve pojave ugrožavaju ljudske živote i materijalna dobra dovodei u pitanje
egzistenciju stanovništva na pojedinim podrujima. Meutim ak i ako su rizici od ovih
pojava poznati nije uvek mogue izvršiti seljenje gradova i infrastrukture izvan rizinih
podruja iz razliitih razloga. Naješe su to ekonomski, istorijski, kulturni razlozi ili njihova
kombinacija. U takvim sluajevima pravilna procena rizika i pravljenje adekvatnih planova ili
izgradnja odgovarajue zaštitne infrastrukture može biti od kritinog znaaja u prevenciji,
ublažavanju ili sanaciji katastrofalnih posledica.
Nakon ovih razmatranja namee se pitanje u kojim to sluajevima geodezija kao nauka i
praktina disciplina može da doprinese prevenciji, ublažavanju i sanaciji posledica
potencijalnih katastrofalnih dogaaja. Geodezija je nauka koja se prevashodno bavi
odreivanjem veliine i oblika Zemlje njenog gravitacionog polja i promenama ovih veliina
sa vremenom. Meutim geodezija je razvila niz praktinih i efikasnih metoda i niz tehnologija
visoke tanosti i efikasnosti kako za pozicioniranje u prostoru tako i za snimanje i prikaz
Zemljine površine i objekata na njoj. Razvoj geodetskih tehnologija omoguio je primenu