PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

6) vrši nadzor nad primenom Zakona i propisa donetih na osnovu zakona.
U pripremi i izradi navedenih dokumenata i planova, Sektor saradjuje sa subjektima
odbrane, a posebno sa organima državne uprave, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne
samouprave i privrednim društvima i drugim pravnim licima i preduzetnicima, koji su po
Zakonu obavezni da vrše izradu dokumenata uz strunu pomo i saradnju Sektora za vanredne
situacije.
Kao polazni dokument za izradu svih planova i ostalih akata, kao i funkcionisanje
sistema ZiS, a na osnovu lana 15. Zakona o VrSi, lana 20. Zakona o lokalnoj samoupravi i
Statuta grada/opštine, Skupštine opština su donele Odluku o organizaciji i funkcionisanju
civilne zaštite na teritoriji grada/opštine. Odluka, izmeu ostalih, reguliše organizaciju i
funkcionisanje CZ; utvruju se nadležnosti organa opštine i dužnost gradskih organa u ZiS;
izradu Procene ugroženosti i Planova ZiS; postavlanje poverenika i zamenika poverenika CZ
u naselenim mestima; formiranje jedinica CZ opšte namene; ureuje se ukluivanje
osposoblenih pravnih lica i njihovo aktiviranje; uloga graana, udruženja graana i drugih
organizacija; koordinacija i rukovoenje ZiS u VrSi; ostvarivanje line, uzajamne i kolektivne
zaštite; sprovoenje mera i zadataka CZ; funkcionisanje sistema javnog uzbunjivanja; obuka i
osposoblavanje; planiranje i programiranje; finansiranje sistema ZiS; utvrivanje štete;
priznanja i nagrade i druga pitanja od znaaja za organizaciju i funkcionisanje CZ.
4. ZAKLJUAK
O znaaju preventive se mnogo piše, nažalost malo preduzima. Najbolji primer su za
to dogaaja u R.Srbiji, posebno 2014. godine, kada su nas snašle mnogobrojne i raznolike
VrSi. Na neke je sistem mogao pravovremeno i odgovoriti, da je postojala želja (i volja)
subjekata odbrane, od kojih posebno treba istai jedinice lokalne samouprave. I pored
Ustavne obaveze, obaveze koje nalaže Zakon o lokalnoj samoupravi, a posebno Zakon o
vanrednim situacijama, lokalna samouprava nije preduzela sve mere, posebno preventivne, da
zaštiti svoje graane, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu u celini. Treba posebno i
naglasiti i slabosti koje su identifikovane u Nacionalnoj strategiji ZiS, i to:
1) institucionalno-organizacioni: nepostojanje uslova za doslednu primenu propisa;
neodgovarajua organizacija i sprovoenje preventivnih mera; nedostupnost specijalizovanih
katastara; nepostojanje sveobuhvatnih mapa rizika; neravnomerna raspodela kapaciteta
službi za reagovanje na teritoriji Republike Srbije; neuspostavljen sistem 112; nepostojanje
metodologije upravljanja opasnim otpadom;
2) materijalno-tehniki: nezadovoljavajui nivo saobraajne i druge infrastructure;
zastarela, nepouzdana oprema, sredstva i vozila službi za reagovanje u VrSi; neadekvatno
finansiranje održavanja sistema ZiS;
3) saradnja, koordinacija i raspoloživost informacija: nedovoljna koordinacija izmeu
subjekata sistema ZiS u VrSi; nedovoljna saradnja izmeu naunih i istraživakih institucija i
direktnih korisnika istraživanja; nedovoljna saradnja sa nevladinim i privatnim sektorom;
4) ljudski resursi i edukacija: neadekvatna struna kvalifikovanost i tehnološka disciplina
raspoloživih ljudskih resursa; nedostatak specijalizovanih kadrova; nedovoljna obuenost
profesionalnog kadra; nepripremljenost i nizak nivo kapaciteta lokalne samouprave;
nerazvijena kultura prevencije.
Vanredne situacije na celoj-delu teritorije R.Srbije tokom 2014. godine su pokazale da
mora postojati bolja priprema subjekata civilbe odbrane, posebno opština i gradova. Takoe,