PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA
Zbornik2015-I Zbornik2015-I
Branko Babi*, Nenad Komazec** * Visoka tehnika škola strukovnih studija, Novi Sad, Republika Srbija **Vojna akademija Beograd babic@vtsns.edu.rs nkomazec@gmail.com ''PREVENTIVNO DELOVANJE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE U VANREDNIM SITUACIJAMA'' Abstract— Preventiva, kao najslabija taka našeg sistema zaštite i spasavanja (posebno od posledica poplava, požara i drugih kriznih stanja) u narednom period mora biti poboljšana kroz pokretanje postupaka za otklanjanje uoenih nedostatka. Na svim nivoima sistema civilne odbrane (subjekata odbrane) odsustvo preventivnog naina planiranja, reagovanja i postupanja je bila najslabija taka sistema kada doe do vanrednih situacija, što se posebno moglo videti i osetiti tokom majskih poplava 2014. godine, a i kasnije tokom godine. Kljune rei: preventive, vanredna situacija, system odbrane PREVENTIVE ACTS OF UNITS OF LOCAL SELF-GOVERNMENT IN EMERGENCY SITUATIONS Branko Babi*, Nenad Komazec** *Professor at the Higher Education Technical School of Professional Studies in Novi Sad, **Military Academy Belgrade babic@vtsns.edu.rs nkomazec@gmail.com Abstract— Prevention, as the weakest link in our protection and rescue system (especially against the consequences of floods, fire and other emergency situations), must be improved in the future by removing observed flaws and imperfections. On all levels of civil defence system (the subjects of defence), the lack of preventive planning, reacting and acting was the weakest link of the system when emergency situations occur. This was especially visible and noticed during the floods of May 2014, and later in the year as well. Keywords: prevention, emergency situation, defence system 1. UVOD U svakodnevnom životu postoji veliki broj rizika sa kojima se suoavamo, pokušavamo da ih identifikujemo, da ih upoznamo, da bi preduzimanjem preventivnih i operativnih mera, rizik eliminisali ili ga sveli na najmanju moguu meru. Upravljati rizikom znai pre svega preventivno delovati. Oblast rizika definišu mnogobrojni zakoni, odluke i uputstva ije poznavanje doprinosi preventivnom delovanju i smanjenju opasnosti od rizika po stanovništvo, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu. Jedinice lokalne samouprave - grad i opština, kao osnovni subjekt civilne odbrane i udarna snaga sistema zaštite i spasavanja, svakodnevnim delovanjem su u obavezi da preduzimaju sve Ustavne i zakonske odredbe koje se odnose na smanjenje rizika po život i zdravlje svojih stanovnika.
Do sada se problematika prevencije i preventivnog delovanja posmatrala iz ugla „naknade štete kada se desi elementarna nepogoda“, što je pokazalo ogromne propuste i slabosti. To se mora napustiti i subjekti sistema odbrane se moraju okrenuti preventivnom delovanju, jer „jedan evro uložen u preventivu vraa se desetostruko“, što se vidi na primerima zemalja EU. Republika Srbija izgrauje jedinsven sistem zaštite na itavoj teritoriji i preduzima preventivne i operativne mere u borbi sa vanrednim situacijama. Osnovnu snagu u borbi protiv vanrednih situacija predstavljaju subjekti civilne odbrane, posebno jedinice lokalne samouprave. Mnogobrojne vanredne situacije, koje su bile posebno 2014. godine u R.Srbiji, su pokazele slabosti lokalne samouprave i nemogunost da se suprostave vanrednim situacijama bez preduzimanja preventivnih mera. 2. NORMATIVNO-PRAVNA UREENOST PREVENTIVE Preventiva i preventivno delovanje regulisano je mnogim zakonskim i podzakonskim akatima, od kojih posebno izdvajamo:. 2.1. Zakon o vanrednim situacijama [1] (u daljem tekstu: Zakon) defiše 11 osnovnih zadatake sistema zaštite i spasavanja (u daljem tekstu: ZiS), posebno zaštitu, kao skup preventivnih mera usmerenih na jaanje otpornosti zajednice, otklanjanje moguih uzroka ugrožavanja, smanjenje uticaja elementarnih nepogoda, spreavanje drugih nesrea i u sluaju da do njih doe, umanjenje njihovih posledica. Sistem ZiS R.Srbije je deo sistema nacionalne bezbednosti i integrisani oblik upravljanja i organizovanja subjekata sistema ZIS na sprovoenju preventivnih i operativnih mera i izvršavanju zadataka ZiS ljudi i dobara od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesrea, ukljuujui i mere oporavka od tih posledica. Definisane zadatke u sistemu ZiS obavljaju subjekti sistema civilne odbrane: 1) organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave; 2) privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici; 3) graani, grupe graana, udruženja, profesionalne i druge organizacije. Subjekti civilne odbrane treba da obezbede izgradnju jedinstvenog sistema ZiS na teritoriji Republike Srbije, na osnovu zakona, podzakonskih akata, programa, planova i drugih dokumenata kojima se ureuje organizacija, razvoj, pripremanje i upotreba snaga i sredstava ZiS. U sprovoenju ZiS subjekti civilne odbrane sprovode propisana naela ZiS i svoj rad zasnivaju se na saradnji, solidarnosti, pravovremenom i usklaenom delovanju. Od izuzetne važnosti je primena i sprovoenje naela preventivne zaštite kojom se obezbeuje prioritetno sprovode preventivne mere zaštite u skladu sa svojim nadležnostima. Po Zakonu, preventivne mere ZiS, obuhvataju: - uspostavljanje Nacionalne strategije ZiS u vanrednim situacijama (u daljem tekstu: VrSi), - procenu rizika i ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesrea, - mere pri izgradnji na trusnom podruju ili izgradnji objekata (brane, skladišta, pumpne stanice i dr.) koji mogu ugroziti živote ljudi i materijalna dobra, - izgradnju odbrambenih nasipa, - obeležavanje mesta i procenu rizika od lavina, - regulisanje vodotokova,
- Page 277 and 278: Leyden, John: 'Lab-smashing' Stuxne
- Page 279 and 280: sa haotinom situacijom u situaciji
- Page 281 and 282: 3. Prekid elektrinog napajanja Prek
- Page 283 and 284: etiri najvea uragana u SAD tokom 20
- Page 285 and 286: Stacionarni agregat Slika 6: Stacio
- Page 287 and 288: spreava ulazak vlage u kabl ali nak
- Page 289 and 290: Sa druge strane, svi kablovi sa pla
- Page 291 and 292: takvim uslovima neophodno je organi
- Page 293 and 294: Miro Maksimovi 1 , Jadranka Maksimo
- Page 295 and 296: kojim se ugrožava život i zdravlj
- Page 297 and 298: Izazivanje požara je kažnjivo u s
- Page 299 and 300: Slika 1. - Šumski požar u 2014. g
- Page 301 and 302: Sa aspekta protivpožarne zaštite
- Page 303 and 304: 7. UPRAVLJANJE RIZICIMA OD ŠUMSKIH
- Page 305 and 306: Osnovica za izraunavanje premije je
- Page 307 and 308: Literatura: 1. Agi, S., et al. (201
- Page 309 and 310: Uvod Živimo u vrijeme kada se ne s
- Page 311 and 312: Z a s t u p lj e n o s t v a ž n i
- Page 313 and 314: Sl. 1. Nekontrolisana sjea šume u
- Page 315 and 316: ijene erozije je bilo zaštieno vrb
- Page 317 and 318: Z a k lj u a k Da bi se ublažili i
- Page 319 and 320: Te koliine padalina iz perioda 11.
- Page 321 and 322: Osim kopanja kanala trebalo je ured
- Page 323 and 324: stare gradske jezgre. Ali zbog razn
- Page 325 and 326: potrebito je postaviti vodomjerne s
- Page 327: [11] http://www.prodanube.eu/activi
- Page 331 and 332: Radi sticanja potrebnih znanja iz o
- Page 333 and 334: otklanjanju posledica elementarnih
- Page 335 and 336: 6) vrši nadzor nad primenom Zakona
- Page 337 and 338: Doc. dr Izet Banda UPRAVLJANJE RIZ
- Page 339 and 340: pobrine da su uspostavljeni pouzdan
- Page 341 and 342: Navedena iskustva i rad meunarodnih
- Page 343 and 344: pravna lica koja su minimalno izlo
- Page 345 and 346: ZAKLJUAK Željenu tržišnu pozicij
- Page 347 and 348: Dr Stevan Daki Mr Predrag Obrenovi
- Page 349 and 350: Obuavanje i osposobljavanje za zaš
- Page 351 and 352: LITERATURA: 1. Zakon o zaštiti od
- Page 353 and 354: Sve gore nabrojane prednosti su dov
- Page 355 and 356: Slika 3: Ilustracija prostiranja sv
- Page 357 and 358: 1. plava, 2. narandžasta, 3. zelen
- Page 359 and 360: Slika 7: (a) Gubici usljed mikrosav
- Page 361 and 362: Slika 10: Fujikura-in set za pripre
- Page 363 and 364: 7. Mjerenje slabljenja na trasi U s
- Page 365 and 366: Slika 16: Mjerenje slabljenja s kra
- Page 367 and 368: THE ANTHROPOGENIC FACTOR LIKE TRIGG
- Page 369 and 370: pruga, gasovoda, vodovoda i dr.) pr
- Page 371 and 372: geoloških procesa koji su pokrenut
- Page 373 and 374: Slika 10. Primjer loše riješenog
- Page 375 and 376: jednog geologa, koji bi pratio stan
- Page 377 and 378: 5. Zakljuak Prema iznesenim injenic
Do sada se problematika prevencije i preventivnog delovanja posmatrala iz ugla<br />
„naknade štete kada se desi elementarna nepogoda“, što je pokazalo ogromne propuste i<br />
slabosti. To se mora napustiti i subjekti sistema odbrane se moraju okrenuti preventivnom<br />
delovanju, jer „jedan evro uložen u preventivu vraa se desetostruko“, što se vidi na<br />
primerima zemalja EU. Republika Srbija izgrauje jedinsven sistem zaštite na itavoj teritoriji<br />
i preduzima preventivne i operativne mere u borbi sa vanrednim situacijama.<br />
Osnovnu snagu u borbi protiv vanrednih situacija predstavljaju subjekti civilne<br />
odbrane, posebno jedinice lokalne samouprave. Mnogobrojne vanredne situacije, koje su bile<br />
posebno 2014. godine u R.Srbiji, su pokazele slabosti lokalne samouprave i nemogunost da<br />
se suprostave vanrednim situacijama bez preduzimanja preventivnih mera.<br />
2. NORMATIVNO-PRAVNA UREENOST PREVENTIVE<br />
Preventiva i preventivno delovanje regulisano je mnogim zakonskim i podzakonskim<br />
akatima, od kojih posebno izdvajamo:.<br />
2.1. Zakon o vanrednim situacijama [1] (u daljem tekstu: Zakon) defiše 11 osnovnih<br />
zadatake sistema zaštite i spasavanja (u daljem tekstu: ZiS), posebno zaštitu, kao skup<br />
preventivnih mera usmerenih na jaanje otpornosti zajednice, otklanjanje moguih uzroka<br />
ugrožavanja, smanjenje uticaja elementarnih nepogoda, spreavanje drugih nesrea i u sluaju<br />
da do njih doe, umanjenje njihovih posledica.<br />
Sistem ZiS R.Srbije je deo sistema nacionalne bezbednosti i integrisani oblik<br />
upravljanja i organizovanja subjekata sistema ZIS na sprovoenju preventivnih i operativnih<br />
mera i izvršavanju zadataka ZiS ljudi i dobara od posledica elementarnih nepogoda i drugih<br />
nesrea, ukljuujui i mere oporavka od tih posledica.<br />
Definisane zadatke u sistemu ZiS obavljaju subjekti sistema civilne odbrane:<br />
1) organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne<br />
samouprave;<br />
2) privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici;<br />
3) graani, grupe graana, udruženja, profesionalne i druge organizacije.<br />
Subjekti civilne odbrane treba da obezbede izgradnju jedinstvenog sistema ZiS na<br />
teritoriji Republike Srbije, na osnovu zakona, podzakonskih akata, programa, planova i drugih<br />
dokumenata kojima se ureuje organizacija, razvoj, pripremanje i upotreba snaga i sredstava<br />
ZiS. U sprovoenju ZiS subjekti civilne odbrane sprovode propisana naela ZiS i svoj rad<br />
zasnivaju se na saradnji, solidarnosti, pravovremenom i usklaenom delovanju. Od izuzetne<br />
važnosti je primena i sprovoenje naela preventivne zaštite kojom se obezbeuje prioritetno<br />
sprovode preventivne mere zaštite u skladu sa svojim nadležnostima.<br />
Po Zakonu, preventivne mere ZiS, obuhvataju:<br />
- uspostavljanje Nacionalne strategije ZiS u vanrednim situacijama (u daljem tekstu:<br />
VrSi),<br />
- procenu rizika i ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesrea,<br />
- mere pri izgradnji na trusnom podruju ili izgradnji objekata (brane, skladišta, pumpne<br />
stanice i dr.) koji mogu ugroziti živote ljudi i materijalna dobra,<br />
- izgradnju odbrambenih nasipa,<br />
- obeležavanje mesta i procenu rizika od lavina,<br />
- regulisanje vodotokova,
Change language