PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

GFDL je za pokretanje prvog klimatskog modela razvijenog šesdesetih godina, koristio
raunar UNIVAC 1108 sa pola megabajta memorije 10 . Ovom raunaru je bilo je potrebno 20
minuta da pokrene klimatski model odnosno da simulira atmosferu u nekom danu. Tokom
narednih godina, labarataorija je investirala u raunarsku infrastrukturu i danas se za
pokretanje modela i simulacije koristi raunar koji može da memoriše 2.000 terabajta
podataka i ima 100.000 puta više raunarske snage od njihovog prvog raunara.
Ameriki nacionalni centar je, od 1998. godine, svoja istraživanja životne okoline
realizovao superkompjuterom Cray C90. Ovaj raunar je za to vreme bio izuzetrno snažan;
imao je 16 procesora, 2 GB radne memorije i sistem brzih diskova sa 200 GB kapaciteta.
Nekoliko godina kasnije, centar je svoja istraživanja bazirao na IBM-ovom raunarskom
sistemu koji je bio 4.3 puta jai od predhodnog; imao je 768 procesora, 192 GB radne
memorije, 4.6 terabajta memorijskog prostora i snagu od 0.7 teraflopsa. IBM kompanija je
razvila i najnoviji superkompjuter, Blue Gene koji je još snažniji u procesiranju podataka i
simulaciji klimatskih modela. Ovaj raunar ima ak 131.000 procesora i može da izvrši 280
trilliona operacija u sekundi (onoliko koliko bi jedan naunik uz pomo kalkulatora mogao da
uradi za 177.000 godina). Nemaki centar za klimatska istraživanja (DKRZ) istraživanja,
eksperimente i simulacije realizuje superkompjuterom IBM Power6 »Blizzard« koji ima
8.448 procesora, snagu od 158 teraflopsa, 20 terabajta radne memorije i 7 petabajta
memorijskog prostora [2].
Japanski NEC izgradio je superkompjutere koji daleko nadmašuju performanse IBM-ovih
raunara. Najnoviji raunar razvijen je iskljuivo za simulaciju prirodnih atmosferskih i
klimatskih promena na Zemlji. »Zahvaljujui svojim karakteristikama, ovaj superkompjuter je
posebno pogodan za simulaciju kompleksno povezanih sistema kao što je Zemljina klima sa
interakcijama izmeu vodenih masa, kopna i atmosfere. Osim toga, naunici Japana imaju
nameru da realizuju istraživanja koja treba da pomognu u predvianju zemljotresa« [6]. Ovaj
raunar, nazvan Earth Simulator, trenutno je jedan od najjaih sistem na svetu sa snagom od
35 teraflopsa, radnom memorijom od 10 terabajta i prostorom za podatke od 700 terabajta. U
odnosu na IBM-ove raunare, ovaj raunar ima daleko manje ugraenih procesora (samo
5.104), ali primenom nove arhitekture postiže daleko veu brzinu obrade podataka.
NASA centar za simulaciju klime (NASA Center for Climate Simulation - NCCS) koristi
»Discover« superkompjuter u svojim istraživanjima. U 2009. godini, raunaru je dodato još
8.000 procesora, tako da danas ima izuzetnu mo u procesiranju podataka sa svojih blizu
15.000 procesora. Novi procesori su obezbedili i novu raunarsku arhitekturu i uinili da
raunar bude posebno pogodan za klimatska istraživanja; vea bzrina, vei memorijski
kapaciteti, brži pristup memoriji za procesore. Zahvaljujui ovim unapreenjima, centra može
da obavi 3-4 puta više simulacija u samo jednom danu i, ono što je za naunike još važnije,
mogu pokrenuti simulacije mnogo veih rezolucija. Memorijski kapaciteti su posebno
znaajne karakteristike raunara »Discover« obzirom da Centar za klimatske simulacije
koristi i proizvodi ogromne koliine podataka. Najvei broj podataka potie od satelitskih
osmatranja i merenja atmosfere, zemljišta i okeana, pa raunar mora svakodnevno da obradi
oko 8 miliona zapažanja sa satelita i da ih implementira u odgovarajue modele [8].
10 Danas to nije dovoljan memorijski kapacitet za memorisanje jedne pesme ili slike visoke rezolucije.