PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA
Share Embed Flag
Download ePaper

PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Zbornik2015-I Zbornik2015-I

panagoalex
15.12.2015 Views

El-Nino Climate Change Modeling Temporal Trend Measures for Climate Change Modeling Prikaz temperature površine mora, nižih temperatura troposfere i padavina od 1982. do 2010., dobijenih analizom mesenih anomalija. Seasonal Trend Climate Change Analysis Prikaz temperature površine mora od 1982. do 2010. Slika na vrhu prikazuje linearni temperature površine mora, slika u sredini stopu promena, a slika na dnu izražava trend monotonost (opseg u kojem se konstantno nalazi rastui ili opadajui trend). EOT Climate Change Modeling Grafikon pokazuje razliku u vegetaciji u Evropi IDRISI softver vrši analizu anomalija temperatura od 1982. do 2007. površine mora od 1982. do 2008.; grafik pokazuje dramatino rastuu temperatura u Atlantiku. Slika 5: Simulacije ETM-a koje se realizuju IDRISI softverom [9] Najnoviji kompjuterski softver Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja (National Center for Atmospheric Research - NCAR) je CESM (The Community Earth System Model). Ovo softversko rešenje »ima mogunosti simulacije razliitih elemenata klimatskog sistema Zemlje, od temperature na površini mora i koncentracije leda u moru, do pritiska na nivou mora i vetrova niskog nivoa« [6]. Uporedo sa razvojem klimatskih modela razvijala se i hardverska infrastruktura koja je mogla da podrži modele i njihovu simulaciju. Savremeni raunari koji se primenjuju u ovoj oblasti imaju takve raunarske kapacitete, koji naunicima omoguavaju da memorišu globalne klimatske podatke na nedeljnom ili ak dnevnom nivou prilikom istraživanja klimatskih promena. Prvi raunarski sistemi bili su daleko skromnijih kapaciteta, ali je razvoj nauke u ovoj oblasti bio praen i ulaganjima u adekvatnu raunarsku infrastrukturu. Raunari koji su se koristili morali su imati izuzetno dobre performanse; procesorska mo i memorijski kapaciteti morali su odgovarati istraživakim potrebama. Suprekompjuteri su upravo raunari koji su mogli da odgovore na ovakve istraživake zahteve.

GFDL je za pokretanje prvog klimatskog modela razvijenog šesdesetih godina, koristio raunar UNIVAC 1108 sa pola megabajta memorije 10 . Ovom raunaru je bilo je potrebno 20 minuta da pokrene klimatski model odnosno da simulira atmosferu u nekom danu. Tokom narednih godina, labarataorija je investirala u raunarsku infrastrukturu i danas se za pokretanje modela i simulacije koristi raunar koji može da memoriše 2.000 terabajta podataka i ima 100.000 puta više raunarske snage od njihovog prvog raunara. Ameriki nacionalni centar je, od 1998. godine, svoja istraživanja životne okoline realizovao superkompjuterom Cray C90. Ovaj raunar je za to vreme bio izuzetrno snažan; imao je 16 procesora, 2 GB radne memorije i sistem brzih diskova sa 200 GB kapaciteta. Nekoliko godina kasnije, centar je svoja istraživanja bazirao na IBM-ovom raunarskom sistemu koji je bio 4.3 puta jai od predhodnog; imao je 768 procesora, 192 GB radne memorije, 4.6 terabajta memorijskog prostora i snagu od 0.7 teraflopsa. IBM kompanija je razvila i najnoviji superkompjuter, Blue Gene koji je još snažniji u procesiranju podataka i simulaciji klimatskih modela. Ovaj raunar ima ak 131.000 procesora i može da izvrši 280 trilliona operacija u sekundi (onoliko koliko bi jedan naunik uz pomo kalkulatora mogao da uradi za 177.000 godina). Nemaki centar za klimatska istraživanja (DKRZ) istraživanja, eksperimente i simulacije realizuje superkompjuterom IBM Power6 »Blizzard« koji ima 8.448 procesora, snagu od 158 teraflopsa, 20 terabajta radne memorije i 7 petabajta memorijskog prostora [2]. Japanski NEC izgradio je superkompjutere koji daleko nadmašuju performanse IBM-ovih raunara. Najnoviji raunar razvijen je iskljuivo za simulaciju prirodnih atmosferskih i klimatskih promena na Zemlji. »Zahvaljujui svojim karakteristikama, ovaj superkompjuter je posebno pogodan za simulaciju kompleksno povezanih sistema kao što je Zemljina klima sa interakcijama izmeu vodenih masa, kopna i atmosfere. Osim toga, naunici Japana imaju nameru da realizuju istraživanja koja treba da pomognu u predvianju zemljotresa« [6]. Ovaj raunar, nazvan Earth Simulator, trenutno je jedan od najjaih sistem na svetu sa snagom od 35 teraflopsa, radnom memorijom od 10 terabajta i prostorom za podatke od 700 terabajta. U odnosu na IBM-ove raunare, ovaj raunar ima daleko manje ugraenih procesora (samo 5.104), ali primenom nove arhitekture postiže daleko veu brzinu obrade podataka. NASA centar za simulaciju klime (NASA Center for Climate Simulation - NCCS) koristi »Discover« superkompjuter u svojim istraživanjima. U 2009. godini, raunaru je dodato još 8.000 procesora, tako da danas ima izuzetnu mo u procesiranju podataka sa svojih blizu 15.000 procesora. Novi procesori su obezbedili i novu raunarsku arhitekturu i uinili da raunar bude posebno pogodan za klimatska istraživanja; vea bzrina, vei memorijski kapaciteti, brži pristup memoriji za procesore. Zahvaljujui ovim unapreenjima, centra može da obavi 3-4 puta više simulacija u samo jednom danu i, ono što je za naunike još važnije, mogu pokrenuti simulacije mnogo veih rezolucija. Memorijski kapaciteti su posebno znaajne karakteristike raunara »Discover« obzirom da Centar za klimatske simulacije koristi i proizvodi ogromne koliine podataka. Najvei broj podataka potie od satelitskih osmatranja i merenja atmosfere, zemljišta i okeana, pa raunar mora svakodnevno da obradi oko 8 miliona zapažanja sa satelita i da ih implementira u odgovarajue modele [8]. 10 Danas to nije dovoljan memorijski kapacitet za memorisanje jedne pesme ili slike visoke rezolucije.

El-Nino Climate Change Modeling<br />

Temporal Trend Measures for Climate<br />

Change Modeling<br />

Prikaz temperature površine mora, nižih<br />

temperatura troposfere i padavina od 1982. do<br />

2010., dobijenih analizom mesenih anomalija.<br />

Seasonal Trend Climate Change Analysis<br />

Prikaz temperature površine mora od 1982. do<br />

2010. Slika na vrhu prikazuje linearni temperature<br />

površine mora, slika u sredini stopu promena, a<br />

slika na dnu izražava trend monotonost (opseg u<br />

kojem se konstantno nalazi rastui ili opadajui<br />

trend).<br />

EOT Climate Change Modeling<br />

Grafikon pokazuje razliku u vegetaciji u Evropi IDRISI softver vrši analizu anomalija temperatura<br />

od 1982. do 2007.<br />

površine mora od 1982. do 2008.; grafik pokazuje<br />

dramatino rastuu temperatura u Atlantiku.<br />

Slika 5: Simulacije ETM-a koje se realizuju IDRISI softverom [9]<br />

Najnoviji kompjuterski softver Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja (National<br />

Center for Atmospheric Research - NCAR) je CESM (The Community Earth System Model).<br />

Ovo softversko rešenje »ima mogunosti simulacije razliitih elemenata klimatskog sistema<br />

Zemlje, od temperature na površini mora i koncentracije leda u moru, do pritiska na nivou<br />

mora i vetrova niskog nivoa« [6].<br />

Uporedo sa razvojem klimatskih modela razvijala se i hardverska infrastruktura koja je<br />

mogla da podrži modele i njihovu simulaciju. Savremeni raunari koji se primenjuju u ovoj<br />

oblasti imaju takve raunarske kapacitete, koji naunicima omoguavaju da memorišu<br />

globalne klimatske podatke na nedeljnom ili ak dnevnom nivou prilikom istraživanja<br />

klimatskih promena. Prvi raunarski sistemi bili su daleko skromnijih kapaciteta, ali je razvoj<br />

nauke u ovoj oblasti bio praen i ulaganjima u adekvatnu raunarsku infrastrukturu. Raunari<br />

koji su se koristili morali su imati izuzetno dobre performanse; procesorska mo i memorijski<br />

kapaciteti morali su odgovarati istraživakim potrebama. Suprekompjuteri su upravo raunari<br />

koji su mogli da odgovore na ovakve istraživake zahteve.

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!