PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

promena, pa »naunici sada mogu da povežu verovatnou nastanka i temperaturne ishode i
uticaje na prirodno okruženje povezano sa razliitim nivoima stabilizacije gasova staklene
bašte u atmosferi« [4]. Primenjuju se novi pristupi koji se pre svega odnose na
interdisciplinarna istraživanja, a naunicima su na raspolaganju brojna tehnološka rešenja koja
obezbeuju efikasnost u radu i relevantnost dobijenih rezultata.
Klimatski modeli su primarni alati koji su naunicima dostupni prilikom istraživanja
reakcije klimatskog sistema na razliite uticaje, prilikom sezonskih predvianja klime ili
predvianja klime korišenjem dekadne vremenske skale, kao i prilikom projekcija budue
klime u narednom veku ili još dužem vremenskom periodu. Ovi modeli su numeriki modeli
procesa u klimatskom sistemu i predstavljaju vrhunsku tehnologiju u istraživanju klimatskih
procesa. To su sistemi diferencijalnih jednaina uspostavljeni na osnovu osnovnih zakona
fizike, kretanja fluida i hemije. Obzirom da se ovi modeli implementiraju i pokreu na
raunarskim sistemima, mogu se definisati i kao »kompjuterski kodovi koji koriste
matematike predstave poznatih procesa Zemljinog klimatskog sistema (pokreti i ciklusi
energije i vode u atmosferi, okeani, zemljišne površine, ukljuujui morski led i sneg), sa
ciljem simulacije klimatskih uslova u prošlosti i projekcije buduih« [5].
Šesdesetih godina, Geophysical Fluid Dynamics Laboratory (GFDL) u Prinstonu, razvio
je jedan od prvih opštih klimatskih modela koji kombinuje okeane i atmosferske procese.
Naunici danas imaju znaajna saznanja o tome kako okean i atmosfera u interakciji jedni sa
drugima utiu na klimu. Zahvaljujui ovom modelu, uraene su projekcije o uticaju promena
prirodnih faktora koji kontrolišu klimu (kao što su okean, atmosferska strujanja i temperature)
i koji mogu dovesti do klimatskih promena. Danas se smatra da je ovaj model imao izuzetno
veliki znaaj za klimatske nauke i prognozu vremena, jer je ranije poznavanje okeanske i
atmosferske cirkulacije i njihove interakcije baziralo iskljuivo na teoriji i posmatranju.
Nakon desetine modela koje je u meuvremenu razvio, GFDL je 2006. godine razvio
novu generaciju infrastrukture namenjenu modeliranju klimatskih procesa. Novorazvijeni
sistem, Fleksibilni sistem za modelovanje (Flexible Modeling System), obezbedio je
zajedniku platformu za razliite istraživake aktivnosti, od vremenskih do sezonskih
prognoza antropogenih klimatskih promena [8]. Sistem je omoguio naunicima razvoj dva
klimatska modela koji su znaajno unapredili istraživake mogunosti naunika u ovoj
oblasti.
U poslednjih nekoliko godina, klimatski modeli su se najviše koristili za predvianje
promene temperature na Zemlji usled poveanja koncentracije štetnih gasova u atmosferi
(efekat staklene bašte). Za razliku od ranijih klimatskih modela koji su istraživanja bazirali na
kraim vremenskim periodima, savremeni modeli koje koriste naunici u GFDL ispituju
mogue klimatske promene koje mogu biti izazvane poveanjem atmosferskog ugljendioksida
u narednih nekoliko vekova.
Klimatske informacije koje su potrebne donosiocima odluka i/ili klimatskim
istraživaima esto zahtevaju od klimatskih modela projekcije viših prostornih rezolucija i
specifinije vremenske skale od onih koje su trenutno dostupne. Postoje izvesna ogranienja
kada je re o pouzdanosti projekcija koje obezbeuju klimatski modeli. Ipak, savremeni
klimatski modeli baziraju na strategijama koje su dokazale izvesna postepena poboljšanja
ovih modela korišenjem tehnike »finih rešetki« (finer grids). Ova tehnika omoguila je
kreiranje jedinica klimatskih modela koje sadrže informacije o fizikim i klimatskim
karakteristikama odreene lokacije, uz dodatak novih procesa zbog kojih su korisnici posebno
zabrinuti, poput interakcije izmeu kopnenih ekosistema i okeana.