PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Slika 1: Promena sadržaja ugljendioksida u atmosferi (ppm) [1]
Ugljendioksid najznaajnije utie na globalno zagrevanje. Oko 25 milijardi tona
ugljendioksida ispusti se u atmosferu svakoga dana, 800 tona svake sekunde. Prema
merenjima amerikog Sekretarijata za energiju, u 2009. godini koncentracija ugljendioksida u
atmosferi iznosila je 390 estica po milionu (ppm – parts per million). Meutim, svet je u
atmosferu, u 2010. godini, izbacio 512 miliona tona ugljendioksida više nego u 2009. godini.
Ameriki sekretarijat navodi da su za poveanje emisije ugljendioksida od šest odsto u 2010.
godini u odnosu na prethodnu godinu najzaslužnije Kina, SAD i Indija 4 . Strunjaci agencije
UN za vremenske prilike konstatovali su da je koncentracija gasova koji izazivaju globalno
zagravanje dostigla rekordan nivo u atmosferi 2010. godine i da e se taj nivo zadržati
decenijama, ak i ako svet momentalno obustavi dodatne emisije. Sadašnji nivo
ugljendioksida u atmosferi je oko 430 ppm 5 . Prva tri mesta u svetu po koliini emisije
ugljendioksida zauzimaju SAD, Kina 6 i Rusija.
Predvianja koja se odnose na emisije štetnih gasova u atmosferi govore da e, ak iako
se godišnja stopa emisije štetnih gasova ne povea u odonosu na današnju, koliina gasova
staklene bašte u atmosferi dostii dvostruki predindustrijski nivo do 2050. godine odnosno da
e dostii nivo od 550 ppm i da e nastaviti da raste ak i nakon toga. Uz ovakav trend rasta,
predvia se da e do 2100.godine koncentracija štetnih gasova u atmosferi e biti 770 ppm.
Pod uticajem štetnih gasova, najviše su se menjala dva najvažnija klimatska elementa -
temperatura i padavine. Analize prikupljenih podataka u jednom dužem vremenskom periodu
pokazale su da je srednja godišnja temperatura na Zemlji porasla i da nastavlja da raste (slika
2). Prema nekim ocenama ona je u poslednjoj deceniji XIX veka iznosila 14.5°C, dok je
devedesetih godina XX veka premašila 15.2°C. U ovom trenutku prosena temperatura na
Zemlji je za 0.8 stepeni viša nego pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi
masovono poeli da troše fosilna goriva i gomilaju ugljendioksid u atmosferi [2].
4 Profesor geologije sa Apalaijan Univerziteta u Severnoj Karolini, Greg Marland ukazao je da su Kina i SAD
»krive« za više od polovine ukupne stope zagaenja u 2010. godini
5 U periodu pre industrijske revolucije, nivo ugljendioksida u atmosferi iznosio je 280 estica po milionu.
6 Kina je poslednjih godina sprovela seriju mera koje su ohrabrivale razvoj tehnologije sa niskim nivoom
ugljendioksida. Jedan od gradova u kojima je uspešno primenjena nova politika »nezagaenja« je i Tjanin. Za
podsticanje razvoja tehnologija sa niskim nivoom ugljendioksida, Tjandjin svake godine odvaja oko 30 miliona
dolara, kako bi ohrabrio sve vrste projekata za štednju energije i smanjenje štetne emisije. S druge strane,
kineska vlada namerava da u narednih pet godina investira 313 milijardi dolara u zelenu ekonomiju i razvoj
tehnologija sa niskim procentom ugljendioksida.